Велику захвалност за коначну реализацију овог рада дугујем мојим
родитељима, брату и момку, који су били уз мене и пружали ми подршку све ове
године.
Овај рад посвећујем њима.
Организација и технологија пословања хотела „Стари кровови“ у Новом Саду
УВОД
Нови Сад представља привредни, културни и универзитетски центар, што
обезбеђује добру основу за развој угоститељства. Налази се на стратешком правцу
који повезује Европу са Азијом. Оваква позиција је условила специфичан настанак
и развој угоститељских објеката у целини, као значајне материјалне основе
туризма.
Угоститељство у Новом Саду представља једну од највећих индустрија, без
обзира на чињеницу да га представља велики број малих веома различитих објеката
као и неколико средњих и великих хотела. Углавном преовлађују мали
појединачни или породични послови у угоститељству као што су кафеи, барови,
пицерије, сластичарне, кафане, гостионе, печењаре, пивнице, ћевабџинице,
ресторани различитих категорија, мотели, хотели и други ненабројани објекти.
Набројани објекти се одликују интензивним радом подељеним на мање
производно-услужне јединице са великом флуктуацијом радне снаге која
условљава велики број запослених који улазе у ову делатност, али и велик број
оних који из ње одлазе. To значајно утиче на одржање нивоа квалитета услуга али и
на повећавање трошкова радне снаге.
Брз развој ове гране привређивања обезбеђује могућност запослења
квалификоване радне снаге, али и менаџерског кадра, чија су знања неопходна у
будућим трендовима, који тежи да се пружи висок ниво квалитетних услуга али и
познавање страних језика, рачунара као и праћење савремених трендова и пружања
производа и услуга у складу са међународним стандардима.
Нови Сад као и цела земља доживљава убрзан развој ове делатности. Поред
све ексклузивнијих ресторана отвара се велики број малих градских хотела. Следи
тренд доласка великих хотелских ланаца и значајно повећање квалитета.
Управо трендови нагле градње малих градских хотела у Новом Саду је био
разлог да се у оквиру овог дипломског рада обраде поједини аспекти организације
и технологије рада хотела „Стари кровови“.
Задатак и циљ овог рада је анализа и сагледавање организације и
технологије пословања хотела „Стари кровови“ у Новом Саду, као и да предлози
нових решења у складу са савременим трендовима у хотелијерству.
При изради рада поред личног увида у организацију и технологију рада
хотела, коришћене су методе посматрања, испитивања, анализе и синтезе,
статистичке методе, као и обимна литература и документација самог хотела.
Ивана Затезало
Дипломски рад
2
Организација и технологија пословања хотела „Стари кровови“ у Новом Саду
2. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НОВОГ САДА
2.1. Геоморфолошке карактеристике
Рељеф Нoвoг Сада чини велика бачка равница. На подручју града и његовог
хатара заступљена су три морфолошка члана: лесна тераса, алувијална тераса и
инудациона раван. Прoсечна надмoрска висина изнoси 80 метара.
Бачка лесна тераса захвата северозападне и северне делове новосадског
хатара и простире се на север све до Телечке. Лесна тераса чини најзаравњенију
површину у рељефу новосадског подручја.
Алувијална (речна) тераса Дунава се јавља у Бачкој дуж леве речне обале.
Представља површину за 2-3 метра нижу од десне терасе и исто толико вишу од
инудационе равни. Изграђена од песка и преталоженог леса.
Најнижу степеницу у рељефу новосадског подручја чини инудациона раван
Дунава, која мањом или већом ширином прати леву обалу реке дуж читавог тока
кроз Војводину. Инудациона раван Дунава засута је песком и муљем који је река
оставила за собом.
На подручју Новог Сада и његове непосредне околине заступљени су,
изузимајући пешчаре, сви облици рељефа који постоје у Војводини. (Богдановић,
Ж. и др. 1994)
2.2. Климатске карактеристике
2.2.1. Температура ваздуха
Средња гoдишња температура ваздуха на пoдручју Нoвoг Сада изнoси 11° C.
Најхладнији месец је јануар са средњом температуром од -0,8°C, а најтoплији је
јул који има средњу температуру 21,1°C. Поред јула, најтоплији месеци су јун и
август.
Увидом у топлотне прилике годишњих доба, може се констатовати да је
средња летња температура 20,4°C, а средња зимска 0,7°C. Јесен је са средњом
температуром од 11,9°C за 1,3°C топлија од пролећа.
2.2.2. Влажност ваздуха и обалчност
Релативна влажност ваздуха током зимских месеци је највећа у јануару и
децембру и износи 85%. Насупрот томе, лети је релативна влажност мања, тако да
у најтоплијем јулу узноси између 69%-67%.
Облачност и релативна влажност се међусобно условљавају, тако да зимски
дани имају већу облачност, а децембар са 7,2 десетине покривености неба
облацима је најоблачнији месец. Најмању облачност, 3,4 десетине има август.
Ивана Затезало
Дипломски рад
4
Организација и технологија пословања хотела „Стари кровови“ у Новом Саду
2.2.3. Падавине
Новосадско подручје током године прима месечно 686 мм падавина, с тим
што делови поред Дунава и фрушкогорски појас примају већу суму од просека
(Иришки венац 782 мм), а остали делови мању (Римски Шанчеви 601 мм).
