FAKULTET ZA USLU@NI BIZNIS
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: Op{te u~enje o pravu
Prof.dr.Gordana Vukadinovi}
student:
Indeks:
U Novom Sadu, 02. 02. 2014
1. PRAVNA DR@AVA
LATINSKE IZREKE O DR@AVI:
Sine summa iustitia rem publicam geri nullo modo posse.
Bez pune pravi~nosti ne mo`e se nikako upravljati dr`avom.
Sublata veneratione magistratuum, res publica ruit.
Kad nestane po{tovanje vlasti, propada dr`ava.
Corruptissima res publica, plurimae leges.
[ta gora dr`ava, vi{e zakona. (Najgora dr`ava, najvi{e zakona ima)
Nihil tam proprium imperio quam legibus vivere.
Ni{ta nije tako zna~ajno za dr`avu kao po{tovanje zakona.(Pravna sigurnost, koja je
zasnovana na po{tovanju zakona, najja~I je stub dr`avnog poretka.)
Šta znači "pravna država"?
Slobodna demokratija koja odobrava učešće građana u političkom
odlučivanju mora imati pravno - državno uređenje. Demokratija i pravna država
čine neodvojivu celinu. Pod pravnom državom treba razumeti sve one principe i
postupke koji osiguravaju slobodu pojedinca i njegovo učešće u političkom
životu. Pravna država predstavlja suprotnost policijskoj državi, odnosno državi u
kojoj vlada samovolja. U takvim sistemima pojedinac živi stalno kontrolisan
"odozgo" i pod pretnjom od upada u njegov život od strane dobro kontrolisanog
aparata državne sigurnosti. Čovek se u svemu oseća kontrolisanim, te oseća
veliko nepoverenje prema sebi, čime je zatrovan saživot ljudi. Uprkos svom
oprezu i pokušajima građani se ne mogu otrgnuti čvrstoj ruci države. Onome ko
se bori protiv takvog stanja preti hapšenje ili šikaniranje, gubitak radnog mesta ili
čak smeštanje u zatvor, a da za to ne može zahtevati pravni sudski proces. A
kad se on izvede pred suca, onda on prema njemu nastupa kao funkcioner
vladajuće partije, pošto nema nezavisnosti sudstva. Jurisdiktivna vlast je u
ovakvim sistemima samo jedna od organizacionih tehnika da bi se "materijal -
Principi pravne dr`ave
Pravna dr`ava sadr`i nekoliko bitnih principa koji odre|uju njena
osnovna svojstva, pravni i demokratski karakter. Ti principi su: po{tovanje
pravde i pravi~nost, uva`avanje ljudskih sloboda i prava, podela i ravnote`a
vlasti, ustavnost i zakonitost , poop{tivost prava, pravna sigurnost, nezavisno
sudstvo, pravna efikasnost i moderan koncept civilnog dru{tva.
Princip pravde i pravi~nost ima u vidu aksiolo{ki karakter pravne dr`ave. Pravda
je temelj pravne dr`ave. Naime, nije dovoljno da u jednoj dr`avi postoje zakoni,
da je ona precizno pravno normirana, nego je potrebno da je u takvoj dr`avi
pravda temelj vladavine –
iustitia regnorum fundamentum
. Po{tovanje principa
pravednosti u jednoj pravnoj dr`avi istovremeno zna~i da se pravda nikome ne
mo`e ni trajno, ni privremeno uskratiti- iustitia non est neganda non differenda.
Sticanje ~injenice od kakvog je “sistemskog” i “dr`avnog” zna~aja po{tovanje
principa pravde, na{lo je svoje opravdanje u narodnog izreci “Pravda dr`i sela i
gradove”.
Princip po{tovanja ljudskih prava i sloboda zna~i da registar ljudskih prava i
sloboda, zapisan u ustavu dr`ave, ne sme imati deklarativan nego stvaran
zna~aj. Slobode i prava ustav mora da jem~i, odnosno da ih garantuje odre|
enim pravnim sredstvima. Usvajanje ovog principa istovremeno zna~I I
ograni~avanje dr`avne vlasti. To samo pokazuje da je pojam pravne dr`ave
izvorno nastao iz zahteva za ograni~avanjem suverene dr`avne vlasti. U vezi sa
osnovnim ljudskim pravima i slobodama postoje i odgovaraju}i pravni standardi
prema kojima da se usagla{ava nacionalno pravo sa pravom demokratski
razvijenih zemalja ili me|unarodnih asocijacija(UN, EU i sli~no), i koje
(nacionalni) ustavotvorac i zakonodavac moraju da po{tuju. Karpen ka`e da je
pravna dr`ava ona dr`ava koja {titi prava pojedinaca, gde postoji vladavina
zakona, gde svako mo`e polagati pravo na sudsku za{titu i u kojoj se dr`avna
vlast izvr{ava racionalno i planski.
