UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
EKONOMSKI FAKULTET
Seminarski rad
Tema: ORGANI UPRAVLJANJA EVROPSKOM UNIJOM
Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE
Mentor:
Student:
prof. Dr Rajko Kasagić
Bojan Vujinović
Banja Luka, septembar 2012. godina
S A D R Ž A J:
UVOD......................................................................................................................3
1. ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE - UNIJE ....................................................5
1.1. Evropski parlament...................................................................................6
1.2. Savjet Evropske unije...............................................................................10
1.3. Evropska komisija.....................................................................................14
2. ODNOS ORGANA UPRAVLJANJA EU SA NACIONALNIM
ZAKONODAVSTVIMA (odnos nacionalnog i nadnacionalnog)........................18
2.1. Harmonizacija propisa.............................................................................18
2.2. Načelo supsidijarnosti u sistemu podjele vlasti.......................................18
ZAKLJUČAK...........................................................................................................23
LITERATURA..........................................................................................................25
2
kada je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav. Od svog
nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono što je
počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama,
razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 27 članica je omogućeno slobodno
kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Njeni građani se služe zajedničkom valutom,
a članice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i
spoljnopolitičkim pitanjima.
Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svjetskog rata
(EZUČ), prerasla je u uniju sa oko 500 miliona stanovnika, sa najvišim bruto
društvenim proizvodom na svijetu. Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem
sistema zakona koji se primjenjuje u svim državama članicama, što garantuje
slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku
politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja.
Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu
evro
, koju je do sada usvojilo 13
država članica. Evropska zajednica je zadržala postojanje i pravni kontinuitet.
Ugovor iz Amsterdama je ukinuo odredbe fuzionog ugovora od 8. aprila 1965.
kojim su objedinjena rješenja triju zajednica i najbolja rješenja preuzeo za sebe.
Ključne organe EZ preuzima Evropska unija ili ih EU samo "posuđuje", koristeći se
subjektivitetom organa EZ. Ovi organi, ponovo definisani ugovorom iz
Amsterdama, zadržavaju puni kontinuitet prava, obaveza i nadležnosti kao organi
Evropske unije
1
.
Kičma Evropske unije su Njemačka i Francuska. Nijemci vide Evropu u
budućnosti kao federaciju nekoliko desetina nacionalnih država čije odnose
uređuje federalni ustav sa jakim parlamentom, sopstvenom vladom i
predsjednikom koji se bira na neposrednim izborima. Francuzi su protiv takve vrste
federacije. Oni vide Evropu u budućnosti kao federaciju nacionalnih država sa
1
prof. Dr Gordana Čenić – Jotanović, „Međunarodni ekonomski odnosi“, Ekonomski fakultet u
Banja Luci, Banja Luka 2010. Godina, str. 123 - 129
4
jakom vladom kojom bi upravljale nacionalne vlade. Bez obzira koliko procesi
evropske integracije bili motivisani i političkim razlozima proces političke integracije
nije pratio tempo razvoja ekonomskih formi integrisanja.
1. ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE – UNIJE
Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje određenih
zadataka koje obezbjeđuju njeni organi: Evropski parlament, Evropski savjet,
Savjet ministara, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud. Ugovor o osnivanju
evropske zajednice, propisuje nadležnost svakog od ovih organa.
Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament,
Savjet Evropske unije, Evropski savjet, Evropski sud pravde i Evropska centralna
banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju
svakih 5 godina.
Evropska unija ima nekoliko institucija:
Evropski parlament (785 članova)
Savjet Evropske unije (ili 'Savjet ministara') (27 članova)
Evropski savjet
Evropska komisija (27 članova)
Evropski sud (15 sudija)
Evropski finansijski sud (27 članova)
Savjet Evrope (46 članova).
5
je jedini neposredno izabrani i neposredno legitiman organ Evropske unije.
Sjedište Evropskog parlamenta je u Strazburu. Generalni sekretarijat se nalazi u
Luksemburgu, ali se sve veći broj službi sekretarijata premiješta u Brisel. Većina
zasijedanja odbora održava se u Briselu. Ako Ugovorom o EU nije drugačije
predviđeno, Evropski parlament odlučuje prostom većinom glasova prisutnih
poslanika. Najmoćnije pravo Evropskog parlamenta je izglasavanje nepovjerenja
Komisiji za što je potrebno dvije trećine glasova prisutnih članova Evropskog
parlamenta.
Osnovna ovlaštenja i bitne funkcije Evropskog parlamenta su:
Politička;
kontrolna;
zakonodavna;
budžetska i
savjetodavna
.
Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i
Evropska zajednica za atomsku energiju imale su Parlamentarnu skupštinu u koju
su bili delegirani predstavnici nacionalnih parlamenata. Skupština je zajedno sa
Savjetom EZ postojala kao budžetska služba triju zajednica. Ona je 1958. godine
sama sebe nazvala Parlamentom. Taj naziv je, međutim, potvrđen tek u
Jedinstvenom evropskom aktu
koji je stupio na snagu 1. jula 1987. Ovlaštenja
EP su Ugovorom iz Mastrihta (1993), Ugovorom iz Amsterdama (1999) i Ugovorom
iz Nice (2000) stalno proširivana. Ovlaštenja EP su, ipak, u oblastima zajedničke
spoljne i bezbijednosne politike, policijske i pravosudne saradnje u krivičnim
predmetima, socijalne politike, politike zapošljavanja kao i u privrednim odnosima
sa inostranstvom EU, ograničena.
7
