1
Dr Milorad Opsenica
ORGANIZACIJA I TEHNOLOGIJA
DRUMSKOG SAOBRAĆAJA
2
UVOD ..................................................................................................................7
1. DRUŠTVENI ZNAČAJ SAOBRAĆAJA ..........................................................15
1.2. Istorijat razvoja saobraćaja i automobila .....................................................18
1.3. Osnovni pojmovi i definicije ........................................................................27
2. SAOBRAĆAJNI SISTEM ...............................................................................31
2.1. Osnove teorije sistema ...............................................................................31
2.2. Osnovne karakteristike saobraćajnog sistema ...........................................38
2.2.1. Elementi saobraćajnog sistema ...............................................................
38
2.2.2. Funkcije i struktura saobraćajnog sistema ...............................................
40
2.2.3. Podsistemi saobraćajnog sistema ...........................................................
41
2.3. Karakteristike i podela putnog saobraćaja ..................................................43
2.3.1. Elementi i struktura sistema putnog saobraćaja ......................................
46
2.3.2. Klasifikacija puteva ..................................................................................
47
2.3.3. Mreža međunarodnih putnih pravaca i povezanost Republike Srbije sa
evropskim sistemom putne mreže .....................................................................
49
2.3.4. Podela vozila u putnom saobraćaju .........................................................
51
2.3.5. Osnovni pokazatelji razvoja putnog saobraćaja ......................................
56
2.4. Upravljanje putnim saobraćajem ................................................................65
2.4.1. Vrste, nivoi i sadržaj upravljanja ..............................................................
65
2.4.2. Primena informatičke tehnologije u upravljanju putnim saobraćajem ......
68
2.5. Gradski saobraćaj .......................................................................................94
2.5.1. Osnovne karakteristike razvoja gradova ..................................................
94
2.5.2. Odnos grada i saobraćaja .......................................................................
95
2.6. Podela i karakteristike gradskog saobraćaja ..............................................98
2.6.1. Podela i karakteristike javnog gradskog prevoza ..................................
100
2.6.2. Tokovi putnika i dimenzionisanje prevoznih kapaciteta .........................
116
2.6.3. Podela i karakteristike ulično-putne mreže ............................................
125
3. INTERMODALNI TRANSPORT ..................................................................141
3.1. Istorijat i definicije intermodalnog transporta ............................................142
3.2. Intermodalni transportni lanac ..................................................................144
3.3. Tehničko tehnološka rešenja koja su omogućila intermodalnost ..............148
3.3.1. Unapređenje pretovarene mehanizacije ................................................
148
3.3.2. Koncentracija pretovarnog rada .............................................................
149
3.3.3. Prilagođavanje tereta savremenom načinu rada u prevozu i pretovaru .
149
3.3.4. Razmena podataka elektronskim putem (Electronic Data Interchange
- EDI) ...............................................................................................................
150
3.4. Unapređenje pretovara .............................................................................151
3.4.1. Paletizacija ............................................................................................
151
3.4.2. Kontejnerizacija .....................................................................................
153
4
PREDGOVOR
Razvoj mnogobrojnih sfera društvenih delatnosti, a time i saobraćaja,
rezultira činjenicom da je savremeni svet veoma zavisan od razvoja
saobraćaja kao sistema i njegovih segmenata - podsistema.
Saobraćajni sistem predstavlja složeni dinamički sistem koji ima svoju
funkciju, strukturu - elemente sistema i veze izmedju elemenata - ima
svoje podsisteme, svoju hijerarhiju, svoje okruženje, svoju dinamiku itd.
Kao složen sistem, saobraćajni sistem obuhvata veliki broj elemenata
kao što su: različiti oblici saobraćajnica i objekata (pruge, putevi, vodni
putevi, aerodromi, luke, pristaništa, stanice, cevovodi, telegrafski i
telefonski vodovi, centrale itd.
Elementi saobraćajnog sistema su i najrazličitija vozna i plovna sredstva
(plovni objekti, kamioni, autobusi, lokomotive, vagoni, tramvaji, trolejbusi,
avioni...), pretovarni i drugi uredaji, palete, kontejneri i slična sredstva.
U saobraćajni sistem ulaze i drugi elementi, kao što su: ljudsko znanje,
iskustvo, metode odlučivanja, tarife, razni propisi, društveni dogovori,
sporazumi, ugovori idr.
