MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD
FAKULTET ZA MENADŽMENT – ZAJEČAR
ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE
PREDUZEĆEM
- Autorizovana predavanja -
dr Dragan Mihajlović
mr Miroslava Marić
Zaječar, 2008
PREDUZEĆE KAO SUBJEKT POSLOVANJA
Obeležja i karakteristike privrednog preduzeća
(1)
Preduzećem se označava privredni subjekat, oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga se
obavlja odreñena privredna delatnost. Istorijski gledano, preduzeća su bila glavni nosioci
privrednog i društvenog razvoja svake zemlje.
Razvoj preduzeća u uskoj je vezi sa društvenim, ekonomskim i tehničko-tehnološkim razvojem.
Preduzeće postoji i deluje kao organizacioni oblik kroz koji se ipoljavaju i deluju raznovrsni
interesi pojedinaca, grupa i šire zajednice.
Shvatanje pojma preduzeće menjalo se kroz istoriju. Jednu od najstarijih definicija preduzeća
dao je francuski autor Kursel Senej (Courcelle Seneuil), koji kaže da je preduzeće “svaka
ljudska aktvinost koja koristi razne sile da bi ostvarila odreñeni cilj”.
Kao pojava i kategorija preduzeće neprekidno evoluira prostorno i vremenski, po formi i
sadržini. Društvena i ekonomska obeležja privrednog preduzeća se menjaju sa promenama
svojine i razvojem materijalno-tehničke osnove preduzeća.
Promene kvalitatitivnih obeležja preduzeća posledica su razvoja i usavršavanja komponenata
proizvodnje, tehničke osnove i podele rada, kao i omasovljenja i specijalizacije proizvodnje. Na
ulogu preduzeća utiče i država putem instrumenata ekonomske politike.
Po tržišnom konceptu “preduzeće predstavlja samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za
tržište robu ili usluge”. U takvom, tržišno orijentisanom preduzeću, težište je na pravnom statusu
i vlasništvu nad komponentama preduzeća i profitu koji ono treba da ostvari.
Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu rada,
poslova i funkcija. Odatle proizilazi i potreba koordiniranja ovih komponenti i podsistema ka
postavljenim ciljevima.
Savremene teorije preduzeće posmatraju kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom i
menadžerom na čelu, dok ga teorije o organizaciji definišu kao organizaciju ili organizacioni
sistem sa definisanim meñuljudskim odnosima, unutrašnjim vezama i interakcijama.
Ovde ćemo preduzeće posmatrati kao osnovni ekonomski i organizovani oblik obavljanja
privrednih delatnosti i ekonomske aktivnosti ljudi sa odreñenim, unapred definisanim,
ciljevima. Prevashodni cilj obavljanja delatnosti preduzeća je stvaranje dobiti, ali tu je i mnoštvo
ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Preduzeće objedinjava ciljeve zaposlenih, vezane za
zarade, uslove rada i životni standard, i ciljeve države, vezane za kontinuitet obavljanja
delatnosti u sklopu podele rada, kao i finansiranje zajedničkih potreba.
Osnovne karakteristike preduzeća su:
-
-
-
-
predstavlja organizacionu celinu;
obavlja odreñenu funkciju – delatnost u privredi;
ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet;
predstavlja odreñeno privredno društvo zasnovano na kapitalu ili ličnostima koje se u
njega udružuju.
Preduzeće uvek egzistira u odreñenom organizacionom obliku. Unutrašnji odnosi delova
preduzeća odreñuju se na principima organizacije rada. Upravljanje i rukovoñenje procesom
rada takoñe se zasnivaju na principima organizacije rada i principima menadžmenta.
Da bi moglo da obavlja svoje poslovne funkcije u privredi, preduzeće mora raspolagati
odreñenim sredstvima (materijalne komponente procesa rada) i kadrovima. Materijalnim
komponentama preduzeće raspolaže u skladu sa svojim ekonomskim potrebama i
mogućnostima, odnosno potrebama svoje reprodukcije.
2
Zaposleni u preduzeću su zainteresovani za visinu zarade, uslove rada i sigurnost zaposlenja.
Dodatna motivacija zaposlenih za većim radnim angažovanjem su i odgovarajući uslovi rada i
predmeti rada (oprema). Ovi interesi moraju takoñe biti ugrañeni u sistem ciljeva preduzeća, jer
su vezani za efikasnost i efektivnost rada grupa, timova i zaposlenih.
Ciljevi preduzeća su kompleksni i heterogeni, te je njihovo postavljanje i definisanje složen i
odgovoran upravljački zadatak. Projektovanje, usklañivanje i realizacija ciljeva preduzeća je
složen strateški zadatak svakog preduzeća.
Preduzeće – osnovni ekonomski i subjekt poslovanja
(3)
Preduzeća su nosioci najraznovrsnijih poslovnih i ekonomskih aktivnosti. Ona obavljaju svoju
poslovnu aktivnost stvaranjem upotrebnih vrednosti i vršenjem usluga kojima se podmiruju
najrazličitije potrebe tržišta i društva.
