- 1 -
MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD
FAKULTET ZA MENADŽMENT – ZAJEČAR
ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE
PREDUZEĆEM
- 2 -
GLAVA I
1. ISTORIJSKI KORENI MENADŽMENTA
Primeri koji pokazuju postojanje organizacije i menadžera u dalekoj prošlosti:
Egipatske piramide
Kineski zid
Dva događaja koja su prethodila dvadesetom veku i posebno su značajna za proučavanje
menadžmenta:
Podela rada (Adam Smit, 1776. god.);
Industrijska revolucija (početak osamnaestog veka u Velikoj Britaniji).
Podela rada
- raspoređivanje poslova na delove i zadatke koji se ponavljaju.
Smit
- podela rada povećava produktivnost time što se povećava veština i spretnost svakog
radnika, štedi se izgubljeno vreme usled promene postupaka i podstiče se inventivnost.
Industrijska revolucija
-
mašinska snaga menja ljudsku radnu snagu, proizvodnja robe u
fabrikama postaje ekonomičnija od kućne radinosti. Menadžeri su bili potrebni da predvide
potražnju, da osiguraju dovoljno materijala za izradu proizvoda, da postavljaju zadatke
ljudima, da usmeravaju dnevne aktivnosti.
Industrijski odnosi
-
osnovni okvir za razumevanje istorije i razvoja menadžmenta.
Najznačajnije promene vezane za industrijske odnose, a koje su dovele do stvaranja prvih
profesionalnih menadžera, odigrale su se 1907. godine (razdvajanje privatnog
(porodičnog) vlasništva nad kompanijama od upravljačkih funkcija – Engleska).
Osnovni stub modernih industrijskih odnosa čine
sindikati
.
Industrijske odnose čine:
Institucije
-
Sindikati, sindikalni savezi, udruženja poslodavaca, pravne institucije,
vladina ministarstva, obrazovne institucije itd.
Ličnosti
-
Sindikalni predstavnici u poslovodnim odborima (menadžmentu),
službenici, funkcioneri sindikata, poslodavci, direktori, državni ministri i ostali.
Procedure
-
Ugovaranja, pregovori, posredovanja, disciplinski postupci, promene
propisa, sudski postupci, organizovanje štrajkova.
Kategorije
-
Plate, radno vreme, uslovi rada, sadržaj rada, radni ugovori, vreme
zapošljavanja, disciplina, radna i socijalna sigurnost, participacija.
1.1 Definisanje menadžmenta
Fayol
- „menadžment je proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i
kontrole“.
Drucker
- „proces u okviru kojeg se obavljaju menadžerske aktivnosti: planiranje,
organizovanje, rukovođenje i kontrola«.
Osnovne aktivnosti u okviru procesa menadžmenta, odnosno funkcije koje obavljaju
menadžeri, su:
planiranje, organizovanje, rukovođenje i kontrola
.
Ronins
-
»koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obave efikasno i
efektivno – sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi«.
Menadžment je upravljanje preduzećem.
Menadžment je upravljanje organizacijom.
Menadžment je upravljanje poslovanjem.
Menadžment je upravljanje poslovnim procesima.
Menadžment je upravljanje preko drugih ljudi.
Menadžment je upravljačka struktura preduzeća.
Menadžment je rukovodstvo preduzeća.
1.2 Osnovni procesi menadžmenta
Faze (podprocesi) procesa menadžmenta:
Planiranje
(Planning);
- 4 -
Drugi princip
"
sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u planskom
odeljenju
...“
Treći princip
je
kontrola rada
i izvršenja radnih zadataka.
Tejlor je detaljno razradio metodologiju realizacije naučnog upravljanja u praksi, na sledeći
način:
1) Treba odabrati radnike koji imaju najviši stepen kvalifikacije za utvrđeni radni zadatak.
2) Treba detaljno proučiti osnovne pokrete i operacije koje svaki radnik treba da obavi
u toku rada.
3) Proučiti, uz pomoć štoperice, vreme koje je potrebno za obavljanje svakog pokreta
ili operacije. Na osnovu tih saznanja, treba ustanoviti najkraće moguće vreme, za
koje svaki pokret može da se obavi.
4) Treba eliminisati sve spore i nepotrebne pokrete.
5) Posle odstranjivanja svih suvišnih kretnji, treba odrediti serije najbržih i
najefikasnijih pokreta.
Henri Fajol -
univerzalnost menadžmenta
.
Četrnaest opštih principa menadžmenta:
Podela rada
- usmeravanje pojedinca ili grupe na određene specijalizovane
aktivnosti.
Autoritet
- pravo izdavanja naredbi.
Disciplina
, koja se utvrđuje ugovorom između poslodavca i radnika.
