Организација рада у грађевинарству са менаџментом
1. Анализа времена код мрежног планирања (детаљно објашњење, табеле,
дијаграми, пример):
У овој фази, техником мрежног планирања, мрежном плану даје се временска
димензија. У том циљу потребно је за сваку активност у пројекту утврдити потребно
време извршења.
Прорачун времена трајања активности у пројекту увек се врши на основу уобичајене,
односно изабране технологије извођења радова, правилно изабраних средстава за рад
(правилног димензионисања, синхронизовања), обезбеђених финансијских средстава и
свега другог штo je потребно зa реализацију пројекта.
Коначни цилј анализе времена је да дефинише критични пут (један или више) у
мрежном дијаграму, тј. да да укупно време трајања пројекта. Ова фаза планирања
омогућује да се временска реализација појединих активности, односно планирање рокова
почетка и завршетка свих активности у мрежном плану. Од посебног је значаја што ова
фаза указује на критичне, што олакшава руковођење пројектом. Омогућава да се пажња
руководиоца пројекта усмери на критичне активности од чијег извршења зависи коначно
остварење пројекта, у предвиђеном року.
Анализа времена исто тако омогућује да се код некритичних активности сагледају
временске резерве (зазори).
2. Анализа структуре код мрежног планирања (детаљно објашњење, табеле,
дијаграми, пример):
Прва фаза пројекта, анализа структуре у примени технике мрежног планирања састоји
се у разради технологије извршења радова на неком објекту, што код класичних метода
планирања није уобичајено. Крајњи циљ анализе структуре је конструисање мрежног
плана који представља технолошки модел реализације пројекта, тј. логички редослед и
међусобну зависност одвијања појединих врста радова које треба извршити у оквиру
пројекта. У ту сврху поједине врсте радова, радни процеси (активности) представљају се
графички.
3. Aнализа трошкова и оптимизација код мрежног планирања:
Анализа односа трошкови – време ради се за активности и пројекат као целину и
омогућује изналажење најповољнијег рока грађења уз најмање трошкове, односно
изналажење неког краћег рока грађења уз најниже повећање трошкова.
Као полазна основа код анализе трошкова служи почетни мрежни план извођења
радова (пројекта) за који је урађена анализа времена са нормалним временом трајања
активности и нормалним трошковима.
Ова фаза планирања представља суштину и са њом савремена техника планирања
добија свој пун смисао. Анализа трошкова захтева обавезну употребу рачунара.
Анализа трошкова спроводи се кроз следеће поступке:
- Одређивање трошкова за сваку активност
- Анализа односа време – трошкова за активност
- Оптимизација односа време – трошкови (оптимизација рока грађења)
- Израда дефинитивног мрежног плана
4. Анализа цена грађевинских радова (материјал, рад, режијски и други општи
трошкови):
Анализа цена грађевинских радова треба да обухвати у својој структури све елементе
који учествују у реализацији. Методологија утврђивања цене грађевинских радова није
јединствена. У пракси је најчешће у примени тзв. калкулативни фактор, тј. фактор
режијских и других општих трошкова (f), којим се обухватају сви трошкови сем
материјала и радне снаге.
Израз за продајну цену је следећи:
Pc=A+B+B∙f=A+B∙(1+f)
[din./j.m.]
Где је:
Pc – Продајна цена неке позиције (врсте рада)
А – Трошкови материјала (основног, помоћног и погонског), са трошковима транспорта
В – Трошкови радне снаге
Материјал који се троши да би се добила јединица мере неке врсте рада, односно да
би се изградио грађевински објекат, дели се на основни, помоћни, погонски.
– Основни материјал је материјал који се уграђује у објекат. То могу да буду сировине,
полупроизводи и готови производи.
– Помоћни материјал је материјал који се не уграђује у објекат, али се користи при
изградњи објекта (нпр. дрвена грађа за израду оплате, скеле, жица, ексери и др.).
