Organizacija preduzeca
X Uvod u organizaciono ponasanje: licnost,percepcija i individualno
ucenje
1) Organizaciono ponasanje proucava ponasanje ljudi u organizacijama,od nivoa
pojedinca,preko radnih grupa i timova,do organizacije (najsiri nivo). Organizacija se
izucava na tri nivoa:
a) individualni
b) grupni
c) organizacioni
2) Koreni razvoja OP kao naucne discipline vezuje se za doprinose:
a) naucnog menadzmenta
b) klasicnu teoriju organizacije i Veberovu birokratiju
c) teoriju medjuljudskih odnosa
Sam nastanak OP kao zasebne naucne discipline vezuje se za cetrdesete godine XX veka.
3) OP je elekticka nauka koja se oslanja na srodne bihejvioristicke nauke,ali i na druge
nesrodne oblasti nauke.
Znanja iz psihologije,sociologije,socijalne psihologije,antroplogije,politickih nauka.
4) Tri pristupa OP:
a)
kognitivni pristup
-Ponasanje se vezuje za licne karakteristike i unutrasnje procese.
Ponasanje ljudi je ciljno orijentisano i objasnjava se unutrasnjim procesima kao sto su:
licno ocekivanje,percepcija,stavovi,sistem vrednosti. Ponasanje ljudi je iskljucivo njihova
subjektivna stvar. Mana: covek se posmatra kao zatvoren sistem i zanemaruje
interakcije sa okolinom.
b)
bihejvioristicki pristup
-Covek se posmatra kao otvoren sistem koji uspostavlja
interakcije sa okolinom. Ponasanje ljudi se oblikuje pod uticajem spoljnih faktora.
Zakljucak: ponasanje se moze predvideti i kontrolisati pomocu upravljanja
promenljivom okolinom.
c)
pristup drustvenog ucenja
-Integrise prethodna dva pristupa,i ponsanje coveka
objasnjava kao f-ju unutrasnjih procesa (licnih karakteristika) i interakcija sa sredinom u
kojoj covek radi. U tom procesu formira se ponasanje zaposlenih B kao f-ja dve grupe
faktora: licnih karakteristika-P i karakteristika organizacione sredine-E,po formuli B=f
(P,E)
5) Lakse razumevanje oblasti OP moze pomoci model OP,koji predstavlja
pojednostavljenje realnosti. Model OP sadrzi 3 nivoa:
individualni,grupni i
organizacioni
; i dve vrste varijabli:
nezavisne-inputi i zavisne-outputi.
6)
Zavisne varijable
su rezultati (outputi) kojima se tezi. To je ono sto menadzment zeli
da postigne,sto je definisano dokumentima kao sto su plan,strategija,vizija i dr.
Nezavisne varijable
su inputi koji uticu na ponasanje zaposlenih,na koje menadzeri
imaju razlicit stepen uticaja na pojedinim nivoima. Na individualnom nivou su presudne
licne karakteristike,biografske karakteristike i sposobnosti i tu su mogucnosti uticaja
menadzera male. Na grupnom nivou (najzanacajnijem) menadzeri mogu da postignu
visoke performanse razvijajuci dobre medjuljudske odnose i radeci na razvoju ljudi.
Kljucne varijable na organizacionom nivou,preko kojih menadzeri uticu na ponasanje
zaposlenih su karakteristike delatnosti i tehnologije,organizaciona kultura,dizajn
organizacije i dizajn posla.
7) Individualne razlike izmedju ljudi se mogu svrstati u dve osnovne kategorije:
a) razlike u licnim karakteristikama
b) razlike u sposobnostima
8) Licnost predstavlja skup relativno trajnih i stabilnih obrazaca osecanja,misljenja ili
ponasanja koje coveka cine razlicitim u odnosu na druge ljude. Licnost odredjuju:
a) priroda ili biolosko nasledje (genetika)
b) iskustvo (uticaj razlicitih situaija na osecanja i ponsanje pojedinaca)
9) Menadzeri moraju poci od pretpostavke da su licne karakteristike nepromenljive u
kratkom roku, i da rezultati ne zavise samo od licnosti vec i od situacije u kojoj se
zaposleni nadju.
10) U literaturi postoje brojne teorije licnosti koje se svrstavaju u dve grupe:
a) teorije usmerene na identifikovanje i merenje licnih karakteristika radi poredjenja
ljudi
b) teorije usmerene na razumevanje pojedinca i razvoj samokoncepta
11) DANAS,u objasnjavanju licnosti se siroko primenjuje
Model 5 osobina ili Velikih 5
:
a) ekstravertnost
b) neuroticnost
c) prijatnost
d) svesnost
e) otvorenost za iskustva
Pored navedenih,poslednjih godina se sve vise insistira na jos nekim licnim
karakteristikama: lokus kontrole,samokontrola,samopostovanje,tipovi licnosti A i
B,makijavelizam,potreba za postignucem,potreba za posedovanjem moci,potreba za
pripadanjem.