Preduzeće je osnovni subjekt tržišnog privreñivanja, poslovanja i razvoja. Ono posluje po
zakonima tržišta i u uslovima konkurencije ostvaruje definisane planske ciljeve i rezultate.
Proizvodi ili usluge koje stvara ili pruža preduzeće, prodaju se ili razmenjuju na tržištu. Rezultati
ostvareni prodajom na tržištu služe preduzeću za naknadu utrošenih komponenata i
zadovoljavanje raznovrsnih unutrašnjih i spoljnih potreba i zahteva.
Preduzeće je sastavljeno od komponenti koje obezbeñuju izvršavanje njegovih radnih i
poslovnih procesa. To su: radni kolektiv, sredstva za rad, predmeti za rad i organizacija. Unutar
preduzeća se uspostavljaju meñusobni odnosi i veze izmeñu ovih komponenti.
U savremenoj privredi preduzeća su ključni nosioci ekonomskih aktivnosti. U ekonomskom
smislu, preduzeće je i osnovni nosilac naučno-tehničkog progresa i razvoja putem primenjenih
naučnih istraživanja i razvojnih projekata koji se komercijalno realizuju.
Obavljanjem raznovrsnih proizvodnih i drugih privrednih delatnosti, kreiranjem novih proizvoda i
usluga – preduzeće doprinosi zadovoljavanju i proširivanju društvenih potreba.
Preduzeće i organizacija
(4)
Preduzeće, kroz odgovarajući organizacioni oblik, ostvaruje ekonomske i društvene zahteve i
svoje ciljeve. Ciljevi preduzeća ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije,
a sama organizacija nema svrhe bez odgovarajućih rezultata.
DRUŠTVENI
ZAHTEVI
Spoljni zahtevi
TEHNIČKI
ZAHTEVI
RAZVOJ
NAUKE
Oblik
organizacije
TRŽIŠNI
ZAHTEVI
UNUTRAŠNJI ZAHTEVI
Organizacioni
Subjektivni
Organizacija doprinosi ostvarivanju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzeća na taj način što
obezbeñuje skladan odnos i racionalno angažovanje svih komponenti – faktora preduzeća.
4
Organizacija obuhvata zaposlene, njihove meñusobne odnose, materijalne činioce proizvodnje i
sistem njihovih meñuodnosa.
Organizaciono posmatrano, preduzeće predstavlja skup svih komponenti, i ljudskih i
materijalnih, izmeñu kojih i unutar kojih postoje odnosi organizovani u cilju postizanja
ekonomskih i ostalih ciljeva preduzeća. Preduzeće u današnje vreme nema samo jedan cilj, već
veći broj ciljeva i to ne samo ekonomske prirode. Kvantitativno izražavanje svih ciljeva
preduzeća često je nemoguće jer su oni različite prirode i ne mogu se uvek kvantifikovati.
Ostvarivanjem ciljeva preduzeća ostvaruju se i širi, društveni ciljevi. Promena celokupne
društvene strukture uslovljava promene karakteristika i organizacione strukture preduzeća. U
tom smislu društvena osnova preduzeća je promenljiva i u funkciji je promena društvenih
odnosa.
Društveni faktori, dakle, bitno utiču na definisanje, strukturu i ciljeve organizacije preduzeća. Taj
uticaj ogleda se u odnosima ljudi, motivaciji, ulogama u procesu rada u preduzeću.
S druge strane, razvoj nauke i tehnike uslovljava promene preduzeća i organizacije. Taj razvoj
zahteva stalno prilagoñavanje strukture preduzeća savremenim kretanjima, razvoju
automatizacije i informatike. U tom smislu tehnička osnova preduzeća je konstantna i
funkcionalno vezana za tehničku podelu rada.
Sistemski koncept preduzeća
(5)
Sistemski prilaz omogućava sagledavanje karakteristika modela preduzeća i njegovog
funkcionisanja. Preduzeće je u tom smislu sistem sastavljen od delova – podsistema. To su
organizacioni delovi preduzeća, elementi (komponente) procesa rada, funkcije i njihovi
meñuodnosi, odnosno sredstva za rad, predmeti rada, tehnološki proces i organizaciona
struktura.
Specifičnost preduzeća kao sistema odreñuju sledeći uticajni faktori: tehnologija, vrsta
delatnosti, veličina, položaj na tržištu. Oni uslovljavaju vrstu i intenzitet veza preduzeća sa
okruženjem.
Kao sistem, preduzeće je celina sastavljena od relativno nezavisnih delova i struktura. Kroz
ulazne veze preduzeće prima energiju i informacije od poslovnog okruženja, a preko izlaznih
veza prima energiju i informacije drugih sistema u okruženju.
Preduzeće je poslovna celina koja obavlja tehnički i poslovno zaokružene procese rada.
Preduzeće je:
1. Društveni sistem - sastavljeno je od ekonomskih, organizacionih i tehničkih podsistema
(sredstva za rad), kao i različitih uslova i metoda rada i poslovanja.