– Погонски материјал је материјал који се користи за погон машина, уређаја и
транспортних средстава при изградњи грађевинског објекта (нпр. електрична енергија,
нафта, бензин и др.).
Режијски и други општи трошкови садрже све опште и заједничке трошкове који се
појављују код изградње грађевинског објекта, а који не могу непосредно – директно да
се калкулишу на јединицу мере позиције радова.
У режијске трошкове спадају следећи трошкови:
– Посредне зараде радника непосредних учесника у производњи
– Трошкови везани за основна средства
– Режија градилишта
– Припремни и завршни радови
– Режија предузећа
– Законске и остале обавезе из пословања предузећа
– Фондови предузећа
– Вишак рада (добит)
5. Главни задаци и перспектива даљег развоја научне организације рада.
Кибернетика. Роботика:
Главни задаци научне организације рада су следећи:
– Изналажење и примена што рационалнијих метода и технологија граћења, тј.
остварење производних процеса,
– Зграда за становање
– Индустријска хала
– Спортска хала
– Пут
– Железничка пруга
– Брана итд.
Грађевинарство, тј. грађевинска производњa у зависности од намене, тј. карактера
објекта, може да се подели на следеће специјализоване градње:
1) Стамбену градњу
2) Индустријску градњу
3) Спортску градњу
4) Друштвену градњу
5) Саобраћајну градњу
6) Хидроградњу
7) Мостоградњу
8) Тунелоградњу
9) Војну градњу
Производни процес грађевинског објекта остварује се просторно у границама градилишта
(концентричне или линијске градње), са циљем да се добије финални производ
грађевинске производње – грађевински објекат, са свим експлоатационим особинама.
7. Документација на градилишту (дневник, књига, ситуација):
Предузеће које гради објекат мора да има на градилишту:
1) Техничку документацију
2) Извођачке пројекте
3) Грађевински дневник
4) Грађевинску књигу
5) Привремене ситуације
6) Радне налоге
Грађевински дневник
је свеска са нумерисаним страницама који се води свакодневно
од почетка извођења радова до предаје објекта на коришћење. Води се са копијом, и
то по један примерак за извођача радова и инвеститора. Сваки лист дневника мора
бити потписан од овлашћених представника извођача и инвеститора. У дневник се уносе
сви подаци који су од значаја за извођење радова, њихов ток и услови под којима се
изводе, као и подаци који се односе на врсту изведених радова.
Грађевинска књига
се води само у једном примерку. У њу се уносе сви подаци о
извршеним количинама, тј. садржи све податке о мерама и количинама изведених
радова са потребним скицама. Грађевинску књигу води овлашћено лице извођача
радова, а инвеститор преко свог овлашћеног лица врши проверу унетих података и
обрачунатих количина, које после контроле оверава потписом. Тако оверени подаци од
обе уговорне стране (извођача и надзорног органа – инвеститора), служе за обрачун и
наплату радова као и за коначни обрачун радова.
Уобичајено је
да се обрачун радова и исплата врши једанпут месечно. Обрачун радова
врши се према подацима унетим у грађевинску књигу, који су добијени на основу
стварног стања изведених радова крајем сваког месеца. Оверене и контролисане
количине множе се са уговореним ценама. Такав обрачун се зове месечна или
привремена ситуација и представља током грађења разлику кумулативних стања крајем
текућег и крајем претходног месеца. У ситуацију зато треба да се уносе само стварно
извршене количине радова.
8. Евиденција и контрола извршења плана (задатак, подела):
Евиденција је нераздвојно повезана са планирањем и служи као помоћно средство у
извршењу плана. Планирање без евиденције не може бити ни успешно, ни потпуно, јер
се без ње не може добити јасна представа о одвијању плана, као ни о стању његовог
извршења. Према томе, без евиденције не могу да се замисле планирање и планови.
Евиденција је методско праћење и регистровање података о прошлим догађајима
извршења плана производње.