-Ekstravertnost: Ljudska tezanja da iskuse pozitivna emotivna stanja i da imaju
generalno pozitivan stav prema sebi i ljudima u svojoj okolini. Ekstravertni ljudi su
komunikativni i prijateljski raspolozeni prema drugima.
U radnoj sredini, ELJ su mnogo zadovoljniji svjim poslom i samom organizacijom i lakse
stupaju i kontakt sa drugim clanovima organizacije. Poslovi koji im odgovaraju:
prodaja,odnosi sa javnoscu.
Introvertni ljudi su manje skloni da osete pozitivna emocionalna stanja i redje stupaju u
socijalne interakcije.
-Makijavelizam: Ljudska teznja da zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva nebiraju sredstva.
Nikola Makijaveli u knjizi „Princ” definise pravila ponsanja: a) nikada ne pokazuj
humanost, b) moralnost i etika su za slabice c) bolje je da te se ljudi plase nego da te vole.
12) Sposobnost je mentalni ili fizicki kapacitet da se nesto uradi. Ljudske sposobnosti
imaju svoja dva osnovna izvora:
a) biolosko poreklo
b) obrazovanje i iskustvo
13) Postoje dve osnovne vrste sposobnosti:
a)
kognitivne –
cine opstu inteligenciju i obuhvataju sledece sposobnosti:
verbalne,numericke,sposbnost
rezonovanja,dedukcije,uocavanja
relacija,pamcenja,snalazenja u prostoru i percepcije.
b)
fizicke-
obuhvataju dve grupe sposbnosti: i) motorne sposobnosti-sposobnost da se
fizicki manipulise stvarima u okruzenju (reakcija,brzina pomeranja ruku)
ii) fizicke sposbnosti-individualna fizicka
forma i snaga (staticka snaga-sposobnost dizanja odredjene tezine)
14) Sve vise se insistira na emotivnoj inteligenciji koja se definise kao sposbnost da se
razumeju i upravlja svojim ali i tudjim emocijama i osecanjima. Za menadzere je EI
posebno vazna jer oni su ti koji moraju razumeti tudja osecanja i znati da upravljaju
njima.
15) Percepcija je proces selekcije,organizacije i interpretacije stimulansa u cilju
odredjivanja njihovog znacenja. Stimulansi (nadrazaji ili osecaji) su sve ono sto iz
okruzenja napada nasa cula.
selekcija
- stimulansi nose odredjene poruke,tj. info. o okruzenju koje tek treba da
prihvatimo i interpretiramo.
organizacija
- pre procesa interpretacije,stimulansi moraju biti grupisani,organizovani i
povezani.
interpretacija
- stimulans,sam po sebi,ne znaci nista. Tek kada mu se u procesu
interpretacije prida odredjeno znacenje,stimulans podstice ljude na reakciju ciji karakter
zavisi od datog znacaja.
16) Tri osnovne grupe faktora koji uticu na proces percepcije:
a) sam posmatrac
b) ono sto se posmatra
c) situacija u kojoj se perecpcija odvija.
17) Interni faktori percepcije (vezani su za samog posmatraca):
a) znanje i prethodno iskustvo posmatraca (interpretativne (mentalne) seme str. 249)
b) motivi i potrebe ljudi
c) interesi ljudi
d) raspolozenje posmatraca u trenutku percepcije
18) Eksterni faktori percepcije (vezani su za karakteristike onoga sto se percepira kao i
same situacije):
a) intezitet stimulansa
b) velicina stimulansa
c) kretanje stimulansa
d) ponavljanje stimulansa
e) kontrast u odnosu na pozadinu
19) Socijalna percepcija je zakljucivanje o drugima. Najpopularnija teorija iz ove oblasti
je
Kelijeva teorija atribucije.
