Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet Subotica
Odeljenje u Novom Sadu
Seminarski rad iz predmeta: Agrarna politika
Evropske unije
Tema: Opšti sporazum o carinama i
trgovini (GATT)
Mentori: Student:
Kresoja Marinko, asistent
Kozlovački Nađa K067/09
Lovre Dr Koviljko, profesor
Novi Sad, 2012.
2
SADRŽAJ:
Uvod............................................................................................................................3
1.Nastanak GATT-a....................................................................................................4
2.Principi funkcionisanja GATT-a..............................................................................6
1. princip nediskriminacije......................................................................6
2. princip reciprociteta............................................................................6
3. pristup tržištu.......................................................................................7
4. fer konkurencija................................................................................. 7
3.Runde pregovora.....................................................................................................8
1.Tokijska runda........................................................................................9
2.Urugvajska runda ................................................................................10
3. Rezultati Urugvajske runde.................................................................12
4.Razlike između STO i GATT................................................................................14
5. Poljoprivreda i GATT ..........................................................................................15
1.Perspektiva SAD.................................................................................15
2.Perspektiva EU....................................................................................15
3. Kako je postignut kompromis............................................................16
4.Sporazum o poljoprivredi....................................................................17
Zaključak...................................................................................................................19
Literatura...................................................................................................................20
4
1.NASTANAK GATT-A
GATT se pojavio kao odgovor na protekcionističku trgovinsku politiku iz 1920ih i
1930ih godina. Sjedinjene Američke Države su iz Drugog svetskog rata izašle kao jedina
industrijska sila sa netaknutim kapitalnim tokovima i preuzele su vodeću poziciju u
podsticanju posleratne liberalizacije međunarodne trgovine. Zemlja koja je dominirala u
oblasti tehnologije i industrije je imala velike izvozne mogućnosti koje su mogle doći do
izražaja jedino u uslovima relativno otvorenog tržišnog okruženja. Istovremeno su američki
intelektualci i politički lideri smatrali da ekonomskim povezivanjem kroz trgovinu može
promovisati svetski mir.
Posvećenost SAD slobodnoj trgovini se reflektovala pre svega u formiranju
institucionalnog okvira za međunarodne ekonomske i političke odnose. Ideja je bila da ovaj
okvir obuhvati Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fond- IMF),
odgovoran za pružanje pomoći zemljama članicama kada zapadnu u kratkoročne platno-
bilansne probleme, Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (International Bank for
Reconstruction and Development - IBRD) danas poznatu kao Svetska banka zaduženu za
pitanja ekonomskog razvoja i Međunarodnu trgovinsku organizaciju (International Trade
Organization - ITO) koja je trebalo da bude formirana 1948. godine i bavi se
problematikom međunarodne razmene. Umesto treće međunarodne organizacije je
zaključen Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) koji je tu ulogu obavljao sve do
1995. godine, kada je na scenu stupila Svetska trgovinska organizacija.
Pregovori koji si vodili ka stvaranju ITO vođeni su u Londonu, Ženevi i Njujorku i
kulminirali su 24. marta, 1948. godine u Havani na Konferenciji UN o trgovini i
zaposlenosti, potpisivanjem Havanske povelje (Havana Charter) kao osnove za formiranje
Međunarodne trgovinske organizacije. Povelja je obuhvatala seriju sporazuma postignutih
između 53 zemlje učesnice, a odnosili su se na međunarodnu trgovinsku politiku,
restriktivnu poslovnu praksu, robne sporazume, zaposlenost i obnovu, ekonomski razvoj i
međunarodne investicije, kao i na konstituisanje nove agencije UN koja će time upravljati.
Mada je ITO predstavljala dalekosežno rešenje, većina zemalja nije ratifikovala
odredbe povelje, iz razloga što su je smatrali pretnjom nacionalnom suverenitetu zemalja.
Kada je 1950. godine Kongres SAD odbio da ratifikuje Havansku povelju, postalo je jasno
da veoma napredna ideja o formiranju Mađunarodne trgovinske organizacije neće zaživeti.
SAD nisu mogle da prihvate da nacionalnu trgovinsku politiku podvrgnu multilaterarnoj
kontroli jedne nadnacionalne institucije. Stvaranje ITO imalo je za cilj kompletiranje
procesa institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa koji je započet u Breton
Vudsu, 1944. godine osnivanjem IMF-a i IBRD-a.
U cilju podsticanja liberalizacije međunarodne razmene nakon Drugog svetskog
rata, opterećene protekcionističkim merama uvedenim ranih tridesetih godina, 23 zemlje
učesnice Konferencije u Havani su 1946.godine započele pregovore o sniženju carina.
Ostvareno je 45.000 carinskih koncesija koje su obuhvatile jednu petinu svetske trgovine u
vrednosti od 10 milijardi dolara.
5
Zemlje su se takođe dogovorile da se postignuti sporazumi zaštite privremenim
prihvatanjem nekih trgovinskih pravila iz nacrta povelje o ITO. Postignute carinske
koncesije i trgovinska pravila obuhvaćena su Opštim sporazumom o carinama i trgovini
koji je stupio na snagu 1948. godine i bilo je predviđeno da predstavlja samo privremeno,
prelazno rešenje za regulisanje međunarodne trgovine na multilaterarnom nivou, sve do
stupanja na snagu pravila Međunarodne trgovinske organizacije. Da bi stupio na snagu,
GATT nije zahtevao ratifikaciju od strane američkog Kongresa što je omogućilo da on
ostane na snazi tako dugo.
,,GATT je međudržavni ugovor koji reguliše oblast međudržavne trgovinske
saradnje. Njime su definisani ciljevi koji su uključivali: podizanje životnog standarda,
obezbeđnje pune zaposlenosti, obezbeđenje rastućeg realnog dohotka i efektivne tražnje,
povećanje upotrebe resursa, proširenje proizvodnje i razmene dobara; da bi se to ostvarilo
uloga GATT-a je da olakša smanjenje barijera u trgovini i obezbedi veću jednakost uz
poštovanje tržišnog pristupa za sve uključene strane. Prema nekim autorima, važno je istaći
da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao
osnovni cilj.“
1
1
Bjelić P. (2002) ,,Svetska trgovinska organizacija¨ (strana 12.) IGP ¨Prometej¨, Beograd
