Organizacija rada i zaštita na radu
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Факултет заштите на раду
Предмет: Организација рада и заштите на раду
Семинарски рад
Тема:
Организација рада и безбедности и здравља на раду у
предузећу „Бенетон“ у Нишу
Ниш, 2016.
Предметни наставник:
Проф. др Снежана Живковић
Студенти:
Марко Најдановић 12202
Барбара Филиповић 12230
САДРЖАЈ
1.2. Организовање процеса рада и послова безбедности и здравља на раду..............- 6 -
2. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА И БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У
2.3.2. Импементација интегрисаног система управљања (ИМС) у предузећу.....- 14 -
2.3.3. Систематизација послова и радних задатака у предузећу (Акт о
2.3.4. Положај функције заштите (заштита здравља и безбедности на раду и
заштита животне средине) у организацији процеса рада у предузећу..................- 15 -
2.4.2. Употреба средстава колективне и личне заштите.........................................- 20 -
2.5. Нормативно уређење функција заштите у предузећу..........................................- 21 -
2.5.1. Лица која обављају послове везане за заштиту – класификациона структура и
Општа акта предузећа везана за послове заштите........................................- 21 -
2.5.3. Акт о процени ризика на радним местима и у радној околини...................- 22 -
Утврђивање начина и мера за отклањање и спречавање ризика.................- 23 -
Мере за спречавање, отклањање и смањење ризика.....................................- 24 -
2.6. Управљање заштитом у предузећу (безбедност и здравље на раду, заштита

РЕЗИМЕ
Безбедност и здравље на раду подразумева остваривање услова рада у којима се
предузимају одређене мере и активности у циљу заштите здравлла запослених и других
лица који на то имају право. Интерес друштва, свих субјеката и свакој појединца је да
оствари највиши ниво безбедности и здравља на раду, да се нежељене последице као
што су повреде на раду, професионаине болести и болести у вези са радом сведу на
најмању могућу меру, односно да се остваре услови рада у којима би запослени имао
осећај задовољства при обављању својих професионатних задатака.
За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у
превентивном деловању и повезивање свих субјеката који су носиоци одређених обавеза
и активности на националном нивоу, али и шире, са међународним институцијама у
овој области. Њихова је дужност да се старају о спровођењу утврдених правила, мера
и стандарда о условима рада и стална брига да их мењају и усаглашавају са
техноиошким и друштвено економским развојем како би се унапредила безбедност и
очувало здравље запослених.
Системски приступ управљања у области безбедности на раду обезбеђује
примену свих неопходних мера за безбедан рад, чиме се штите, како сами запослени,
тако и организација.
У овом раду је анализиран појам и значај система безбедности и здравља на
раду и организовање процеса рада и послова безбедности и здравља на раду.
Извршена је анализа организације рада и безбедности и здравља на раду у предузећу
„Бенетон“ у Нишу.
Кључне речи:
безбедност и здравље на раду, организација рада, организација
безбедности и здравља на раду, предузтеће „Бенетон“.
1
УВОД
У савременим друштвима човеков рад је неопходност, први и основни услов
опстанка и функционисања у друштву. Интерес и циљ друштва, свих субјеката и сваког
појединца, треба да буде рад који је сам по себи безбедан и неугрожавајући за радника
и чије обављање у највећој могућој мери обезбеђује очување здравља запослених као и
рад који се обавља у безбедним и здравим условима.
Један од најбитнијих корака успостављања система безбедности и здравља на
раду јесте организовање послова безбедности и здравља на раду, тј. одређивање
стручног лица за безбедност и здравље на раду.
Право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду имају сви запослени у
складу са законом и општим актом. Поједине категорије запослених имају и посебну
заштиту у складу са законом.
Безбедност и здравље на раду подразумева остваривање услова рада у којима се
предузимају одређене мере и активности у циљу заштите живота и здравља запослених
и других лица који на то имају право. Интерес друштва, свих субјеката и сваког
појединца је да се оствари највиши ниво безбедности и здравља на раду, да се
нежељене последице као што су повреде на раду, професионалне болести и болести у
вези са радом сведу на најмању могућу меру, односно да се остваре услови рада у
којима би запослени имао осећај задовољства при обављању својих професионалних
задатака.
За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у превентивном
деловању и повезивање свих субјеката који су носиоци одређених обавеза и активности
на националном нивоу, али и шире, са међународним институцијама у овој области.
Њихова је дужност да се старају о спровођењу утврђених правила, мера и стандарда о
условима рада и стална брига да их мењају и усаглашавају са технолошким и
друштвено-економским развојем како би се унапредила безбедност и очувало здравље
запослених.
2

право на заштиту на раду. Но, заштита на раду не обухвата само заштиту од повреда и
професионалних болести него и ширу заштиту у радној средини. Мере заштите на раду
обухватају и услове рада као што су: радно време, одмори, услови потребни за рад у
одређеним делатностима, плате, одмори, исхрану, превоз и друге услове.
Друштвено организована делатност заштите на раду, која се јавља у садашњим
условима, подразумева свестрано настајање да се отклоне опасности, односно узроци
угрожавања здравља људи, матерјалних и природних добара. Због тога су савремена
индустријска друштва веома заинтересована за организациону и системску
проблематику заштите на раду.
У неким земљама запажа се већи број институција које делују на подручју
заштите на раду. То су, поред државних органа надзора, стручна удружења, разне
институције, одобри, комисије, хуманитарна друштва и сл. У другим земљама као
основни носиоци заштите на раду јављају се државни органи и синдикати. Будући да у
тим земљама доминира схватање да је за организовање заштите у предузећу
превентивно одговорна управа (администрација) државног привредног предузећа,
систем заштите у тим земљама чине хијерархијски организовани органи, почев од
управе предузећа па до највиших државних органа, као и синдикати који имају посебну
улогу у контроли примене мера заштите на раду.
Под општим појмом заштита на раду у пракси подразумевамо укупност појава
које су везане за заштиту лица на раду, обезбеђење живота и рада радника у процесу
рада.
Заштита на раду је саставни део технолошког процеса, односно пословног
система, па се стога може успешно остваривати и унапређивати упоредо са
организовањем и унапређивањем технолошког процеса, односно пословног система.
Институцију заштите на раду чине и субјекти којима је поверена делатност
организовања задатака и послова у циљу отклањања опасности и неповољних
последица у технолошком и пословном систему. Они чине систем заштите на раду
једне земље. Полазна основа сваког националног система заштите на раду је да се
применом савремених мера и облика превентивне заштите, рад учини безбеднијим и да
се створе повољнији услови у циљу очувања здравља људи, матерјалних и природних
добара.
Улога безбедности и заштите здравља на раду одређена је њеним циљем и
обимом права и обавеза послодавца и радника. Тежња је да се у складу са законом и
другим прописима из ове области, достигне највиши ниво здравствене и психофизичке
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti