EKONOMSKI FAKULTET U NI
Š
U
TEMA:
OP
Š
TE TRGOVINSKO NA
Č
ELO
Profesor:
studenti:
Dr.Boban
Stojanović Miloš Stojanović-33616
Milan Nikolić-33542
1
Opšte trgovinsko načelo
Trgovinsko načelo EC je od samog početka bilo jedno od njenih najvažnijih
instrumenata. Shodno pravilima GATT-a, budući da je CU, ono mora da ima CET i još neke
zajedničke (opšte) odredbe. Međutim, čak i u Rimskom ugovoru, zajednica je težila mnogo
sveobuhvatnijem prilazu. Jedan od glavnih problem u razvoju opšteg trgovinskog načela bio
je usaglašavanje oko stepena sveobuhvatnosti. Ovo pitanje je bilo (i još uvek je donekle)
otežano velikim produbljivanjem i širenjem EC ekonomske integracije. Da li načelo treba da
obuhvati sva dobra (na primer ugalj, iako ECSC nema opšte trgovinsko načelo), da li treba da
odvoji posebno mesto za poljoprivredna dobra i rečne i morske proizvode i da obuhvati (sve?)
usluge ? Pa ipak, ono se može povezati sa “ spoljnim ” aspektima raznih drugih EC načela (na
primer emigracija ili međunarodna saradnja kod načela konkurencije) kao i sa mnoštvom
mogućih instrumenata. Konačno, ono je pod uticajem multilateralnog progresa (GATT/WTO)
i višestranačkih ugovora (kao što su robni sporazumi). Sada, kada EC obuhvata “ Euro zonu”,
od 12 zemalja, nameću se pitanja o monetarnoj uniji, koja u suštini nisu pitanja trgovinskog
načela.
U ovom poglavlju ćemo se zadržati na trgovinskom načelu za dobra (sa blagim
osvrtom na usluge). Ovo ćemo videti iz tabele 13.2.-na spojevima između trgovinskog načela
i ostalih EC načela.
Međutim, da bi ovo poglavlje ostalo koherentno potrebna su dalja ograđivanja. Ovo je
postignuto osvrtom na ostala poglavlja u knjizi.
Nakon pregleda moguće opravdanosti (opšteg) trgovinskog načela (13.1) uz studiju
predmeta 13.1, i razmatranje njegovih instrumenata (13.2) i sedam vrsta trgovinskog načela
(13.3) u odeljcima 13.4 i 13.5 će se, s tim u vezi, govoriti o EC tarifi i zaštiti volumena,
uključujući i predmetnu studiju istih.
Anti-damping je analiziran u 13.6 (ilustrovan po predmetnoj studiji 13.3) a prethodno
je dat kratak osvrt na preferencijalizam EC-a van Evrope (za isti unutar Evrope, pogledaj
poglavlje 18). U odeljku 13.8 razmatra se kako je EC iskombinovao multilateralizam GATT-a
sa regionalizmom i da li je, kao najveći trgovac na svetu, sledbenik ili predvodnik
liberalizacije svetske trgovine. Ovo ukjučuje predmetnu studiju 13.4. o “Strategiji tržišnog
pristupa” Unije.
2
Novi modeli su odredili i konvencionalni ekonomski okvir za slobodnu trgovinu.
Dalja određivanja je moguće izvesti po uvođenju, na primer, ciljanih subvencija na izvoz.
Važno je to da komparativna prednost nije više jedino objašnjenje za rezultate trgovine (kao
kod konvencionalnih modela).
Postoje dva važna razloga zašto je obrazac slobodne trgovine, ipak, još uvek široko
primenjivan. Prvo, konvencionalni argument za slobodnu trgovinu se uvek sastojao do dva
elementa: aliteracijske dobiti i dobiti tehničke efikasnosti. Fascinacija analitičkom
rigoroznošću je uslovila da ekonomisti neumereno usmere pažnju na aliteracijsku dobit,
pretpostavljajući tehničku efikasnost.
