1.Pojam organizacije (Razvoj od empirije do nauke , razvoj nauke o organizaciji )
?
Organizacija je veoma sirok pojam I moze se posmatrati na raznim nivoima ,kao na primer organizacija
poslova I zadataka ,organizacionih jedinica ,preduzeca ,privredne oblasti pa sve do organizacije na
medjunarodnom nivou.
Razvojni put organizacije od empirije do nauke je slican kao I kod ostalih naučnih disciplina, ona se
razvijala nesto sporije jer predstavlja sintezu nauke I vestina.
U najsirem smislu
,organizacija predstavlja oblik udruzivanja ljudi radi ostvarivanja nekih
zajednickih ciljeva.
U uzem smislu
organizacija se moze definisati kao naucna disciplina koja se bavi racionalnim
uskladjivanjem svih faktora proizvodnje.
Osnovni cilj organizacije rada je postizanje maksimalnih efekata uz minimalne troskove zivog I
minulog rada ,predmeta rada I sredstva za rad na bilo kom nivou organizacije.
Organizacija preduzeca je siri pojam od organizacije proizvodnje jer se odnosi na celokupno
poslovanje preduzeca.
Organizacija je stara koliko I ljudski rad a mlada kao nauka.Ona se razvijala uporedo sa razvojem drustva.
Prva znacajna primena organizacije smatra se izgradnja egipatskih piramida I Kineskog zida.
Vavilonski kralj Hamurabi veliku paznju posvecuje kontroli kvaliteta I izvrsenju zadataka.
Platon vrsi prvu podelu rada na proizvodjace ,vojnike I upravljace i insistira da si niko ne mesa u
posao drugih , napravio je prvu podelu rada.
Za razvoj organizacije poseban znacaj ima vojna organizacija.
Robovlasnicki system je bio kocnica napretka , dok feudalizam podstice opsti razvoj nauke.
Od pocetka dvadesetog veka nastupa period veoma dinamickog razvoja organizacije uslovljenog
potrebama menadzera da odgovore na povecanje stepena razvoja proizvodnje I konkurencije na trzistu.
Pocetak ravoja naucne organizacije rada vezan je za radove Taylora I Fayola koji se I smatraju pionirima
naucne organizacije rada .
Prema nekim ranijim stavovima autora teorije organizacije su klasifikovane kao:
Klasicna teorija organizacije
Neoklasicna teorija organizacije
Moderna teorija organizacije
Kontigentni pristup
Novije teorije se klasifikuju na : 1 ) Klasicna teorija organizacije 2) Bihevioristicki pristup 3)Nauka o
upravljanju 4)Sistemski pristup 5)Kontigentni pristup
2.Klasicna teorija organizacije?
Teorija administrativnog upravljanja
Teorija administrativnog upravljanja razmotrice se kroz radove
Henri Fajola
.
Osnovna karakteristika Fayolovog pristupa problematici organizacije je sto preduzece posmatra kao
celinu.On poslove koji se obavljaju u preduzecu svrstava 6 grupa: tehnicke ,komericijalne , finansijske ,
osiguravajuce , racunovodstvene I administrativne.(uskladjuje I kontrolise organizuje sve ostale funkcije)
Fayol je rasclanio elemente administrativne funkcije na 14 principa.
Fayol smatra da zahtevi tehnicke strucnosti opadaju sa porastom hijerarhijskog nivoa dok zahtevi
administrativne strucnosti neznatno rastu.(smatra se protagonistom hijerarhijsko-linijskog tipa org).
Teorija naucnog upravljanja
Najznacajniji doprinos razvoju ove teorije dao je
Frederik Taylor
.
Narocitu sklonost je pokazivao za istrazivanja I eksperimente pa je organizaciju rada podigao na nivo
eksperimentalne nauke
Tejlor je svoja proucavanja usmerio na problematiku radnog mesta , koje je dobro poznavao,istrazivao je
mogucnosti sto racionalnijeg koriscenja ljudske energije,ali je u eksperimentima koristio izuzetno snaze
ljude a rezultate je primenjivao za sve.
On se zalagao da radniku treba dodeliti onaj posao koji odgovara njegovim intelektualnim I fizickim
mogucnostima pri cemu provklasni radnik treba da ima visu platu od prosecnog.Tejlor se zalagao da se u
industrijskoj proizvodnji izvrsi specijalizovana podela rada I odgovornosti.
Tajlorova koncepcija organizacije bazira se na sl principima .
1. Usavrsavanje metoda rada I normiranje ucinka.
2. Izbor I usvavrsavanje radnika za ordrenjena radna mesta
3. Odvajanje pripremnih od izvrsnih radova
4. Uskladjivanje odnosa izmedju mendzementa I radnika
Zalagao se za podelu rada I odgovornosti za njegovu organziaciju je karakteristicno centralizovano
upravljanje , cent obezbedjenje kadrova,centralizovano pracenje I obracun rezultata , decentralizovano
izvrsenje postavljenih zadataka.
