Organizacija i vođenje platnog prometa u bankama i njihov uticaj na depozitnu strukturu klijenta

PANEVROPSKI UNIVERZITET

APEIRON

BANJA LUKA

DIPLOMSKI RAD

TEMA: ORGANIZACIJA I VOĐENJE PLATNOG PROMETA 

U BANKAMA I NJIHOV UTICAJ NA DEPOZITNU 

STRUKTUTU KLIJENTA

MENTOR:                                                                  STUDENT:

Banja Luka, april 2016 godina

Diplomski rad

S A D R Ž A J

UVOD......................................................................................................................................... 4
1.POJAM I ZNAČAJ PLATNOG PROMETA.......................................................................... 5
2.KLASIFIKACIJA PLATNOG PROMETA............................................................................8
3.ORGANIZACIJA PLATNOG PROMETA..........................................................................10
4.POSLOVI, NOSIOCI I UČESNICI U PLATNOM PROMETU..........................................13

4.1. Uloga Centralne banke u sistemu plaćanja...............................................................14
4.2.Banke kao nosioci platnog prometa..........................................................................16

5. VOĐENJE PLATNOG PROMETA.....................................................................................19

5.1.Obavljanje platnog prometa gotovim novcem..........................................................20
5.2.Instrumenti unutrašnjeg platnog prometa..................................................................21

5.2.1. Nalog za uplatu............................................................................................21
5.2.2. Nalog za isplatu............................................................................................22
5.2.3.Nalog za prenos.............................................................................................23
5.2.4. Nalog za naplatu...........................................................................................25

5.3. Instrumenti plaćanja.................................................................................................26

5.3.1. Ček............................................................................................................... 26
5.3.2. Platne kartice................................................................................................30
5.3.3. Akreditiv......................................................................................................32

6. UTICAJ PLATNOG PROMETA NA DEPOZITNU STRUKTURU KLIJENTA..............34

6.1. Depozitni poslovi banke........................................................................................... 34
6.2. Lični podaci.............................................................................................................. 35
6.3. Depozitno poslovanje............................................................................................... 36

6.3.1.Depozitni poslovi.......................................................................................... 36
6.3.2. Otvaranje i vođenje depozitnih računa.........................................................36

6.3.2.1. Tekući račun....................................................................................37
6.3.2.2.Žiro račun......................................................................................... 37
6.3.2.3.Devizni račun....................................................................................38
6.3.2.4.A'vista štedni ulog (depoziti po viđenju)..........................................38
6.3.2.5.Štedni ulog (oročeni depozit)...........................................................38

6.3.3. Formiranje sredstava i raspolaganje sredstvima..........................................39
6.3.4.Kamatne stope/kamate..................................................................................40
6.3.5.Efektivna kamatna stopa...............................................................................40
6.3.6.Naknade i provizije u depozitnom poslovanju..............................................40
6.3.7.Neaktivan račun/depozit...............................................................................41
6.3.8.Blokada depozitnih računa............................................................................42
6.3.9.Prestanak ugovora i zatvaranje računa/štednih uloga...................................42
6.3.10. Informacije o osiguranju depozita..............................................................43

6.4. Obavještavanje......................................................................................................... 45
6.5. Rješavanje prigovora i sporova................................................................................45
6.6. Postupanje banke u pregovaračkoj fazi....................................................................45

7. POLITIKA BANAKA U FUNKCIJI................................................................................... 46
DJELOTVORNE MULTIPLIKACIJE DEPOZITA KLIJENTA............................................46

7.1. Multiplikacija depozita.............................................................................................46
7.2. Multiplikacija i profitabilnost banke na osnovu raspolozivih depozita....................51
7.3. Pozitivna razlika....................................................................................................... 51
7.4. Osnovni faktori multiplikacije..................................................................................52

7.4.1. Vanjski faktori.............................................................................................52

2

Diplomski rad

Bankarstvo   je   opredeljeno   vrstom   i   sadržinom   bankarskih   poslova   i   institucija,   što 

zajedno   čini   sadržaj   bankarskog   sistema.   Pri   tom,   njihov   značaj   i   uloga   povezani   su   sa 
novcem   i   kreditom   kao   bitnim   činiocima   kontinuiteta   reprodukcije,   jer   je   njihova   uloga 
upravo   da   reprodukciju   snadbjevaju   potrebnom   količinom   novca   i   kredita.   Osnovna 
posrednička funkcija banke je pribavljanje i usmjeravanje sredstava, i otuda imamo osnovne 
bankarske poslove, u koje ubrajamo:



prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, 



kreiranje novca i odobravanje kredita, 



obavljanje platnog prometa.