2. Organizacioni sistem - ostvaruje unapred postavljene ciljeve, na principima
organizacije rada. Putem organizacije se zaposleni u preduzeću, poslovi i zadaci
meñusobno povezuju, tako da predstavljaju sistemski organizacionu celinu.
3. Dinamički sistem, podložan stalnim promenama. Ono stalno usavršava tehnološke
procese, razvija veze i odnose sa tržištem, državnim podsistemima i poslovnim
okruženjem, razvija i usavršava kvalifikacionu strukturu zaposlenih, usavršava i menja
svoju organizacionu strukturu. Te promene su kvalitativne i kvantitativne i uslovljene su
različitim i brojnim faktorima. Preduzeće kontinualno zamenjuje zastarela sredstva za
rad (opremu) novim i savremenijim, prelazi na nove izvore energije, menja informacioni
sistem, zaposlene, organizacione metode i slično.
4. Relativno stabilan sistem sa upravljanjem, čiji rad se mora regulisati. Dugoročni ciljevi
preduzeća su trajni i stabilni: opstanak i razvoj. Kao sistem sa upravljanjem, preduzeće
usklañuje rad i funkcionisanje velikog broja podsistema i njihovih elemenata. Suština
upravljanja je odlučivanje o sadržini, obimu i načinu izvršavanja zadataka.
5
Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki
razvoj, jer se preko malih preduzeća lakše prenosi savremena tehnologija. Takoñe, važno je
napomenuti dam ala preduzeća imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom
razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor nove zaposlenosti i inovativnosti.
Bitna prednost malih preduzeća je i jednostavnost, brzina i elastičnost u donošenju odluka, jer
one najčešće zavise od jednog ili nekoliko glavnih menadžera preduzeća.
Jedan od najvećih problema malih preduzeća je nedostatak potrebnog kapitala. Takoñe, mala
preduzeća su često povezana ugovornim odnosima sa velikim kompanijama, koje ukoliko
bankrotiraju dolazi i do prestanka rada malih preduzeća. Kao uzroci zatvaranja malih preduzeća
navode se i nedostatak znanja, sposobnosti i iskustva u upravljanju od strane vlasnika
preduzeća koji su istovremeno i njegovi menažeri.
Srednja preduzeća
(9)
Preduzeća srednje veličine zapošljavaju izmeñu 50 i 150 ljudi (po nekim autorima broj
zaposlenih se kreće u rasponu od 100 do 300). Meñutim, osim broja zaposlenih i drugi
kriterijumi se uzimaju u obzir pri utvrñivanju veličine preduzeća, a to je pre svega veličina
uloženog kapitala.
Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu danas da obezbede proizvodnju
visokog obima sa malim brojem zaposlenih, te stoga veličina preduzeća ne predstavlja
istovremeno i indikator ekonomskog značaja ili snage preduzeća.
Prednosti srednjih preduzeća u odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i mogućnostima
reagovanja na tržišne i tehnološke promene, kao i bolje i efikasnije korišćenje raspoloživih
resursa.
Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja preduzeća
karakteriše relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruženost radnog i tehnološkog
procesa, što dovodi do povećanja ukupne efikasnosti preduzeća.
Primena nauke i savremenih dostignuća tehnike i tehnologije kod ovih preduzeća je veća nego
kod malih preduzeća. Jedna od značajnih karakteristika srednjih preduzeća su i niski fiksni
troškovi.
Srednja preduzeća imaju veću moć prilagoñavanja – adaptibilnosti potrebama tržišta i drugih
spoljnih faktora nego velika preduzeća.
Srednja preduzeća su preovlañujuća u strukturi privrede srednje ekonomski razvijenih zemalja.
Velika preduzeća
(10)
Velika preduzeća raspolažu velikim obimom kapitala i pokrivaju velika tržišta. Takoñe imaju i
veći broj zaposlenih, obično dislociranih na više lokacija. Obim poslova ovakvih preduzeća je
veliki i raznovrstan, a proizvodnja ili promet imaju masovni karakter.
U velikim preduzećima je prisutno stalno usavršavanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i
kontrole, što utiče na povećanje njihove efikasnosti. Ova preduzeća su u mogućnosti da
raspolažu najmodernijom opremom i da prednjače u inovacijama.
Veliko preduzeće ima značajan uticaj na tržište i tržišna kretanja, što pokazuje njegovu tržišnu
moć. Zahvaljujući svojoj finansijskoj moći, velika preduzeća ulažu značajna sredstva u
naučnoistraživačke i razvojne projekte, čime prednjače u odnosu na druga preduzeća.
Obzirom da ova preduzeća imaju širi privredni značaj, država je zainteresovana za njihovu
sigurnost i stabilnost poslovanja.
Multinacionalna preduzeća imaju lidersku poziciju na meñunarodnom tržištu, sa
centralizovanim vlasništvom kapitala u matičnoj kompaniji. Za razliku od njih, transnacionalne
kompanije imaju centralizovano vlasništvo kapitala u domicilnoj državi i veoma
decentralizovanu organizacionu strukturu u većem broju država u kojima se osnivaju preduzeća
koja vlasnički pripadaju transnacionalnim kompanijama.
7