Основни задатак (циљ) евиденције је:
1) Да омогући праћење остварења плана у целини и појединостима
2) Да прикупи све оне податке који ће служити приликом израде нових планова за
будући плански период
3) Тзв. оперативна евиденција која треба да омогући откривање слабих места у
планирању и процесу извршења плана и благовремену интервенцију
4) Да укаже и на добра места у остваривању плана производње, која треба при изради
будућих планова користити као углед
Евиденцију делимо на:
1) Дневну или изворну евиденцију
2) Помоћну евиденцију
3) Темељну евиденцију
9. Етапе развоја материјалне производње. Елементи материјалне производње:
Производња се одвијал акроз све друштвено – економске формације (од првобитног до
високо развијеног, данашњег друштва). Развој материјалне производње може, глобално,
да се сагледа кроз следећих осам етапа развоја:
1) Етапа претежно ручног рада уз коришћење најпримативнијег оруђа
2) Етапа ручног рада, али са коришћењем сложенијих оруђа и са почетком коришћења
животињске снаге
3) Етапа када почињу да се користе најпростије машине са животињским – анималним
погоном
4) Почетак коришћења енергије воде и ветра
5) Почетак коришћења енергије угља за погон и коришћење сложених машина, којима
рукује човек
6) Представља почетак коришћења аутомата
7) Етапа аутоматизације
8) Карактерише појава електронских рачунара и почетак кибернетике и роботике
Основни елементи материјалне производње су:
1) Рад
4) Количина и карактер монтажних радова
5) Обим, трошкови и трајање припремних радова
6) Степен ограничености монтажне површине
7) Могућа брзина извођења радова и захтевани рок
8) Трошкови радне снаге и средстава потребних за монтажу
При избору носивости дизалице, треба имати у виду степен искоришћења носивости
дизалице, тј. коефицијент монтаже, који зависи од тежине појединих елемената, броја
једнаких елемената и увежбаности радне снаге, чија величина за уобичајено испуњење
услова се креће од 0.2 до 1.0.
12. Инвестициони програм:
Инвестициони програм представља елаборат којим се одређује инвестициони објекат и
даје се анализа услова за изградњу, уз образложење оправданости изградње.
Инвестициони програм израђује се на основу резултата претходних радова. Подаци
садржани у инвестиционом програму треба да дефинишу инвестицију у сваком погледу:
1) Опис објекта са подацима о намени објекта
2) Предрачунску вредност
3) Начин обезбеђења средстава
4) Анализу услова за изградњу објекта
Посебна пажња треба да се обрати наевентуалну потребу за увозном опремом и
сировинама, односно на начин обезбеђења девиза за набавку опреме и
репроматеријала.
Саставни део инвестиционог програма је и техничка документација урађена у складу са
инвестиционим програмом.
Инвестициони програм ради сам инвеститор, или може да израду програма или његових
делова уступи предузећу које је уписано у судски регистар за ту врсту послова. Израду
инвестиционог програма може да врши и организација регистрована за послове израде
техничке документације.
13. Класификације монтажних елемената:
Класификацијом се разврставају елементи у мале, средње и велике, зависно од
примењеног технолошког процеса монтаже, који има у виду само однос тежине
елемента и максималну носивост дизалице која је ангажована на монтажи. При томе
тежина елемената није битна. То значи да један исти елемент у пракси може да буде
третиран по технологији рада као мали, средњи или велики, зависно од максималне
носивости дизалице којом се располаже.
Класификацијом елемената се унапред предвиђа технолошки процес рада за сваку врсту
и величину елемената у погледу места и начина израде, статичких утицаја по фазама
рада, предвиђених веза, положаја у односу на дизалицу, помоћних уређаја и саме
монтаже са освртом на потребне контроле, ефекат у раду и процењен број радника.
Класификација обухвата карактеристичне елементе у високоградњи и то:
1) Стубове
2) Гредне носаче
3) Решеткасте носаче
4) Лукове на два или три зглоба
