ПРАВО ЕУ
ТЕМА: ОРГАНИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Ментор Студент
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ број индекса
месец и година
САДРЖАЈ
Увод..........................................................................................................................1
Органи европске заједнице – уније.......................................................................2
Европски парламент...............................................................................................3
Савет европске уније..............................................................................................6
Европска комисија..................................................................................................9
Закључак................................................................................................................13
Литература.............................................................................................................15
2. ОРГАНИ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ – УНИЈЕ
Функционисање Европске заједнице остварује се кроз извршавање одређених
задатака које обезбеђују њени органи: Европски парламент, Европски савет, Савет
министара, Комисија, Суд правде и Финансијски суд. Уговор о оснивању европске
заједнице, прописује надлежност сваког од ових органа.
Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет
Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка.
Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5
година.
Европска унија има неколико институција:
- Европски парламент (785 чланова)
- Савет Европске уније (или 'Савет министара') (27 чланова)
- Европски савет
- Европска комисија (27 чланова)
- Европски суд (15 судија)
- Европски финансијски суд (27 чланова)
- Савет Европе (46 цланова).
Унутар европских заједница постојала је сложност око тога да се овлашћења њихових
руководећих тела морају повећати, али постојало је и неслагање око начина на који би то
повећање било извршено. Наиме, Француска се залагала за повећање овлашћења Савета
министара Заједничке скупштине, док су друге земље чланице сматрале да се јачање
руководећих тела може извршити само њиховом интеграцијом у једно тело са широким
овлашћењима. После дужих преговора (23. септембар 1963. — 8. април 1965) земље
чланице су у Бриселу потписале Уговор о спајању, документ који је предвидао уједињење
три европске заједнице, а самим тим и уједињење њихових руководећих тела.
Уговор је ступио на снагу 1. јула 1967. године, чиме су створени Европска заједница и
њена руководећа тела — Европска комисија, Савет министара и Европски парламент.
Економске одредбе овог споразума су довеле до још веће економске интеграције земаља
чланица — царина на индустријску робу између њих је укинута и уведена је заједницка
царинска тарифа према земљама ван Заједнице.
2
3.ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ
Европски парламент је институција која репрезентује 492 милиона грађана, и у
оквирима компетенција ЕУ, са Саветом коо законодавно тело Европске уније. Једино је
тело на нивоу Уније које се бира непосредно од стране грађана. Европски парламент има
785 посланика, који се бирају на непосредним изборима на мандат од пет година.
То је највећи мултинационални парламент на свету и формиран на демократским
основама. ЕП је једини непосредно изабрани и непосредно легитиман орган Европске
уније. Седиште Европског парламента је у Стразбуру. Генерални секретаријат се налази у
Луксембургу, али се све већи број служби секретаријата премешта у Брисел. Већина
заседања одбора одржава се у Бриселу.
Ако Уговором о ЕУ није другачије предвиђено Европски парламент одлучује простом
већином гласова присутних посланика. Најмоћније право Европског парламента је
изгласавање неповерења Комисији за што је потребно две трећине гласова присутних
чланова Европског парламента.
Основна овлашћенаја Европског парламента су политичка, контролна, законодавна,
буџетска и саветодавна.
Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Европска заједница
за атомску енергију имале су Парламентарну скупштину у коју су били делегирани
представници националних парламената. Скупштина је заједно са Саветом ЕЗ постојала
као буџетска служба трију заједница. Она је 1958. године сама себе назвала Парламентом.
Тај назив је, међутим, потврђен тек у Јединственом европском акту који је ступио на снагу
1. јула 1987. Овлашћења ЕП су Уговором из Мастикста (1993), Уговором из Амстердама
(1999) и Уговором из Нице (2000) стално проширивана. Овлашћења ЕП су, ипак, у
областима заједничке спољне и безбедносне политике, полицијске и правосудне сарадње у
кривичним предметима, социјалне политике, политике запошљавања као и у привредним
односима са иностранством ЕУ, ограничена.
Парламент се бира на непосредним изборима са универзалним бирачким правом, сваких
пет година од 1979.
Државама чланицама ЕУ Оснивачким уговором је додељен број представничких места у
Европском парламенту. Тај број донекле одражава величину становништва држава
чланица.
3
Битне функције Европскога парламента: законодавна; контролна; надзор над Европском
комисијом; те усвајање буџета ЕУ.