Prikupljanje   novca   je   osnovni   banarski   posao,   jer   na   taj   način   banka   dolazi   do 

prikupljanja i pribavljanja sredstava koja predstavlajju osnov za kreiranje novca i odobravanje 
kredita. Bankarskim riječnikom govoreći, ovi poslovi označavaju se kao pasivni jer je banka u 
njima dužnik.

Pored pasivnih poslova u banci, naravno postoje i aktivni poslovi koji se odnose na 

mogućnost   kreiranja   novca   i   odobravanja   kredita.   Kreiranje   novca   predstavlja   osobenost 
bankarskog   mehanizma   kojim   banka   na   osnovu   finansijskog   potencijala   kojim   raspolaže 
umnožava svoj kreditni volumen pomoću kreditno-monetarne multiplikacije.

Platni promet predstavljaju sva plaćanja izvršena u novcu između pravnih i fizičkih lica. 

Razlikuju   se   unutrašnji  platni   promet   i   inostrani  platni   promet,   zavisno   od   toga  da   li   su 
učesnici iz jedne zemlje ili je jedan od učesnika nerezident. Ako su učesnici platnog prometa 
iz jedne zemlje govorimo o unutrašnjem platnom prometu.

Poslovi platnog prometa jesu neutralni banarski poslovi što ne znači da oni banci ne 

donose   odgovarajući   profit.   Poslovi   platnog   prometa   u   zemlji   i   inostranstvu   se   obično 
obavljaju   u   cijelosti   preko   bankarskog   sistema.   Ovi   poslovi   imaju   uticaj   i   na   kreditni 
potencijal banaka i njihovo poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema 
obimu na drugi način prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže.

Plaćanja   između   učesnika   se   mogu   vršiti   neposredno   između   isplatioca   i   primaoca 

novca,   kao   i   posredno   ako   između   uplatioca   i   primaoca   posreduje   banka   ili   neka   druga 
finansijska   institucija.   Na   osnovu   toga   izvodi   se   još   jedna   podjela   unutrašnjeg   platnog 
prometa na promet u užem i širem smislu. Unutrašnji platni promet u širem smislu se odnosi 
na sva plaćanja u okviru jedne zemlje, bez obzira da li se vrše preko odgovarajuće intitucije ili 
ne. Glavna karakteristika u ovim odnosima između pravnih i fizičkih lica jeste neposrednost. 
U užem smislu unutrašnji platni promet se odnosi samo na ona plaćanja preko računa, koji su 
otvoreni kod nosilaca platnog prometa u zemlji, gdje je posrednik odgovarajuća institucija.

Za razliku od aktivnih i pasivnih poslova sa kojima se fizička i pravna lica susreću 

svojevoljno, neutralni bankarski poslovi su svakodnevnica. Pod tim podrazumjevamo, da su 
učesnici u aktivnom bankarskom poslu npr. ako uzimaju kredit od banke, odnosno učesnici u 
pasivnom   bankarskom   poslu   ako   imaju   npr.   štedni   račun   u   banci.  Fizička   lica   najčešće 
učestvuju   u   poslovima   platnog   prometa   plaćanjem   mjesečnih   računa   za   struju,   telefon   i 
školarina. Takođe sve vrste uplata prema državnim institucijama se obavljaju uplatama na 
tekući račun. Za pravna lica postoji obaveza otvaranja tekućeg računa, kod poslovne banke, za 
koji uz zahtjev za otvaranje tekućeg računa podnose i odgovarajuću dokumentaciju propisanu 
Zakonom o platnom prometu. 

4

Diplomski rad

1.POJAM I ZNAČAJ PLATNOG PROMETA

Platni promet predstavlja sva plaćanja koja se vrše u novcu između domaćih (pravnih i 

fizičkih) lica, kao i izmađu domaćih i stranih lica.

