Opti
č
ke mreže
OPTI
Č
KE MREŽE
Generalno uloga mreža, za razliku od pojedinacnih linkova, je da poveže više
č
vorova i ostvari
potrebnu komunikaciju izme
đ
u njih. Ako se govori o konektivnosti izme
đ
u pojedinih
č
vorova, postoje
dve vrste mreža: broadcast opti
č
ke mreže i opti
č
ke mreže sa rutiranjem. Broadcast mreža šalje svaki signal
do svih
č
vorova u mreži, pa onda
č
vorovi odabiraju da li je taj signal njima namenjen. U ovakvim
mrežama nema nikakvog rutiranja. Ovakve su uglavnom mreže u manjim oblastima. Postoje i mreže
u kojma postoji rutiranje, WRN (
Wavelenght Routing Networks
) koje se implementiraju u ve
ć
im
oblastima. Predstavnici mreža bez rutiranja su emisione i distribucione mreže i LAN mreže, koje se
koriste uglavnom kod ra
č
unarskih komunikacija. Emisione i distribucione mreže služe za distribuciju
telefonskih servisa, distribuciju video sadržaja preko KDS sistema, tako
đ
e se preko ovakvih mreža
vrši integracija audio i video servisa preko širokopojasnog ISDN (
Integrated Service Digital
Network
), dalje prenos telefonskog faksimila, ra
č
unarskih podataka i video prenosi na mala rastojanja
(manje od 50 kilometara), ali sa velikim brzinama prenosa, ve
ć
im od l0Gb/s, kao i Super-broad band
ISDN.
EMISIONE I DISTRIBUTIVNE MREŽE
TOPOLOGIJE
HUB topologija
Raspodela kanala se odvija na centralnoj lokaciji (tzv. hub), gde se automatski vrši komutacija kanala
u elektri
č
nom domenu. Opti
č
ka komunikacija izme
đ
u
č
vorova je ista kao i kod point-to-point linkova.
Koristi se za distribuciju audio kanala u gradu putem telefonske mreže, stoga je najve
ć
a primena kod
telefonskih kompanija. Ova struktura spada u zvezdaste, star, po svojoj konfiguraciji, i prikazana je na
sl.3.
Sl.3 - Topologija Hub mreže
BUS topologija
Svako pojedina
č
no vlakno prenosi multipleksni višekanalni opti
č
ki signal kroz oblast koju opslužuje.
Distribucija se vrši preko opti
č
kih tap-ova koji predaju manji deo opti
č
ke snage potroša
č
u, odnosno
pretplatniku. Primena ovih mreža je naj
č
eš
ć
e kod kablovske televizije u gradovima. Problem sa bus
topologijom je eksponencijalno opadanje snage sa brojem pretlatnika. Rešenje eksponencijalnog pada
snage sa brojem pretpatnika je uvo
đ
enje opti
č
kih poja
č
ava
č
a posle odre
đ
enih dužina i slu
č
aju kad je
disperzija zanemariva. Ova topologija je prikazana na sl.4.
Sl.4 - Topologija Bus mreže
Opti
č
ke mreže
LAN
-
LOCAL AREA NETWORKS
Kod LAN mreža veliki broj korisnika povezan je na takav na
č
in da svaki korisnik može da
pristupi mreži proizvoljno i da pošalje podatke drugom korisniku u nekoj lokalnoj oblasti, npr.
Univerzitetski kompleks. Rastojanja su obi
č
no manja od desetak kilometara, pa slabljenje hije veliko,
stoga ga ne razmatramo koliko propusni opseg, koji je bitan zbog potrebe za protokom velike koli
č
ine
podataka u ovakvim mrežama (l0Mb/s ethernet, l00Mb/s ethemet, Gigabit Lan). Glavna razlika izme
đ
u
LAN mreža i emisionih i distribucionih mreža je slu
č
ajan pristup koji je kod LAN mreža dozvoljen, za
razliku od emisionih mreža kod kojih nije dozvoljen. Obe vrste pripadaju mrežama u kojima nema
rutiranja.
TOPOLOGIJE
Postoje tri vrste topologija LAN mreža: bus, ring i star.
Bus topologija
Kod ove topologije
č
vorovi razmenjuju informacije preko opti
č
kih kaplera, kao što je prikazaho na
sl.5. Podatke šalje preko jednog kaplera, a prima preko drugog. Kapleri imaju više portova, ali na sl.4
su prikazani samo sa jednim portom, pnim na koji je povezan
č
vor. Primer je Ethernet, koristi se za
povezivanje ra
č
unara sa intemetom. Ethernet ima tri generacije, to su: prva 10Mb/s, druga l00Mb/s
koristi se protokol csma - carrier sense multiple access with colision detection (sa detekcijom kolizije u
mreži), tre
ć
a je gigabit ethernet. Postoje problemi kada se ovaj sistem koristi, jer su potroša
č
i na kraju
opti
č
kog kabla, odnosno periferiji, suo
č
eni sa manjim kvalitetom signala.
Sl.5
-
Topologija LAN bus mreže
Ring topologija
Svi
č
vorovi su povezani point-to-point linkom, tako da je formiran prsten. Prakti
č
no su svi
č
vorovi
povezani dvostruko, odnosno u oba smera gledaju
ć
i po prstenu. Ovo zna
č
i da izmedu svaka dva
č
vora
postoje dva nezavisna puta, što pove
ć
ava pouzdanost ovih mreža. Mogu, a i ne moraju uklju
č
ivati
pojedine zaštitne tehnike. Svaki
č
vor je opremljen sa parom predajnik-prijemnik. Tako
đ
e, saobra
ć
aj
može da se odvija samo u glavnom smeru, i to su unidirekcioni prstenovi (unidirectional rings), kod
kojih drugi pravac služi za zaštitu u slu
č
aju greške. Druga vrsta su bidirekcioni prstenovi (bidirectional
rings), kod kojih se distribucija vrši u oba smera. FDDI - fiber distributed data interface je jedan od
važe
ć
ih standarda. Kod njega postoji unapred definisana sekvenca bitova koja služi za adresiranje
č
vora
koja se naziva token. Svaki od
č
vorova prati da li se u prstenu pojavio odgovaraju
ć
i token. Kada se
pojavi token, adresirani
č
vor prati i prima pristižu
ć
e podatke sa mreže.
Č
itava procedura se ostvaruje
opti
č
kim interfejsom, a definisani protoci su l00Mb/s sa multimodnim fiberom i Led diodom na 1,3 µm.
Sl.6 - Topologija ring mreža
