Diplomski rad
UVOD
Mnoge biljne vrste se od davnina koriste kao lekovite (za pripremanje ĉajeva, napitaka,
krema...) kao i u ljudskoj ishrani. Ĉak i danas, 75% jedinjenja koja se koriste u
medicinske svrhe biljnog je porekla, dok se ĉetvrtina svih lekova dobija izolovanjem iz
biljne mase .
U prošlosti su ljudi na osnovu iskustva i opaţanja uspevali da razlikuju jestive, korisne i
lekovite biljne vrste od otrovnih i štetnih. Znanja o blagotvornim efektima biljnih
ekstrakta prenosila su se generacijama i sve do XIX veka aktivne komponente, odnosno
nosioci farmakoloških svojstava, nisu bile izolovane u ĉistom obliku. Sistematska
istraţivanja bioloških aktivnosti prirodnih proizvoda iz biljaka poĉela su tek krajem
ĉetrdesetih godina XX veka.
Kao rezultat napornih i iscrpnih istraživanja nađen je veliki broj molekula biljnog porekla
koji se danas uspešno koriste kao lekovi (kao originalne supstance ili hemijski
izmenjene). Danas,primenom najsavremenijih instrumentalnih metoda, moguća je
detaljna kvalitativna i kvantitavna analiza, izolovanje i ispitivanje ĉak i tragova supstanci
prisutnih u biljnim tkivima.
Zbog toga su analizehemijskog sastava biljaka i biljnih ekstrakata veoma znaĉajne u
pronalaţenju novih lekova.Upotreba zaĉina aromatiĉnih i zaĉinskih biljaka kao prirodnih
konzervanasa datira još od antiĉkih vremena. Još su stari narodi zapazili da dodavanje
zaĉina ne samo da poboljšava ukus hrane nego i spreĉava kvarenje. Nosioci fungicidnih,
baktericidnih i antioksidantnih osobina zaĉina mogu da budu razliĉiti molekuli koji se
nalaze u zaĉinskom bilju.
Najĉešće korišceni antioksidanti u prehrambenim proizvodima su sintetskog porekla
(butilovani hidroksianizol,butilovani hidroksitoluen,propilgalat,terc-butilhidrohinon).
Zbog njihove potencijalne toksiĉnosti prekomerna upotreba sintetskih antioksidanata je
5
Diplomski rad
1.OPŠTE OSOBINE KAMILICE
Morfološke i fiziološke odlike kamilice
Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od zemljišta na
kome se biljka nalazi. Na vojvođanskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a
na normalnim zemljištima raste i do 60 cm. Lišće kamilice je višestruko perasto deljeno,
jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je prečnika 1,5-2,5 cm, a
sastoji se od mnogo zbijenih cvetova učvršćenih na širokoj loži. Po obodu glavica ima
15-18 jezičastih belih latica u zrakastom rasporedu. Dužina ovih latica je 4-8 mm, a širina
2-3 mm. Žuti cevasti ili fertilni cvetići su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima
karakterističan prijatan miris, a ukus malo nagorak i aromatičan. Cveta krajem aprila i
maja. Jednom cvetu za njegov puni razvoj potrebno je 20-25 dana.
Slika 1.- Delovi kamilice
7
Diplomski rad
Pored prave kamilice (
Matricaria chamomilla L.
) postoje i druge vrste roda Matricariae,
koje nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postojećih vrsta, sa kojima
je moguća zamena prave kamilice, navodimo: Matricaria maritima L. i M. discoidea. Obe
ove vrste su po svom izgledu veoma slične kamilici. Razlikuju se od nje jer nemaju
karakterističan prijatan miris i nagorak ukus. Druga karakteristika koja isključuje zamenu
je što prava kamilica ima šuplju cvetnu ložu, dok ostale vrste u preseku cveta nemaju
šupljinu.
Hemijski sastav i upotreba kamilice
Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko
ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.
Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i naučnoj medicini kao neotrovno i neškodljivo
sredstvo protiv upala kože i sluzokože. Daje se za lečenje raznih opekotina i rana, za
ispiranje očiju i dr. Pranje glave jakim čajem (infuzumom) kamilice pomaže obolelom
korenu kose.
Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u
kozmetici i hemijskoj industriji.Sadržaj etarskog ulja u kamilici je prilično neujednačen.
Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima veći procenat
etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristične
plave boje ulja. Od sadržaja azulena zavisi kvalitet ulja. Osim za podmirenje naših
potreba, kamilica je veoma važan izvozni artikal. Do pre nekoliko godina Jugoslavija je
bila jedan od najvećih izvoznika kamilice.
8
Diplomski rad
đubrivima, jer je đubrena kamilica bujna, pa je berba znatno otežana.
Na siromašnijim zemljištima, kao i na slatinama, dovoljno je da se sa setvom unese 150-
200 kg/ha mineralnog đubriva NPK 15:15:15
Setva.-
Kamilica se seje u jesen i u proleće. Za naše prilike jesenja setva je bolja i
sigurnija od prolećne. Jesenja setva je početkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove
setve je što je septembar obično u nas mesec bez većih padavina, pa se dešava da
posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za
8-10 dana počinje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojačaju i
takve prezime. Rano s proleća, čim se sneg otopi, kamilica intenzivno počinje da se
razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u
proleće. Prolećna setva je krajem februara ili početkom marta, odnosno čim se može ući u
njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od setve.
Kamilica se seje uglavnom omaške i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi način
setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta, jer je seme kamilice
sitno i klija isključivo na svetlu.
U redove (vrste) seje se sejalicom za žito. Rastojanje između redova treba da iznosi 30-35
cm. Izbegava se da se seje čisto seme kamilice, nego se prethodno pomeša sa sitnim
peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos semena kamilice
prema materijalu sa kojim se meša je 1:3. Posle setve, posejana površina valja se lakim
glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i
osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem stvara pokorica koja negahtivno utiče
na posejanu kulturu potrebno je, čim se pojave mlade biljke, da se pokorica razbije
prašenjem ili okopavanjem.
Omašna setva se obavlja ručno. Nju može da obavi samo iskusni i vešt sejač. Seme se i
ovde meša prethodno sa nekim materijalom da bi se što ravnomernije rasturilo. Seje se po
tihom vremenu, jer i najslabiji vetar može da poremeti setvu. Posle setve zasejana
površina se obavezno valja. Nedostatak ove setve, izmedu ostalog, je i u tome što je za
održavanje parcele u čistom stanju potreban veći broj radnika, jer površina može samo da
se plevi.
10