1

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Sa 

gledišta mjesta gdje se nalaze lica koja u njemu učestvuju platni promet može biti unutrašnji i 
spoljašnji.   Pod   unutrašnjim   platnim   prometom   svake   zemlje   podrazumijevaju   se   sva 
gotovinska i bezgotovinska plaćanja izvršena između pravnih lica, odnosno pravnih i fizičkih 
lica novcem te zemlje. Kada govorimo o platnom prometu tada u osnovi imamo u vidu 
plaćanje.   Naime,   prema   drugoj   od   mnogobrojnih   definicija   prenos   novčanih   sredstava   sa 
jednog   pravnog   ili   fizičkog   lica   na   drugo   u   svrhu   likvidiranja   određenog   dužničko-
povjerilačkog odnosa, nazivamo plaćanjem. Ako je to plaćanje izraženo u novcu, bez obzira 
ko ga je izvršio, i na koji način i u koju svrhu, onda to i takvo plaćanje nazivamo opštim 
imenom-platni promet. Dakle, u vršenju platnog prometa neophodne su dvije strane, jedna 
koja vrši plaćanje-platioc i druga koja prima novac-primaoc, pri čemu, prema gore navedenoj 
definiciji, te strane mogu biti fizička ili pravna lica, bilo domaća ili strana.

2

Pod platnim prometom se u stručoj literaturi podrazumijevaju sva plaćanja koja se vrše 

između fizičkih i pravnih lica. Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog, 
fizičkog   ili   pravnog   lica   na   drugo   da   bi   se   izvršila   likvidaciaja   privrednog   ili   drugog 
materijalno-pravnog odnosa. Prema tome, sva plaćanja izražena u novcu, bez obzira ko ih 
vrši, i na koji način i u koju svrhu nazivaju se opštim imenom platni promet. Isplatioc i 
primaoc mogu sami između sebe vršiti plaćanja, ali može između njih stajati posrednik. Ovi 
posrednici u plaćanju mogu biti: banke, pošte, poštanske štedionice, klirinške ustanove, biroi 
za obračune , žiro centrale. Dakle, platni promet nastaje onda kada se izvrši novčano plaćanje 
između dva fizička ili pravna lica, kada se jedan nalazi u ulozi platioca a drugi u ulozi  
primaoca. Plaćanja u platnom prometu se vrše u cilju:



plaćanja roba i usluga



plaćanja po osnovu finansijskih odnosa.

3

Platni promet je skup svih plaćanja nezavisno od osnova po kojima se plaćanje vrši kao 

i od načina izvršenja tog plaćanja. To znači da obuhvata sva plaćanja, kako gotovinska tako i 
bezgotovinska, između domaćih i stranih lica. U prvom slučaju je riječ o unutrašnjem platnom 
prometu, a u drugom o platnom prometu sa inostranstvom.

Unutrašnji platni promet može se posmatrati u užem i širem smislu. Posmatrano u širem 

smislu, obuhvata sva plaćanja unutar jedne zemlje bez obzira na to da li se ona obavljaju 
posredstvom odgovarajuće institucije ili ne. Tu spadaju sva plaćanja koja se ostvaruju između 
fizičkih lica, između fizičkih i pravnih lica, kao i uzajamna plaćanja pravnih lica.

4 

Odnose 

između   ovih   lica   karakteriše   neposrednost   u   uzajamnom   izmirivanju   obaveza   i   naplati 
potraživanja. S druge strane, društveno organizovani platni promet u zemlji obuhvata samo 
ona novčana plaćanja između učesnika u platnom prometu koja se obavljaju preko računa koji 
se vode kod zakonom ovlašćenih institucija-nosilaca platnog prometa u zemlji. Društveno 
organizovan platni promet obuhvata:

1

 Hadžić M.: „Bankarstvo"; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 228.

2

  Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet"; Ekonomski fakultet Beograd, 

Beograd,2006; str. 295.

3

 Hadžić M.: „Bankarstvo"; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 228

4

  Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet"; Ekonomski fakultet Beograd, 

Beograd,2006; str. 296.

5

Diplomski rad

neprekidno tražile nove mogućnosti za tehnološko poboljšanjei ubrzanje obavljanje poslova 
platnog prometa.