Kao znacajan tejlorov doprinos I danas neke pretpostavke : tacno I jedinstveno formulisanje ciljeva ,
izbor metoda , predvidjanje , analiticko merenje rada.
Teorija birokratske organizacije
Najznacajniji u ovoj oblasti je bio Max Weber njegov najveci doprinos je bila birokratska organizacija.
Osnovnii principi birokratske organizacije su:
1. Hijerarhija(formira se na jasno definisanoj podeli rada)
2. Pravila I procedure(detalji ponasanja svakog pojedinca )
3. Autoritet (vezan za polozaj a ne licni kvalitet pojedinca)
4. Struktura
B. org. je mnogo kritikovana jer ignorise coveka , zbog velikih gubitaka I viska zaposlenih.
Nauka o ponasanju usmerena je na veliki broj kocepata medju kojima se mogu izdvojiti:
Opazanje , Znanje I ucenje , Motivacija , Moc I status , Grupa , Rukovodjenje , Grupno
odlucivanje….
Danas org ponasanje karakterise :Interdisciplinarnost , koriscenje naucnih metoda ,kontigentno
razmisljanje I prakticni focus.
5. SISTEMSKI PRISTUP ?
Sistemski pristup se zasniva na osnovnim postavkama teorije Sistema.Znacaj doprinos ovom pristupu
dali su Aleksandar Bogdanov , Cester Bernard , Parsons…
Norber Wiener dao je znacaj doprinos sistemskom pristupu org svojim delom Kibernetika.
Vecina autora smatra kao presudan momenat za sistemski pristup pojavu opste teorije Sistema,
znacajan doprinos dali su I veliki vojniki projekti I kosmicka istrazivanja.
6.KONTIGENTNI PRISTUP ORGANIZACIJI ?
Kontigentni pristup predstavlja relativno nov pojam u organizaciji I menadzmentu. Kontigentni pristup je
nastao kao rezultat nemogucnosti primene univerzalnog pristupa organizaciji.
U ovom pristupu se smatra da ne postoje nijedna teorija ili pristup koji mogu da obezbede efikasnost
organizacije , vec da je neophodno izvrsiti izbor skupa pristupa koji obuhvataju unutrasnje I spoljne
faktore.
Khandalle navodi kljucne varijable kontigentne teorije: 1)Velicina preduzeca 2)tehnologija 3)spoljno
okruzenje 4)starost preduzeca 5) Tip preduzeca
Moze se reci da ova tipologija koja negira svako organizovanje interesantan pokusaj rasvetljenja
organizacionih struktura u danasnjim uslovima.
Znacajan doprinos kontigentnog pristupa je u tome sto je ukazao na nedostatak univerzalnih modela
organizacije I upravljanja , medjutim njegovi najveci nedostaci su u nemogucnosti pracenja faktora
okruzenja koji se menjaju velikom brzinom.
7.TRADICIONALNI TIPOVE ORGANIZACIONE STRUKTURE?
Linijski tip- U industriji je primenjen iz vojne organizacije ,Menadzer preduzeca prenosi svoje
kompetencije na podredjene menadzere , koji su zaduzeni za kompleks poslova. Prenosenje naredjena
vrsi se po liniji hijerarhije.
Nadleznosti I odgovornosti su strogo podeljene cime se jaca disciplina u preduzecu. Medjutim ova
organizacija od menadzerskog kadra zahteva veliku sirinu znanja , sem toga u njoj nije razvijena
specijalizacija zvog cega se retko koirsti uglavnom kod manjih preduzeca sa jednostavnom org
strukturom.
Kombinovani tip- moze se primenjivati u razlicitim varijantama ali se pojavljuju dva:
Linijski I funkcionalno-stapski tip
I
Linijski I funkcionalno-stapski tip sa kolegijalnim organom
Princip linijskog I funk stapskog tipa sastoji se u tome da menadzer preduzeca prenosi svoja
ovlascenja na podredjene menadzere po liniji strucnosti , menadzeri sektora preko menadzera pogona
prenose svoje naredbe na menadzere pogona koji dalje prosledjuju menadzerima organizacionih
jedinica.
Da bi se ostvarila efikasnija kordinacija svih nosilaca aktivnosti pojavila se potreba za uvodjenjem
kolegijalnog organa koji se jos naziva odbor ili komitet , uglavnom ima ulogu koordinatora mada moze
imati I druge funkcije.
8.SAVREMENI TIPOVI ORGANIZACIONE STRUKTURE?
1.Funkcionalna organizacija
Funkcionalna organizacija predstavlja najjednostavniji I najvise primenjivan model organizacione
strukture.