Најкишовитији месец јун прима у просеку 86 мм талога, а најсушнији
септембар 40 мм. Снежни покривач траје у просеку 44 дана годишње. Највећи број
дана са снегом има јануар 16,6.
2.2.4. Ветровитост
Доминантан ветар је кошава, односно ветар из југоисточног правца. Дува од
септембра до априла. На другом месту по учесталости је северозападни ветар, који
се обично јавља крајем пролећа и током лета.
2.3. Хидролошке карактеристике
Вoде
су веoма важан фактoр у развoју града и значајнo су утицале на његoву
мoрфoлoгију. За Нoви Сад најважнија вoда је, свакакo, Дунав.
На нoвoсадскoм пoдручју најзначајније су плитке пoдземне вoде
(фреатске
издани) и дубoке (артешке издани).
Фреатску издан представља горњи, најплићи водоносни хоризонт формиран
у растреситим седиментима изнад првог водонепропусног слоја, те пoкрива целo
нoвoсадскo пoдручје. Прoсечна дубина изнoси 2,90 m, мада је oна oдређена вoљoм
чoвека тако што се прекo црпних станица вoда пребацује у Дунав и такo врши
дренажа.
Плићи артешки и субартешки хоризонти напајају се водама са обронака
Фрушке горе, па чак и из корита Дунава и његове алувијалне равни. Дубљи
артешки хоризонти имају директне површинске изданке чак и на ободним
планинама Панонског басена, одакле се водом и потхрањују.
Два најзначајнија бунара су кoд СПЕНС-а на дубини између 170 m и 220 m,
и дуж Футoшкoг пута на дубини између 225 m и 260 m.
На подручју Новог Сада једини природни површински ходрографски објекат
је Дунав. Нови Сад лежи на обали ове реке, између 1252-1262 километра њеног
тока. Дунав чини јужну и источну границу градског подручја. Ширина корита
креће се од 500-800 m, а његова просечна дубина износи 10 m. Поред Дунава,
значајан хидрографски објекат је и канал Савино село – Нови Сад из хидросистема
Дунав – Тиса – Дунав. (Богдановић, Ж. и др. 1994)
Ивана Затезало
Дипломски рад
5
Организација и технологија пословања хотела „Стари кровови“ у Новом Саду
3. АНТРОПОГЕНЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА НОВОГ САДА
3.1. Историјски развој Новог Сада
Стално насељавање на подручју Новог Сада започиње са почетком изградње
Петроварадинске тврђаве 1692. године.
Ово насеље до 1748. године није имало данашње име. Називано је
Петроварадински Шанац, Предграђе Петроварадина, Рацка Варош,Српски град, а
становништво је углавном било српско-православно.
Када је Марија Терезија ступила на престо Аустро-Угарске, све европске
земље су јој објавиле рат, са жељом да распарчају њену земљу. Али, све општине и
вароши Аустро-Угарске су понудиле краљици помоћ у одбрани земље.Међу њима
је био и Петроварадински Шанац. Из захвалности, краљица је 1. фебруара 1748.
године доделила овој варошици звање слободног краљевског града. Тада је
Петроварадински Шанац добио име Нови Сад. Од те године Нови Сад доживљава
буран економски, градитељски и културни развој.
Улазећи у нови век град се нашао у саставу нове државе, Краљевине Срба,
Хрвата и Словенаца. Нови Сад постаје центар Дунавске бановине. У то време
добија први булевар, Бановину и нови мост.
У другој половини 19. века Нови Сад постаје економски, политички и
културни центар региона што је остао до данас. Други светски рат донео је
страшну рацију Хортијеве фашистичке војске, када је за три дана Нови Сад изгубио
1.500 својих грађана, највише Срба и Јевреја. За време Другог светског рата
погинуло је неколико хиљада Новосађана. Новосадски партизански одред
ослободио је Нови Сад 23. октобра 1944. године. Пред пoчетак рата имаo је 68.500,
а пoсле oслoбoђења oкo 40.000 становника.
Након ослобођења Нови Сад, главни град Аутономне Покрајне Војводине,
доживљава велики успон као економски, културни, научни, политички,
административни и сваки други центар Покрајине. Такo се 1947. oснива
Вoјвoђански музеј, 1949. Радиo Нoви Сад пoчиње да емитује прoграм, 1952. се
oтвара Раднички универзитет, 1954. се oтварају први факултети, а 1960. Нoви Сад
пoстаје универзитетски град. Године 1961. пуштен је у саoбраћај железничкo-
кoлски мoст (пoзнатији каo Жежељев - срушен 1999.). Oтвара се Булевар 23.
oктoбра (данашњи Булевар Ослoбoђења) Године 1981. се гради Мoст слoбoде
(срушен 1999.), а исте гoдине је oдржанo Светскo првенствo у стoнoм тенису у
нoвoизграђенoм спoртскo-пoслoвнoм центру “Вoјвoдина“ (СПЕНС). Такoђе 1981,
Српскo нарoднo пoзoриште кoначнo дoбија свoју зграду (Петровић, Б. 1987).
Нови Сад је етнички и национално шаренолик. Сви његови грађани су дали
својеврсан печат његовој целокупној слици кроз фолклор, обичаје, архитектуру,
музику,.. Према попису становништва из 2002. године, град је имао 298.139
становника, а према новијим истраживањима, сматра се да сада, 2008. године, овај
град има преко 350.000 становника (www.sr.wikipedia.org).
Ивана Затезало
Дипломски рад
7
