Семинарски рад
–
Општа социологија
–
Општасоциологија и посебне социологије
Увод
Друштвени живот људи одвија се између нестабилности, неизвесности, хаоса,
рата и извесности, стабилности, поретка, мира. Наука која покушава да на
систематски и методички начин опише, именује, класификује, анализира, објасни и
разуме свеколику сложеност друштвених односа, установа и вредности, назива се
социологија.
Њено поље проучавања одређују сами социолози и крећу се од
проблема целине друштва до проблема у малим друштвеним групама.
Поред проучавања друштва у целини, социологија проучава и поједине друштвене
појаве (догађаје), односе између друштвених група, друштвене институције и
делатности и утврђује оно што је опште у појави.
Свако од нас види лекара у болници или продавца у пекари а социолог у томе
открива припаднике појединих професија или обављање друштвене улоге. Ми
запажамо богате и сиромашне грађане, а социолог их види као припаднике
друштвених класа и слојева. Људи су живели у социјализму и капитализму, или теже
њиховом остваривању, а социолог у томе налази одређени друштвени однос.
Посматрање демонстрација на улици или штрајка за социолога је израз неког сукоба
у друштву. Када одлазимо у школу, болницу, војску, цркву, полицију, ми одлазимо у
друштвену институцију а не у обичну зграду.
Професија, класе и слојеви, друштвени однос, сукоб, институције су оно што
је општост у друштву и то су социолошке категорије којима изражавамо богатство и
разноврсност појединачног искуства.
2
Семинарски рад
–
Општа социологија
–
Општасоциологија и посебне социологије
полази од одређених норми да би из њих извела практична понашања. Она истражује
друштвене чињенице и анализира их социолошким појмовима.
Одређивању предмета опште социологије су најпре приступили њени
оснивачи
Огист Конт, Херберт Спенсер и Карл Маркс
, али у томе нису у
потпуности успели, јер те дефиниције нису биле адекватне њиховим идејама о
законитостима друштвеног живота. Слично је било и код других теоретичара. Због
различитих приступа појединим друштвеним појавама и процесима јављале су се,
дакле, и различите дефиниције предмета опште социологије. Сматрано је, «да је
социологија наука о друштвеним групама (
Богардус
), или наука о облицима
организовања људи (
Зимл
), а Пиртин Сорокин је сматрао да је социологија наука о
општим својствима класа, социјалних појава и односа међу њима.»
У новије време јавља се тенденција поистовећивања социологије са описном
социологијом, чији предмет јесте описивање и објашњавање конкретних друштвених
појава, мањих друштвених група или индивидуалних радњи и понашања. Неки
теоретичари сматрају да социолошка истраживања и разматрања треба усмерити на
разумевање и смишљено схватање узрочних веза и утицаја у друштвеним токовима и
појавама. Извориште оваквог мишљења су радови
Макса Вебера
.
Да ли социологија треба да испитује прошлост, тј. развитак друштва и
његове законитости, или да се првенствено, бави садашњошћу, односно
проблемима савременог друштва?
Одговор је, наравно, дводимензионалан што
значи да социологија мора сазнавати прошлост да би могла изналазити решења за
савремене друштвене проблеме.
Бројне дилеме и контраверзе условиле су и у домаћој литератури разноликост
дефиниција предмета социологије. Једна од дефиниција истиче: «
Социологија
проучава друштво, као тоталитет односа – најразноврснијих односа међу
људима, и људи према природи, кроз које човек испољава своју суштину. То
значи да се она бави целином друштвених односа, пре свега глобалним а потом
парцијалним целинама појединим друштвима.»
Друга дефиниција: «
Општа социологија је најопштија теоријска наука о
људском друштву као јединственој реалности која утврђује специфичност
друштвених појава и њихове односе у структури јединствене друштвене
реалности откривајући социолошке законе о структури и развоју друштвених
појава , ужих структуралних целина и глобална друштва.»
4