Međutim, aliteracijska dobit se konstantno prikazivala kao vrlo mala, osim u nekim
ekstremnim slučajevima. Izloženost stvarnoj i potencijalnoj konkurenciji je ono što obično
ubira daleko veću dobit (porast tehničke efikasnosti).
Doprinos novih modela je u tome što su oni ojačali analitičku potporu baš za ovaj
argument. On može biti uvećan u dinamičkoj perspektivi inovacije i promene.
Zatim, neka načela više podležu uticaju stečenih prava nego trgovinskog načela.
Politička ekonomija pokušava da objasni zašto su trgovinska načela. Prilagođavana
proizvođačima i pre nego potrošačima ili globalnim ekonomski interesima.
Ako se ovo objašnjenje prihvati, oznaka slobodne trgovine postaje pravilo palca, sa
teretom dokaza za izuzetke prebačenim na one koji ga traže. Prednosti konkurentnog izlaganja
će prevagnuti mnogo u svakoj proceni omalovažavanja. U okviru GATT/WTO ova pravila
palca mogu biti namnožena, uključujući slučaj izuzetaka.
Zaključak je taj da je ekonomska opravdanost postojanja trgovinskih načela u
najboljem slučaju mala. Trgovinska načela su moguć, ali nepouzdan instrument u dovođenju
drugih zemalja za pregovarački sto. Zbog moguće štete koja se nanosi trgovini i ulaganju u
trgovinskim ratovima, bolje je ovo izvesti u okviru GATT/WTO.
Najbolja primena trgovinskog načela je u postepenoj liberalizaciji, usmerena na
tehničku dobit i dobit aliteracijske efikasnosti. Bolje rešenje za takvu dugoročnu saradnju
jeste da se prihvati legalna, multilateralna sredina koja bi bila dokaz pouzdanosti za
trgovinske potrebe, kao i razoružanja moćnih lobija domaćih proizvođača koji traže zaštitu.
4
13.1.2 Zašto opšte trgovinsko načelo?
Ovde su izloženi razlozi zbog kojih i je EC-u potrebno opšte trgovinsko načelo. Kao
što smo rekli GATT-u (član 24.) treba CU da bi imao CET i još neke opšte odredbe. Za
Zajednicu, koja se daleko odmakla od pojma GATT CU-a, opšte trgovinsko načelo se
zasniva na primeni subvencije.
Po kriterijumu pomenutom na tabeli 4.1 najvažnije je to da su negativni spoljašnji
faktori nastali različitim nacionalnim trgovinskim načelima u Uniji i slobodnim kretanjem.
Takođe se mogu pomenuti pregovaračka i zakonska jednakost u Uniji ( koji smanjuje
neizvesnost i troškove transakcije).
Proučavanje predmeta 13.1 okvir EC trgovinskog načela
Urugvajski krug (1986-93) je u mnogome proširio okvir multilateralnih trgovinskih
pravila. Kada je EC trebao da ratifikuje iste, postavilo se pitanje ko će da ratifikuje? Sud je
upitan za mišljenje. Iza ovog naizgled formalnog pitanja, nazire se problem šta je u
(ekskluzivnoj) nadležnosti EC-a, šta je zajednička nadležnost, a šta je u nadležnosti zemalja
članica?
Kao što se vidi u tekstu, nemogućnost da se utvrde zajednička pravila tržišne
nadležnosti, skoro sigurno vodi poremećaju konkurencije na domaćem tržištu. Sada kada su
nacionalne kvote
vis-a-vis
zemlje trećeg sveta su konačno nestale zbog robe (pogledaj 5.2.2. i
13.4.), problem se ponovo pojavljuje zbog spoljnih aspekata liberalizacije i ostalih “novih”
izdanja trgovinskog načela.
