Семинарски рад
Предмет:
Организационо процесно право
Тема:
Организација државних судова
Историски увод
Историски гледамо Србија једна од првих држава и Европи
која је илама своји организацију судова. Велики значај у организацији државних судова
има Душанов законик које проглашен 1349 године , 21. Маја у Скопљу. Велики број
цланова Душановог законика посвећен је судовима, њиховој организацији и
надлежносрти , ауторитету судија и судском поступку(позивању на суд расправи пред
судом помоћним судским органима и извершењу пресуде. У то време постојали су:
1)Црквени суд који је судио целокупним клиром. 2) Патримонијални(властелински)суд
који је судио властели. 3) Државни суд за најтежа кривична дела.
После избијанја првог српског устанка 1804.године модерна српска држава је почела са
унтрашњим уређењем . Па тако 1807.године у Србију долази руски представник К.К.
Родофиникин који се нагажовао на изграднји судске мреже. По његовим наводима
постојали су судови у селима, судови другог степена у кенжевинама , а трећег у нахијама.
Највиши суд био је Правитељствујушчи совјет.
После реоганизације 1811.године дошло је и до напредка у организацији судства. Остали
су сеоски судови , магистрати у појединим варошима и Велики вилајетски суд у Београду.
Према сачуваним изворима , магистрата је било око дванаест у устаничкој Србији. Они су
судили , али и имали карактер полициске власти и вршили административне послове.
Велики вилајестки суд је био у склопу Правитељствујушчег совјета. Он је судио као
другостепени апелациони суд , по жалбама на пресуде магистрата.
Организација државних судова уставом из 1990.године
Стање организације правосуђа Србије у време доношења Устава из 1990.године било је
веома шаролико . Као последица уставних решења из 1974.постојали су редовни и
самоуправни судови који су функционисали паралелно на три одвојена подручија. У
овиру редовних судова , судови опште надлежности функционисали су са три врховна
суда што је била последица државно-правних атрибута које су имале аутономне
покрајне.Организација привредних судова , као специализованих судова у оквиру
редовних судова , такође је била различита . На ужем подручију Србије постојали су
