Opšte ratarstvo – zemljište

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

Voda

(tečna faza

)

Vazduh

(gasovita faza)

Organski deo 5-10%

Mineralni deo 90-95%

Edafon (zemljišni uslovi)

U agrosferi biljke ţive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve

kopnene, prilagoĎene umerenoj vlazi zemljišta, premda ima izuzetaka
(riţa). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hranjivima i
kiseonikom  (krastavac,  paradajz  npr,).  Gajenje  useva  u
vodi  poznat  je  pod  nazivom

hidroponično

gajenje ili

gajenje u

hidroponima

. Pored hidropona, biljke se

mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, šljunka,
šljake, usitnjenog stakla (

drip kultura

) i

gajenje bez

zemlje

(supstrat napravljen od

polistirena

ili

poliuretana

Svi navedeni načini gajenja biljnih vrsta bez

prirodnog  zemljišta  su    po  opsegu  proizvodnje  vrlo
ograničeni,  iziskuju  specijalističko  znanje,  a  po
investicijama su vrlo skupi. Iz toga razloga ćemo paţnju
posvetiti zemljištu kao prirodnom kategorijom po kojoj
su zemljišta  rastresita prirodno-istorijska tela nastala od
listosfere  delovanjem    pedogenetskih  faktora  od  kojih
faktor vreme ima vrlo vaţnu  ulogu.

Tako se zemljište smatra četverofaznim disperznim

sistemom, sastavljenim od krutih čestica (organskih i mineralnih),
vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova,
vazduha i organizama (mikroba i makroba).

Da bi neko zemljište bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama

pruţa dovoljno hranjiva, vode, kiseonika i toplote.

Kulturno zemljište mora u potrebnoj meri sadrţavati biljna hranjiva i u obliku pristupačnom za biljke.

Nepovoljno je kako veće ispiranje, tako i prelaţenje hranjiva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko
nakupljanje aktivnih hranjiva. Poljoprivredno zemljište mora imati
dovoljno fiziološki aktivne vode i kiseonika.
Obnavljanje količine kiseonika postiţe se aeracijom zemljišta.

Mehanički sastav zemljišta (

tekstura

)

Mehanički sastav zemljišta (tekstura) je u velikoj meri konstantna veličina o kojoj ovisi vrednost

zemljišta kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet.

Bonitetna vrednost

kulturnog zemljišta raste od skeleta prema ilovači i pada prema glini.

Tekstura zemljišta predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.

Podela zemljišta prema teksturi (mehaničkom sastavu)

Grupa zemljišta

Veličina

agregata

Tipovi zemljišta

Peskovita
zemljišta
(peskuše)

Krupni

Peskuša

Ilovasta peskuša

Ilovasta zemljišta

Umereni krupni

Peskovita ilovača
Sitna (fina) peskovita ilovača
Vrlo sitna (fina) peskovita ilovača.

Srednji

Ilovača
Praškasta ilovača
Prah (prahulja)

Umereno sitni

Glinasta ilovača
Praškasto glinasta ilovača

Glinasta zemljišta

Sitni

Peskovita glina
Praškasta glina
Glina

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

Dimenzije mehaničkih frakcija u zemljištu

Naziv frakcije

Promer (u mm)

Kamen

>20

Šljunak

20-2

Krupni pesak

2.0-0.2

Sitni pesak

0.2-0.05

Krupni prah

0.05-0.02

Sitni prah

0.02-0.002

Glina

<0.002

Koloidi

<0.0002

Na ekstremno skeletnim zemljištima ne mogu uspevati gajene biljke, a jednako tako i na ekstremno

teškim zemljištima, pogotovo ako se nalaze u nepovoljnim klimatskim uslovima s viškom ili nedostatkom
oborina. MeĎutim, ako se porede skeletna i vrlo teška zemljišta, onda skeletna pruţaju više šanse kao supstrati,
pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na šljunkovitim zemljištima pod uslovom da je
osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem).

Za uspevanje većine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruţaju ilovače i to lakše ilovače kod slabo

humusnih i bezkarbonatnih zemljišta ili teţe ilovače kod karbonatnih i humoznijih zemljišta.

Naša najplodnija obradiva zemljišta pripadaju zoni šumo-stepe juţnog dela Panonske nizije. Formirana

su na karbonatnom lesu (černozem, smeĎa i smeĎa lesivirana) što ukazuje da je većina poljoprivrednih zemljišta
(obradivih) nastala na račun šuma i travnjaka.

Oblici mehaničkih frakcija zemljišta: A-prizmatičan, B-stubast, C-uglast, D-amorfan, E-horizontalno pločast, D-

mrvičast (granulast)

Dubina zemljišta

Kod dubine zemljišta podrazumevamo dvije kategorije:

apsolutna dubina

i dubina

fiziološki aktivnog

profila.

