Универзитет Едуконс
Високошколска јединица ван седишта установе без
својства правног лица
Неготин
БИОРЕМЕДИЈАЦИЈА ЗЕМЉИШТА
Завршни рад
Ментор: Кандидат:Лукић Татјана
Доц. др Гордана Рацић
Проф.Др. Љубинко Јовановић
Неготин, 2017
РЕЗИМЕ
Загађеност земљишта и воде контаминантима различитог порекла у данашње
време представља велики еколошки проблем, чији изузетно негативан утицај, како на
животну средину тако и на човека, захтева ефикасно и економично технолошко
решење.
Биоремедијација представља процес у којем се користи метаболитички
потенцијал микроорганизама (бактерије, гљиве и др.) у циљу пречишћавања
контаминираних подручја. При овом процесу, микроорганизми посредством својих
ензима разграђују (метаболишу) органске контаминанте из земљишта или вода и
трансформишу их у крајње нетоксичне производе, пре свега до угљен диоксида и воде.
У овом раду ћемо се, кроз три поглавља, упознати са проблемом загађења
земљишта и начинима за решавање овог проблема.
У првом поглављу
је дат опис појма и функција земљишта, као и загађења и
деградације земљишта.
У другом поглављу
је представљена ремедијација земљишта.
Треће поглавље
је посвећено биоремедијацији земљишта и њеним типовима,
али и предностима и манама ове технологије деконтаминације земљишта.
Кључне речи
:
земљиште, загађење земљишта, деградација земљишта,
биоремедијација.
Лукић Татјана: Биоремедијација земљишта
УВОД
Последњих година пољопривреда постаје све интензивнија, што доводи до
губитака физичких карактеристика, плодности и структуре земљишта.
У модерном систему ђубрења брине се о очувању физичких карактеристика
земљишта, која ће омогућити правилан раст кореновог система и кретање воде и
ваздуха кроз земљиште. Међутим, технолошка побољшања која имају за циљ да
земљиште доведу до нивоа бољег искоришћавања воде, обично доведу и до губитка
његових физичких особина.
Материје које могу нарушити природни еколошки систем земљишта, воде и
ваздуха називају се хазардне материје. Најчешћи хазардни токсиканти агроекосистема
су: тешки метали, радионуклеиди, синтетичке органске супстанце и пестициди.
Загађеност земљишта и воде тешким металима у данашње време представља велики
еколошки проблем, чији изузетно негативан утицај како на животну средину тако и на
човека, захтева ефикасно и економично технолошко решење [1].
Такође, комбинација коришћења тешких машина у пољу и интензивно
наводњавање, могу довести до озбиљних проблема у деградацији земљишта о којима ће
бити речи у овом раду, кроз упознавање са појмовима земљишта, деградације
земљишта, ремедијације, са посебним освртом на биоремедијацију земљишта и њене
типове, као техникe за пречишћавање контаминираног земљишта.
1
Лукић Татјана: Биоремедијација земљишта
1.
ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ ЗЕМЉИШТА
Тло или земљиште се налази на самој површини Земљине коре и настаје
међусобним деловањем свих елемената и појава из литосфере, атмосфере, биосфере и
хидросфере. Од настанка Земље сложени и многобројни процеси се непрестано
одвијају и мењају земљиште.
Земљиште или тло је танак површински слој Земљине коре који је у
непосредном контакту са ваздушном и воденом средином. То је трофазни (чврста,
течна и гасовита фаза), полидисперзан и хетероген систем [9].
Чврсту фазу чине
минерали (неоргански део) и органски део око 50 % укупне
запремине земљишта, док остали део запремине представљају поре испуњене течном и
гасовитом фазом.
Течну фазу чини
вода која се налази у порама земљишта и која се најчешће јавља
у виду хемијски везане воде (улази у састав минерала- карбонати, сулфати, хлориди,
нитрати калцијума, магнезијума, калијума, натријума, гвожђа и других елемената).
Гасовиту фазу чини
земљишни ваздух, односно смеша гасова која заузима поре
које нису испуњене водом (око 79 % N, 20,3 % O
2
и око 0,15-0,65 % CO
2
).
Земљиште представља извор енергије (фосилна горива), бројних минерала,
макро и микро елемената неопходних за настанак, развој и одржавање свих живих бића.
Оно представља и извор воде, а преко ње, опстанак целокупног живог света на земљи,
укључујући и човека.
Земљиште, као природни ресурс је танак растресити површински слој земљине
коре настао дуготрајним узајамним деловањем матичне стене (геолошке подлоге),
климе (макро, мезо и микроклиме) и живих бића (биљака, животиња и
микроорганизама). Убраја се у условно обновљиве ресурсе с обзиром на дуготрајне
процесе настанка и развоја.
2
Лукић Татјана: Биоремедијација земљишта
1.1. Загађење и деградација земљишта
Земљиште се данас све више загађује јер се због наглог раста популације и
убрзаног економског развоја све интензивније искоришћава и то [11]:
за производњу хране и
као извор основних сировина.
Истовремено се на земљиште одлаже велики део отпадних материја које настају
многобројним људским активностима. Све ово утиче на нормално функционисање
земљишта и доводи до његовог загађења и различитих облика оштећења. Загађивањем
земљишта може да дође до деградације, деструкције или пак до привременог, или
трајног искључења земљишта из функције. Функције земљишта као што су:
производња биомасе и хране, везивање и чување минералних материја, воде, органске
материје, гасова, извор биодиверзитета, извор материјала и акумулација угљеника,
често су нарушене и доводе до смањења плодности и способности за одвијање процеса
разлагања, а тиме и кружења материја у природи [7].
Под деградацијом земљишта подразумева се процес нарушавања квалитета и
функција земљишта, који настаје природним путем, људском активношћу, или као
последица непредузимања мера за спречавање штетних последица [8].
Разликују се два основна типа деградације земљишта [13]:
1. Деградација одношењем земљишта (ерозија ветром и водом);
2. Деградација земљишта оштећењима унутар профила.
Деградација одношењем земљишта
(ерозија ветром и водом) настаје услед
губитка површинских делова земљишта, тј. његовог разарања, премештања и
одношења. Дејством воде или ветра долази до честих промена рељефа, због стварања
различитих ерозионих облика, бразди, јаруга, односно пешчаних дина.
Због ерозионих процеса многе плодне површине су трајно нестале, а неке су
постале погодне само за екстензивно сточарство.
4