Jedinstvo komandovanja
- sistem bez dupliranih naredbodavnih linija. Jedan
naredbodavac - jedan izvršilac.
Jedinstvo planiranja
- jedinstven plan za grupe aktivnosti koje imaju zajednički cilj.
Podređenost individualnih interesa opštim
interesima kompanije.
Novčana naknada
za rad trebalo bi da bude prihvatljiva i za radnika i za kompaniju.
Centralizacija upravljačkih funkcija
- neophodna zbog efikasnosti odlučivanja.
Piramidalna struktura upravljanja
: od vrha ka podnožju organizacije.
Poredak
: pravi čovek na pravom mestu.
Pravičnost
- ljubazan i pravedan odnos menadžera prema zaposlenima.
Vreme "uhodavanja"
zaposlenih treba da bude dovoljno dugo da bi u potpunosti
shvatili posao koji će obavljati i da bi se uspešno integrisali u organizaciju.
Inicijativa svih zaposlenih
je veoma poželjna, ali u okvirima predviđene discipline i
pod kontrolom menadžera.
Esprit de corps -
korporativni duh
podrazumeva harmoniju organizacije i razvijanje
i podsticanje timskog rada.
Teorija birokratije Maksa Vebera -
Veberova birokratija je sastavljena od sledećih elemenata:
Specijalizacija
- podela rada na pojedince prema znanju i kompetentnosti.
Hijerarhija
- članovi na nižem nivou pod kontrolom onih na višem nivou.
Formalizacija
- formalna pravila i procedure koje obezbeđuju da se posao obavi na
određeni način, obezbeđivanje uniformnog ponašanja.
Interpersonalni odnosi
.
1.5.1 Klasične teorije
Naučni menadžment (Taylor)
Administrativni menadžment (Fayol)
Birokratski menadžment (Weber)
Frederik Tejlor
Tejlor je naglašenu pažnju posvetio problemima povećanja produktivnosti u proizvodnim
radionicama, odnosno pogonima “što, u konačnom, treba da omogući povećavanje profita
preduzeća”.
Na osnovu svojih eksperimentisanja, Tejlor je postavio sledeće principe naučnog upravljanja.
Prvi princip
zasniva se na
proceni dnevnog učinka
radnika.
Drugi princip "sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u planskom
odeljenju ...“
- 5 -
Treći princip
je
kontrola rada
i izvršenja radnih zadataka.
Tejlor je detaljno razradio metodologiju realizacije naučnog upravljanja u praksi, na sledeći način:
1) Treba odabrati radnike koji imaju najviši stepen kvalifikacije za utvrđeni radni zadatak.
2) Treba detaljno proučiti osnovne pokrete i operacije koje svaki radnik treba da obavi
u toku rada.
3) Proučiti, uz pomoć štoperice, vreme koje je potrebno za obavljanje svakog pokreta
ili operacije. Na osnovu tih saznanja, treba ustanoviti najkraće moguće vreme, za
koje svaki pokret može da se obavi.
4) Treba eliminisati sve spore i nepotrebne pokrete.
5) Posle odstranjivanja svih suvišnih kretnji, odrediti serije najbržih i najefikasnijih pokreta.
Henri Fajol
-
univerzalnost menadžmenta
Četrnaest opštih principa menadžmenta:
Podela rada
- usmeravanje pojedinca ili grupe na određene specijalizovane aktivnosti.
Autoritet
- pravo izdavanja naredbi.
Disciplina
, koja se utvrđuje ugovorom između poslodavca i radnika.
Jedinstvo komandovanja
- sistem bez dupliranih naredbodavnih linija. Jedan
naredbodavac - jedan izvršilac.
Jedinstvo planiranja
- jedinstven plan za grupe aktivnosti koje imaju zajednički cilj.
Podređenost individualnih interesa opštim
interesima kompanije.
Novčana naknada za rad
trebalo bi da bude prihvatljiva i za radnika i za kompaniju.
Centralizacija upravljačkih funkcija
- neophodna zbog efikasnosti odlučivanja.
Piramidalna struktura upravljanja
: od vrha ka podnožju organizacije.
Poredak
: pravi čovek na pravom mestu.
Pravičnost
- ljubazan i pravedan odnos menadžera prema zaposlenima.
Vreme "uhodavanja"
zaposlenih treba da bude dovoljno dugo da bi u potpunosti
shvatili posao koji će obavljati i da bi se uspešno integrisali u organizaciju.
Inicijativa svih zaposlenih
je veoma poželjna, ali u okvirima predviđene discipline i
pod kontrolom menadžera.
Esprit de corps -
korporativni duh
podrazumeva harmoniju organizacije i razvijanje
i podsticanje timskog rada.