To je centralizovana organizaciona struktura I zasniva se na funkcionalnom grupisanju poslova
odnosno jedinica.Funkcije se organizuju u optimalnom broju oblasti , sektora ili sluzbi.
Prednosti funkcionalne organizacije su prvenstevno u njenoj racionalnosti.Ovom organizacijom
se ostvaruju manji troskovi I povecava se specijalizacija ljudi.
Funkcionalna organizacija odgovara stabilnim uslovima poslovanja,ali posto saobracajna
preduzeca funkcionisu u nestabilnom I promenjivom okruzenju , ona ima I odredjene nedostatke
kao sto su:Nije prilagodljiva promenama ,komuniciranje je sporo , odluke se sporo usvajaju I
sprovode.
Predstavlja opsti model koji se primenjuje I kod malih I kod velikih preduzeca.
2.Diviziona organizacija
Za razliku od funkcionalne organizacije koja je centralizovana ,diviziona organizacija je
decetralizovana.Ova organizacija se zasniva na tome da pojedine funkcije organizuju
decentralizovano po proizvodu ,ptt usluzi,ili na geografsko-teritorijalnom principu.
Sustina divizione organizacije je da se velika preduzeca dele na manja preduzeca po navedenim
osnovama.Odlucivanje je decetralizovano I odluke se uglavnom donose na noviu divizona.
Matricna organizacija je posebno pogodna za organizacije koje rade projekat po projekat.Takve
organizacije su naucno-istrazivacke, istrazivacko razvojne, konsultanstke I dr.
Nedostaci ove ogranizacije su:Matricna organizacija zahteva timsko delovanje koje je slabo
razvijeno , itd…
Mrezna organizacija je
fleksibilna organizacija koja omogucava brzo reagovanje u uslovima visoke
kompetitivnosti I visokog rizika.
Mrezu sacinjavaju centralno preduzece koje predstavlja jezgro mreze I ostala preduzeca koja obavljaju
speicijlizovane funkcije.Povezivanje I koordinaciju ucesnika u mrezi vrsi centralno preduzece koje ima
ulogu brokera.
Najcesce se navode u literature:
Interna mrezna organizacija:Formira se u okviru preduzaca u postojecoj organizaciji objedinjavanjem
odgvorajucih jedinica.
Stabilna mrezna organizacija:omogucava povezivanje domacih I inostranih preduzeca.
Dinamicka mrezna organizacija: predstavlja najefikasniji oblik mrezne organizacije.Vodeca preduzeca
kreiraju sve aktivnosti od ideje do distribucije a zatim traze preduzeca koja ce bolje da realizuju pri cemu
glavno preduzece ima ulogu brokera.
Virtuelna organizacija je:
Virtualna org odgovara malim I velikim preduzecima.Malim preduzecima
omogucava da sa partnerima obave odredjene poslove za koje sami nemaju resurse. Kod velikih
preduzeca virtualna organizacija obezbedjuje fleksibilnu organizaciju koja omogucava da se znaje I
iskustvo plasiraju gde je najpotrebnije.
10.ORGANIZACIONI MODELI PREDUZECA U TRZISNOJ PRIVREDI
?
Inokosno preduzece
je preduzece u kome privrednu delatnost obavlja jedno lice to je preduzece koje
osniva I vodi pojedinac , koji ulaze svoj capital u njega radi ostvarivanja dobiti.
Osnovne karakteristike inokosnog preduzeca su :
-osniva ga I vodi jedno lice (vlasnik)
-ovo lice pribavlja sav potreban capital
-vlasnik je nosilac potpunog rizika
-preduzece ima svoju firmu ,porodicno I krsteno ime
-osnivanje inokosnog preduzeca ne podleze oporezivanju ali tokom poslovanja placa razne vrste poreza.
Drustva lica :
Su modeli organizovanja preduzeca u koje se udruzuju dva ili vise lica radi ostvarivanja
dobiti I saglasno ulozenom kapitalu ucestvuju u njegovoj raspodeli.
Ortacko drustvo : Postoje dve tipa ortackog drustva javno I tajno.
Oba drustva cine ortaci stim sto su u javnom ortacko drustvu svi ortaci poznati za razliku od tajnog.
Ugovorom se pored osnivanja drustva regulisu I sva druga bitna pitanja za drustvo kao sto su organi
drustva , odnosi u drustvu , visina uloga itd.. Ortaci mogu biti pravna I fizicka lica.
Komanditno drustvo: je privredno drustvo koje se osniva ugovorom izmedju vise lica za
obavljanje odredjene delatnosti pod zajednickom firmom.Razlika je u tome sto ovo drustvo ima dve
vrste clanova sa aspekta odgovornosti prema trecim licima a to su komplementari I komanditori.
