SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNOG PRAVA
ORGANI EVROPSKE UNIJE
preko 494 miliona stanovnika, sa najvišim bruto društvenim proizvodom na
svetu.
Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se
primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba,
usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu
politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je
1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica.
Evropska zajednica je zadržala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor iz
Amsterdama je ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim su
objedinjena rešenja triju zajednica i najbolja rešenja preuzeo za sebe. Ključne
organe EZ preuzima Evropska unija ili ih EU samo "posuđuje", koristeći se
subjektivitetom organa EZ. Ovi organi, ponovo definisani ugovorom iz
Amsterdama, zadržavaju puni kontinuitet prava, obaveza i nadležnosti kao
organi Evropske unije.
Okosnicu inače složenog institucionalnog mehanizma EU i EC čini šest
glavnih organa – institucija. To su Evropski Savet, Savet, Komisija, Evropski
parlament, Sud pravde evropskih zajednica i Finansijski sud. Od navedenih šest
organa samo dve institucije – Evropski savet i Savet ministara – jesu organi u
kojima sede predstavnici država članica, sa prevashodnim ciljem da štite interese
svoje države. U sastav preostala četiri organa ulaze lica koja su, istina, državljani
država članica, ali njihovo delovanje nije i ne sme biti, zasnovano na
instrukcijama njihovih vlada.
Cilj ovog rada se sastoji u detaljnijom analizi institucionalnog mehanizma,
to jest, u detaljnoj obradi gore navedenih organa EU.
I INSTITUCIJE (ORGANI) EVROPSKE UNIJE
Da bi smo razumeli način na koji funkcioniše EU, neophodno je da
poznajemo njen institucionalni sistem.
Važno je na samom početku napomenuti da ovaj sistem i, uopšte, podela
vlasti unutar Evropske unije odstupaju od klasičnog koncepta podele vlasti.
Institucije kojima su povereni zadaci kreiranja zakonodavnog sistema i politike
4
EU su sledeće: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska
komisija, Sud pravde i Finansijski sud.
1. EVROPSKI PARLAMENT
Budući da ga čine neposredno izabrani predstavnici građana zemalja EU,
Evropski parlament daje Uniji pečat demokratskog legitimiteta, oklanjajući u
izvesnoj meri demokratski deficit koji se često ističe kao jedan od velikih
nedostataka ove organiuzacije. Poslanici Evropskog parlamenta (EP) se biraju na
osnovnu izbornih sistema svake od država članica EU, počevši od 1979. godine, a
njihov mandat traje pet godina. Poslednji neposredni izbori za Parlament održani
su 2004. godine. Parlamentarci su grupisani po političkoj, a ne nacionalnoj
pripadnosti, što Evropski parlament čini komunitarnom institucijom izraženog
nadnacionalnog karaktera. Sedište Evropskog parlamenta se nalazi u Strazburu.
Efikasan rad Parlamenta potpomažu Biro, Generalni sekretarijat, Komiteti (stalni
i privremeni) i radne grupe.
Evropski parlament predstavlja izuzetno važan organ u institucionalnoj
strukturi Evropske unije. Njegov značaj proizilazi iz njegovih ovlašćenja koja se
mogu sistematizovati u nekoliko grupa:
a) Zakonodavna ovlašćenja
- Zajedno sa Evropskim savetom Evropski
parlament predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i
Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti sprovodeći je kroz četiri osnovna
postupka: postupak konsultacije, postupak saradnje, postupak
odobravanja i postupak saodlučivanja.
5