Apsolutna dubina zemljišta je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je

pedogenezom,  u  prvom  redu  poloţajem  zemljišta    u  reljefu.  Zato  su  najdublja
zemljišta  u  ravnicama    gde  je  materijal  nanesen  vodom,  vetrom  u  velikim
količinama.  Duboka  zemljišta    ili  debeli  sedimenti  nastaju  i  taloţenjem  finih
čestica u mirnoj vodi stajačica  (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemljišta
iskorištavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim
poloţajima,  zemljišta  su  plitka    zbog  početnih  procesa  stvaranja  zemljišta  ili
zbog erozije vodom. Tu se na površini javlja geološka podloga.

Za iskorištavanje zemljišta gajenjem biljaka merodavna je dubina

fiziološki aktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemljišta. Fiziološki
aktivna dubina zemljišta obuhvaća onaj deo pedosfere (dentrita, trošine) koja
sluţi kao supstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fiziološki
aktivnom profilu se nalazi ţivotni prostor gajenih biljaka, aktivna hranjiva,
korisna voda, kiseonik i korisni mikroorganizmi.

Slojevi antropogenog zemljišta

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemljišta umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos

gline i peska, kao i povoljan vazdušni reţim.

Struktura zemljišta

Struktura zemljišta predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazdušni i toplotni reţim

zemljišta, pristupačnost vode i hranjiva, aktivnost mikroorganizama i mogućnost korenovog sistema.

Sposobnost zemljišta da obrazuje agregate različite veličine i forme nazivamo

strukturnost zemljišta

a celina koja se dobija pri obradi zemljišta naziva se

struktura

Zemljište moţe biti u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako čestice nisu povezane (pesak) ili suviše

povezane ili slepljene (teška glina), onda takvo zemljište nazivamo

bezstrukturna –nestrukturna zemljišta.

Prema veličini, neovisno od oblika svi agregati se dele na:

Mikroagregate ……………………..< 0.25 mm

Makroagregate ……………………..>0.25 mm

Strukturni agregat zemljišta

Značaj strukture u poljoprivrednoj proizvodnji, naročito u ratarsko-povrtarskoj, isto tako je velika kao

značaj  mehaničkog  sastava  zemljišta.  Struktura  koriguje  mehanički  sastav  kao  integralni    indikator
produktivnosti  zemljišta.  Ilovače  samo  onda  vaţe  kao  najproduktivnije  zemljište,  kada  su  strukturne.
Nestrukturne  ilovače  su  neproduktivne  od  strukturnih  glinuša,  pa  čak  i  od  nekih  peskuša,  jer  se  pod  uticajem
strukture menja niz drugih vaţnih osobina zemljišta, fizičkih i bioloških.

Za razliku od pedologije, u ratarstvu se smatraju kao strukturna zemljišta samo ona koja se odlikuju

mrvičastom i sitnogrudvičastom strukturom. Zrnasta struktura, koja je još bolja i otpornija od mrvičaste,
praktično se ne moţe naći u današnjim oranicama. Ona se pod uticajem dugogodišnje obrade modifikuje u
mrvičastu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oruĎima.

Oranica mrvičaste strukture pruţa najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ţila gajenih biljaka, a i za

intenzivan razvoj mikroorganizama. Mrvičasta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omogućava
oticanje suviška vode, istovremeno zadrţava  kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku količinu vode
pristupačne  biljnim  ţilama.  Krupnije  pore  izmeĎu  agregata    obezbeĎuju  odvoĎenje  suvišne  vode  i  dobar
vazdušni reţim sredine.

U ratarstvu se mrvičasta struktura u oraničnom sloju postiţe pravilnom obradom. Dakle, čovek svojom

delatnošću menja prirodnu strukturu zemljišta. To menjanje varira, već prema sistemu ratarenja, obradi, Ďubrenju
i prema samom tipu zemljišta. Ako je prirodna struktura toliko promenjena da se više ne raspoznaje, govori se u
veštačkoj strukturi. Prirodna struktura zemljišta se menja i pod uticajem različitih meliorativnih zahvata. Trajanje
procesa u kome se stvara zemljište i koje utiče na njegov razvojni stadijum, a time i na tip, utiče takoĎe na
strukturu. i na kraju, reljef utiče na strukturu time što utiče na tip zemljišta, ili na niţe sistematske jedinice.

Postoje i pokušaji stvaranja strukture veštačkim putem i sintetskim organskim preparatima (200-1000

kg/ha) koji dugo deluju i otporni su na mikrobiološko razlaganje. Veoma su skupi. Kod nas su poznati pod
trgovačkim nazivom,

terasan, higromul, strimul

Danas se u globalu struktura zemljišta popravlja na jeftiniji i jednostavniji način i to putem:

1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.

2. Regulisanja razlaganja organske materije.

3. Unošenja odgovarajućih organskih i mineralnih Ďubriva.

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

4. Odgovarajućeg učešća siderata u plodoredu namenjenih zelenišnom Ďubrenju.

5. Stvaranja dubokog oraničnog sloja zemljišta.

Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljišta

Osnovne grupe