Princip podele i ravnote`e vlasti zna~i da u pravnoj dr`avi vlast mora biti jasno
razgrani~ena i podeljena na zakonodavnu, upravnu i sudsku i da izme|u njih
mora delovati princip “ravnote`e vlasti”. O zna~aju principa podele i revote`e
vlasti pisao je Monteskje (1689-1755) u poznatoj pravno-filozofskoj studiji
Duh
zakona
(1748). “Vlast treba podeliti” – ka`e Monteskje –“tako da bi se stvorila
umerena vladavina i da bi jedna bila u stanju da odoli drugoj. Da bi se o~uvala
sloboda gra|anina potrebno je da u samoj vlasti budu ugra|eni mehanizmi koji }e
njene razli~ite funkcionalne i organizacione elemente uzajamno ograni~avati,
uravnote`avati i nadzirati”. U savremenoj pravnoj i politi~koj praksi princip
“ko~nica i ravnote`e” izme|u zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti u
parlamentarnom, predsedni~kom ili poluprezidencijalnom sistemu vlasti
ozna~en je kao
check and balance
. Stroga podela vlasti postoji u
prezidencijalnom sistemu vlasti. Ona je dosledno izvedena u predsedni~kom
sistemu SAD-a. Izbalansiran odnos izme|u zakonodavne i izvr{ne vlasti
(legislative i egzekutive) postoji u parlamentarnom sistemu vlasti. Sistem
jedinstva vlasti postoji u skup{tinskom ili konventskom sistemu vlasti, ali je on
danas veoma redak u politi~koj praksi.
Princip po{tovanja ustavnosti i zakonitosti ispoljava se na dva na~ina. U
pravnom pogledu po{tovanje ustava i zakona izra`ava se u stvaranju, postojanju
i efikasnom delovanju takvih sredstava i instrumenata koja obezbe|uju
po{tovanje prava. Tu je re~ o de facto, a ne o deklarativnom po{tovanju ustava i
zakona. U politi~kom pogledu po{tovanje ustava i zakona ispoljava se u ~injenici
da voluntarizam politi~kog intervencionizma ne mo`e ustav i zakone menjati po
svojoj slobodnoj volji i potrebi.
Princip poop{tivosti prava zna~i da sva prava – ustav i zakoni va`e jednako za
sve u istim uslovima. Nema pojedinca ili institucije izvan ili iznad ustava i
zakona. Sve osobe su jednake pred pravom a svi gra|ani i funkcioneri moraju na
isti na~in da po{tuju odluke redovnih sudova. Zakon isklju~ujue delovanje
arbitrarne vlasti, tj. gradjanin mo`e biti ka`njen samo zbog kr{enja zakona i ni
zbog ~ega drugog.
Nezavisnost pravde
Državno-pravni Ustav jedne zajednice počiva pre svega na
institucionalnoj nezavisnosti jurisdiktivne vlasti. U odnosu ove vlasti prema
drugima mora zaista vladati striktna podela. Egzekutivi i legislativi mora biti
oduzeto pravo da se petljaju u delatnosti sudaca, a još više pravo da suce
stavljaju pod pritisak. Personalna nezavisnost za suca znači da on ne može biti
protiv svoje volje udaljen iz službe ili zamenjen. Samo u slučajevima kršenja
prava ili lične korumpiranosti sudac se po osnovu posebnog odvojenog sudskog
postupka može razrešiti dužnosti. Stručna nezavisnost sucu garantuje da on u
svom delovanju ni u kom slučaju nije podređen bilo kakvim usmeravanjima
"odozgo". On mora služiti zakonu i pravu, svoje odluke mora donositi u skladu
sa zakonom i pravom bez da mu državni tužioci ili vlada ili neki viši sud
propisuju kako treba da glase njegove odluke.
Monopol jurisdiktivne vlasti
Tek kada je osigurano da suci imaju monopol nad jurisdiktivnom vlašću,
tek onda nezavisnost suca može voditi u nezavisnost jurisdiktivne vlasti. Jer,
oslobađanje nekoga nakon sudskog procese i ne vredi toliko ako se desi da
onoga koga je sudac oslobodio može uhapsiti i zatvoriti policija, što se više puta
dešavalo u doba Hitlerove vladavine, ali i na drugim mestima, pa se čak dešava
i danas. Praktično, time vlada sebi organizuje sopstvenu jurisdiktivnu vlast pored