Ova teorija tvrdi da ljudi u otkrivanju uzroka necijeg
ponsanja zapravo nastoje da utvrde da li je to ponsanje prouzrokovano nekim eksternim
(odnose se na dogadjaje koji ljudi prisiljavaju da se ponasaju na odredjen nacin) ili
internim razlozima (osobine i stavovi ljudi). Da bismo utvrdili da li su interni ili eksterni
uzroci doveli do odredjenog ponsanja mi ocenjujemo 3 karakteristike njegovog
ponasanja:
a) konsenzus-da li se i drugi ponasaju u istoj situaciji na isti nacin
b) konzistentnost-da li se pojedinac ponasa slicno u vecini drugih situacija
c) distinktivnost-da li pojedinac ispoljava razlicito ponsanje u razlicitim situacijama
visoka D,visok KS i niska KZ-uzroci odredjenog ponasanja su eksterni
niska D,niska KS i visoka KZ-uzroci osredjenog ponasanja su interni
20) Ucenje se definise kao relativno stabilna promena ponasanja pojedinca kao rezultat
njegovog iskustva. Postoje teorije koje objasnjavaju proces individualnog ucenja:
a) klasicno uslovljavanje
b) instrumentalno uslovljavanje
c) socijalno ucenje
21) Klasicno uslovljavanje- Eksperiment sa psom i lucenjem pljuvacke,Pavlov.
Jedan deo ljudskog ponasanja je plod klasicnog uslovljavanja. odredjeni postupci i
aktivnosti su plod uslovnog refleksa koji je nastao kao rezultat bilo neuslovnog bilo
nekog uslovljenog stimulansa.
22) Instrumentalno uslovljavanje-oblik ucenja u kome covek uci odredjeno ponasanje na
osnovu posledica svog prethodnog ponasanja. Postoji 4 oblika instrumentalnog
uslovljavanja (koji se medjusobno razlikuju prema dva kriterijuma: cilj ucenja i sredstvo
ucenja):
a) pozitivno pojacavanje
b) negativno pojacavanje ili ucenje izbegavanjem
c) kaznjavanje
d) gasenje
cilj ucenja:
postici pozitivne postici negativne
posledice posledice
c)
nacionalnom
– sistem vrednosti koji je usvojila vecina pripadnika jedne nacionalne
zajednice
5) Stavovi predstavljaju iskaze ljudi koji pokazuju njihov odnos prema odredjenom
objektu i koji predispoziraju njihovo ponasanje prema tom objektu. Taj stav moze biti
pozitivan ili negativan.
6) Stavovi imaju tri osnovne komponente:
a)
emotivnu –
sadrzi nasa osecanja prema objektu stava
b)
kognitivnu –
odredjena znanja ili info. o objektu koje sadrzi stav
c)
bihejvioralnu –
stav sadrzi i odredjenu predispoziciju ponasanja
7) Istrazivanja u kasnim 1960im su pokazala da je korelacija izmedju stavova i ponasanja
ljudi zapravo vrlo mala ako je uopste i ima. Kris Argiris je to opisao kao razliku izmedju
„teorije za javnost”
i
„teorije za upotrebu”.
Osoba moze da javno iznosi i zastupa
odredjene vrednosti i stavove za koje zna da su socijalno pozeljni ili od njega ocekivani,a
da zapravo ima sasvim drugacija uverenja. Koji ce stavovi prevagnuti i determinisati
ponasanje svakog pojedinca zavisi najvise od situacije u kojoj se nadje.
8) Vrlo znacajna pojava vezana za stavove jeste
kognitivna disonanca.
Ona oznacava
neprijatno stanje neslaganja izmedju stavova pojedinca ili neslaganja njegovih stavova i
njegovog ponasanja. Kognitivnu disonancu treba otkloniti. Postoje dva nacina:
a)
promenom ponasanja
-pojedinac menja ponasanje na nacin da ga uskladi sa svojim
stavovima
b)
promenom stavova
-pojedinac menja svoje stavove i prilagodjava ih novom
ponasanju
9) Najvazniji medju stavovima zaposlenih je stav prema poslu. Taj stav se naziva
zadovoljstvo poslom. Zadovoljstvo poslom je slozen stav koji ukljucuje odredjene
pretpostavke i verovanja o tom poslu (kognitivna komponenta),osecanja prema poslu
(afektivna komponenta) i ocenu poslova (evalutivna komponenta).
10) Teorijsku osnovu zadovoljstva poslom predstavlja Lokova teorija vrednosti. Prema
toj teoriji,zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi zadovoljni ishodom
samog posla. Sto pojedinac dobije vise onog ishoda koji on ceni,to ce biti zadovoljniji.
11) Faktori zadovoljstva poslom se mogu svrstati u dve grupe:
a) organizacioni
b) licni faktori
12) Organizacioni faktori zadovoljstva poslom su (procitati u knjizi objasnjenja):
a) posao sam po sebi
b) sistem nagradjivanja
c) prijatni radni uslovi
d) kolege na poslu
e) organizaciona struktura