Teorija birokratije Maksa Vebera
Veberova birokratija je sastavljena od sledećih elemenata:
Specijalizacija
- podela rada na pojedince prema znanju i kompetentnosti;
Hijerarhija
- članovi na nižem nivou pod kontrolom onih na višem nivou;
Formalizacija
- formalna pravila i procedure koje obezbeđuju da se posao obavi na
određeni način, obezbeđivanje uniformnog ponašanja;
Interpersonalni odnosi
.
1.5.2 Teorije humanih odnosa (neoklasične teorije)
Osnova neoklasične teorije menadžmenta je
istraživanje čoveka i njegovog ponašanja
u procesu rada. Uvođenje odlučivanja na nižim hijerarhijskim nivoima.
Otkrića uticaja društvenih faktora na ponašanje radnika u procesu rada -
Hotorn studija
.
1.5.3 Teorije X i Y
Teorija "X"
– čovek je po prirodi indolentan i radi samo koliko mora, bez ambicija i ne voli
odgovornost. Da bi se ovo izbeglo, potrebno je organizovati ljude i sredstva, usmeravati ih,
kontrolisati i motivisati kako bi oni ostvarili ciljeve organizacije.
Teorija "Y"
– ljudi su motivisani, poseduju mogućnost razvoja, i sposobni su da preuzmu
odgovornost i usmere svoje ponašanje prema ciljevima organizacije. Zadatak
menadžmenta je da ljudima omogući da saznaju i razvijaju svoje pozitivne karakteristike.
Teorija X i teorija X imaju iste ciljeve:
motivisanje ljudi ka postizanju ciljeva organizacije
.
Razlika između teorije X i teorije Y:
Teorija X se u postizanju ciljeva oslanja na eksternu kontrolu ljudskog ponašanja i
primenu prinude kao tehniku motivacije.
- 7 -
2.1.1 Uslovi za pojavu
Formiranje nauke o organizaciji podsticali su, pre svega, pojava preduzeća i sve brojnija
radnička klasa.
Problemi funkcionisanja preduzeća zahtevali su adekvatnije rešavanje. Njihovo
prevazilaženje bilo je moguće jedino primenom naučne organizacije. Krajem 19. veka
potreba za naučnom organizacijom postaje sve izraženija. Stoga je organizaciona
problematika postala vrlo aktuelna. Pojavili su se i prvi autori I prvi radovi iz organizacije,
koji su bili naučno fundirani. Najznačajniji među ovim autorima bili su: Taylor, Fayol, Ford.
Oni su tvorci nauke o organizaciji kao i nauke o menadžmentu.
2.1.2 Poreklo i specifičnost organizacije
"Organon"
- oruđe, alat, muzički instrument - sredstvo.
Organizacija obuhvata:
ljude, tj. resurse u preduzeću,
sredstva za rad,
predmete rada,
odnose između i unutar elemenata proizvodnje,
principe,
metode,
modele i drugo.
2.2 Razvoj organizacije
Uslovi za formiranje nauke o organizaciji stvoreni su krajem 19. veka.
Svi dokazi o davnom postojanju i korišćenju organizacije mogu se sistematizovati u dve grupe:
građevinski ili materijalni i
pisani.
Građevinski oblekti:
Piramide Gizeha
Abu Simbel
Akropolj
Stonehenge
Baalbek
Kineski zid
Machu Piccu.
Jedan od prvobitnih oblika organizacije bio je sistem subkontraktora (podugovaranja), koji se
sastojao od poslodavca (koordinatora) i radnika, koji su radili u svojim kućama ili radionicama.
Danas, najuniverzalniji oblik organizacije je kompanija, odnosno preduzeće.
2.2.1 Razvoj organizacije u doba feudalizma i ranog kapitalizma
U ovom periodu razvoj tgovine i bankarstva intenzivnije manifestuje potrebu za višim
stepenom organizovanosti poslova. U pitanju su kupoprodajni poslovi, bankarsko
poslovanje, naplate i slični poslovi. Unapređenje poslova ove vrste zahtevalo je formiranje
izvesnih uputstava i pravila. Tako su se pojavili i prvi autori, koji su u svojim delima opisali i
obradili aktuelne probleme toga vremena.
Rene Dekart - četiri opšta principa: racionalna jasnoća, analiza, sinteza i kontrola.
Kada se radi o istraživanjima empirijskog karaktera , velike zasluge vezuju se za Leonarda
da Vinčija.
Do druge polovine 19. veka organizacija se vaoma sporo razvijalaa tek nakon kraja 19.
veka organizacija počinje da se razmatra i sa teorijskog aspekta.
2.3 Tendencije u razvoju teorije organizacije
Postoje različite koncepcije koje govore o razvoju teorije organizacije. Sve se one razvijaju
uz praćenje i uvažavanje društvenih uslova, tehničko teghnološkog razvoja i razvoja drugih