U avionskom saobraćaju, na primer, zemlje članice su ljubomorne na njihove snage da
pregovaraju o bilateralnim sporazumima sa zemljama trećeg sveta (skoro svi granični prelazi
za civilnu avijaciju van Unije su regulisani na merkantilistričkoj osnovi-vidi 8.4.1.). Njihove
različite prednosti u vezi eksterne liberalizacije, na inicijativu Veća zasnovanu na članu 80,
kasnije član 84, sprečavaju koordinaciju da bude pouzdana. Shodno testu subvencionalnosti,
ako koordinacija nije pouzdana, snaga se prebacuje na nivo EU, u slučaju ispod člana 133-
nešto za šta se komisija zalaže od 1991. “Neobično” trgovinsko načelo u vazdušnom
saobraćaju je u međuvremenu dovelo do sporazuma “otvorenog neba” između USD i mnogih
zemalja EU, svaka individualno, pored mnogih restriktivnih sporazuma između, na primer,
UK i USD.
5
Glavni princip EC trgovinskog načela je “otvorena tržišna ekonomija sa slobodnom
konkurencijom”, (član 4, ranije član 3a, EC). Koliko će operativna biti ova “otvorena
ekonomija” nije jasno. To sigurno ne znači, u praksi, da će EC prestati sa preostalom
zaštitom, čisto kao posledica ove odredbe. Ono što ovo može značiti, je na primer, zabrana
kretanja u pravcu povećanja te zaštite. Ako bi ovo podržao EC sud, to bi postao važan
konstitucionalni princip.
Ciljevi opšteg trgovinskog načela su obično zvučili kao lista dobrih namera. Ovo se
vidi iz dva člana o CET-u, koji su uglavnom istorijski. Za trgovinsko načelo, u širem smislu-a
to je, osim CET, uključujući kvote, regulatorne i druge barijere kao i izvozno načelo-ciljevi
pomenuti u članu 131, ranije član 110, EC su “harmoničan razvoj Svetske trgovine,
progresivno ukidanje restrikcija međunarodnoj trgovini i smanjenje carinskih ograničenja”.
Neko će u ovome videti pro-trgovinske predrasude jer “zajedničko trgovačko načelo će uzeti
u obzir povoljan efekat koji ukidanje carinskih obaveza između zemalja članica može imati na
povećanje konkurentskih snaga u ovim zemljama”.
Opšti utisak je da postoji uslovna spremnost da se smanji spoljna zaštita Zajednice i
liberalizuje svetska trgovina. Ali izuzeci od ovog stava već odavno postoje u poljoprivredi,
tekstilnoj industriji, automobilskoj industriji, brodarstvu i uslugama uopšte.
Instrumenti EC trgovinskog načela nisu podrobno specifikovani u ugovoru. Podrobna
specifikacija je teška jer je moderni protekcionizam bio inventivan u pogledu pronalaženja
novih sredstava. Drugi problem je što se širina trgovinskog načela stalno povećava; ono sve
više usvaja regulatorne barijere domaćeg porekla a nisu znatnije pojačane na granicama. Uz
to, međunarodne trgovinske usluge i prava intelektualne svojine (kao što je krivotvorenje) su
premašile spoljašnje mere, daleko izvan tradicionalnih granica trgovinskog načela. Glavni
instrumenti koji se koriste kod tržišta dobara su specifikovani na tabeli 13.1 uz objašnjenja.
13.3. Vrste trgovinskog načela
Društvo koristi trgovinsko načelo ka sredstvo za sedam različitih tipova opšteg načela,
prikazanih na tabeli 13.2.
Kao što je rečeno u uvodu, posebno su obrađeni poljoprivreda, pan-evropska
integracija, konkurentsko i industrijsko načelo. trgovinska diplomatija i razvojno trgovinsko
načelo. U ovoj knjizi nisu obrađivani trgovinski aspekti inostranog načela.
7