Sistem platnog prometa je vrlo značajna determinanta tražnje za novcem, jer on utiče na 

visinu potrebne količine novca. Sa druge strane, promjene u tražnji za novcem uzrokuju 
promjene ponude novca budući da se novčana masa (ponuda novca) mora usklađivati sa 
tražnjom u cilju održanja monetarne ravnoteže. Zbog toga, ako je platni promet u zemlji 
neefikasan i usporen, to deluje u pravcu povećanja tražnje za novcem, odnosno, za normalno 
obavljanje plaćanja potrebno je obezbjediti veću količinu novca. Česte promjene sistemskih 
rješenje kojima je regulisan platni promet takođe uslovljavaju oscilacije u tražnji za novcem, 
tako da ona postaje nestabilna i teško predvidiva varijabla. U takvim uslovima ni ponuda 
novca ne može biti stabilna kategorija jer se mora prilagođavati tražnji, a nemogućnost njene 
procjene   stvara   teškoće   i   nemogućnost   procene   optimalne   novčane   mase,   a   samim   ti   i 
ostvarenja ciljeva i zadataka efikasne monetarne politike.

U   savremenim   tržišnim   privredama   koriste   se   dvije   osnovne   metode   regulisanja 

monetarne stabilnosti u kojima glavnu ulogu ima platni sistem u zemlji. Jedna je kada se na 
monetarno stanje djeluje putem obaveznih rezervi koje poslovne banke drže kod centralne 
banke. Regulišući visinu obavezne rezerve, centralane banke mogu da drže pod kontrolom 
kreditne   potencijale   banaka   utičući   na   taj   način   i   na   ukupnu   novčanu   masu,   jer   količina 
kredita u opticaju predstavlja jednu od najvažnijih veličina koja determiniše ukupan nivo 
novčane   mase.   Promjena   nivoa   ovih   rezervi   odražavaju   se   na   taj   način   na   povećanje   ili 
smanjenje novčane mase u skladu s krajnjim ciljem održanja ravnoteže između ponude i 
tražnje   novca.   Drugu   metodu   regulisanja   monetarne   stabilnosti   predstavljaju   operacije 
centralne banke na otvorenom tržištu

9

. Centralna banka prodaje iz svog portfelja hartije od 

vrijednosti kada procjeni da je novčana masa u opticaju previsoka, a interveniše kupovinom 
hartija od vrijednosti kada utvrdi da je ugrožena likvidnost poslovnog bankarstva do te mjere 
da postoje finansijski razlozi koji ograničavaju i koče privrednu aktivnost.

U   domaću   bankarsku   praksu   obavezna   rezerva   je   uvedena   1956.   godine   kada   je 

utvrđena   orijentacija   razvijanja   decentralizovanog   bankarskog   sistema,   a   operacije   na 
otvorenom tržištu postepeno su uvođene od 1992.godine na taj način što je Centralna banka 
Jugoslavije kupovala i prodavala kratkoročne hartije od vrijednosti na sekundarnom tržištu. 
Međutim,   ovaj   instrument   još   nema   značajnu   ulogu   u   monetarnom   regulisanju   zbog 
nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta u celini, a prije svega tržišta hartija od vrijednosti. 
Obe metode predstavljaju tržišni pristup sprovođenja mjera monetarne politike i zahtijevaju 
aktivno korišćenje međubankarskog tržišta novca od strane zajmodavca i zajmoprimca kako 
bi   ono   vjerno   odražavalo   postojeće   monetarno   stanje.   Sa   druge   strane,   potrebno   je   da 
Centralna   banka   BiH   pouzdano   predviđa   dnevne   promjene   likvidnosti   tržišta   novca,   a 
naročito uticaje velikih i glavnih tokova novca kao što su javni prihodi, javni rashodi i druga 
novčana   kretanja   velikih   iznosa.   Osnovna   pretpostavka   za   ispunjenje   ovih   zahtjeva   je 
pouzdano funkcionisanje platnog sistema bez čega nema adekvatnog sprovođenja monetarne 
politike.

10

Platni promet ima značajan uticaj i na finansijsku stabilnost zemlje. Ukoliko bi došlo do 

poremećaja u funkcionisanju platnog prometa, to bi izazvalo prekid u plaćanjima obaveza 
učesnika u platnom prometu. Posljedica toga je gubitak povjerenja na cijelom tržištu što bi se 
ispoljilo svom snagom naročito na našem još nedovoljno razvijenom finansijskom tržištu. 
Tako bi poremećaj, koji bi pogodio jednu ili više banaka izazvao reakcije drugih banaka u 
pravcu izbjegavanja međubankarskog poravnjanja sa tim bankama, ili bankama koje imaju 

9

 Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet"; Ekonomski fakultet Beograd,str.303

10

 Sretenović A.,  Uvod u analizu poslovnog bankarstva, SRRS, Računovodstvo, 2003, str.46

7