Sve su to elementi saobraćajnog sistema. Naravno, neophodno je da oni
budu medjusobno tako povezani da deluju kao celina, odnosno, da kao
celina izvršavaju funkciju koja je poverena saobraćajnom sistemu.
Menadžeri saobraćaja treba da poseduju osnovna znanja o
saobraćajnom sistemu i njegovim podsistemima, što je cilj ove knjige
koja je namenjena pre svega studentima Visoke škole strukovnih studija
za menadžment u saobraćaju. Konkretno, namenjena je studentima
treće godine osnovnih strukovnih studija programa Menadžment u
saobraćaju na predmetu Saobraćajni sistemi, a mogu je koristiti i ostali
zainteresovani koji se bave saobraćajem odnosno menadžmentom u
saobraćaju.
Materija u knjizi je organizovana u tri celine. Prvi deo knjige tretira
saobraćajni sistem sa težištem na podsistemu putnog saobraćaja, drugi
deo je posvećen intermodalnom saobraćajnom sistemu, dok treći deo
obuhvata sistem planiranja u saobraćaju. U odnosu na prethodno
izdanje, knjiga je dopunjena poglavljem intermodalnog transportnog
sistema i poglavljem o upravljanju i regulisanju saobraćaja.
Autor duguje zahvalnost recenzentima dr Zoranu Laliću i dr Dragutinu
Jovanoviću na korisnim sugestijama prilikom izrade rukopisa knjige.
Ujedno, svima koji upute primedbe i sugestije na ovaj rad, autor se
unapred zahvaljuje.
Beograd, 2010.
Autor
7
Veliki složeni sistemi imaju i svoju
strukturu
. Reč struktura je takođe
latiskog porekla i znači sastav, učešće delova u celini. Struktura sistema
određena je, donekle, brojem i vrstom elementata (delova) u sistemu, a
još više načinom na koji su ti elementi međusobno povezani.
Isti elementi mogu biti međusobno različito povezani i tada čine različite
sisteme. Slično kao što isti hemijski elementi, međusobno različtio
vezani, daju različita jedinjenja. Ili, kao što isti delovi (zupčanici, opruge,
osovine, točkovi itd.) međusobno različito povezani daju različite mašine
i vrše različite funkcije.
Strukture velikih dinamičkih sistema stalno se menjaju. Iz sistema
ispadaju dotrajali i zastareli elementi, a ulaze novi. Veze između
elemenata se takođe menjaju. Tako se menjaju i sami sistemi. Prelaze iz
jednog u drugo stanje.
Funkcija i struktura sistema su medjusobno zavisni. Mnogi naučnici kažu
da su funkcija i struktura sistema dva dela iste celine. Zato svaka
promena u strukturi sistema menja i njegovo funkcionisanje, a svaka
promena zadataka (funkcija) sistema traži izmenu u njegovoj strukturi.
Po rečniku teorije sistema, taj uzajamni odnos naziva se povratna
sprega ili interakcija (od latinskog) inter = među, izmedju i actio = radnja,
dejstvo).
Sistemi imaju svoju
hijerarhiju
. Određen broj, na određen način složenih
(povezanih) elemenata čini jedan sistem nižeg reda. Više ovakvih
sistema nižeg reda, na određeni način međusosobno povezanih, čine
sistem višeg reda, itd. Ako neki sistem višeg reda ima u svom sastavu
više podsistema (sistema nižeg reda), kaže se da je to složeni sistem. U
složenim sistemima se funkcija i struktura celog sistema razlikuju od
funkcija i struktura njegovih podsistema.
Sistemi nižeg reda mogu istovremeno biti podsistemi više sistema višeg
reda. Tako je, na primer, sistem saobraćajnog školstva istovremeno i
podsistem u opštem sistemu školstva i podsistem u sistemu saobraćaja.
Elementi u sistemu imaju svoje okruženje. Okruženje nekog elemenata u
sistemu čine svi drugi elementi koji na njega utiču ili na koje on utiče.
Isto važi i za podsisteme u sistemima. Okruženje jednog podsistema
čine svi drugi podsistemi u istom sistemu, itd.
Saobraćajni sistem predstavlja veliki složeni dinamički sistem. Kao
takav, on ima svoju funkciju, ima svoju strukturu - elemente sistema i
veze između elemenata - ima svoje podsisteme, svoju hijerarhiju, svoje
okruženje, svoju dinamiku itd.
