Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
1 PREDMET PROUCAVANJA
Proizvodnja i prerada stocnih proizvoda posmatra se kao deo agroindustrijskog sistema, odnosno kao njegov podsistem. Za ovaj podsistem ponekad se koristi naziv stocarsko-industrijski kompleks. Stocarsko-ind kompleks deli se u 4 osnovne faze: -proizvodnja stocne hrane -proizvodnja stocnih proizvoda-stocarstvo -prerada stocnih proizvoda -promet stocnih proizvoda.
Predmet proucavanja ove nastavne discipline su proizvodnja stocnih proizvoda i njihova prerada. Proizvodnja i prerada stocnih proizvoda odvija se u razlicitim prirodnim i drustveno- ekonomskim uslovima. Iz toga proisticu odredjene specificnosti znacajne za poslovne rezultate org jedinica koje su nosioci proizvodnje i prerade. Organizovanje uopste, usmereno je ka ostvarivanju odredjenog cilja . Oblast proizvodnje i prerade stocnih proizvoda, sa stanovista ove nastavne discipline, posmatra se kao privredna aktivnost ciji je cilj postizanje odgovarajucih ek rezultata.
2 POVEZANOST SA DRUGIM NAUCNO-NASTAVNIM DISCIPLINAMA
Ovom nastavnom disciplinom obuhvacene su najmanje dve naucne oblasti: organizacija i ekonomika proizvodnje, i dve faze reprodukcionog ciklusa: proizvodnja i prerada stocnih proizvoda. Biotehnicke nauke pruzaju brojna saznanja o osobinama domacih zivotinja od znacaja za njihovu reprodukciju, iskoriscavanje, povecanje proizvodnje po jed kapaciteta i poboljsanje kvaliteta proizvoda. Zahvaljujuci razvoju selekcije i unapredjenju nauke o ishrani domacih zivotinja stalno se povecavaju proizvodni kapaciteti pojdinih vrsta stoke. Razvoj medicinskih, odnosno veterinarskih nauka, pruza sve vise metoda i sredstava za efikasnu zdravstvenu zastitu i unapredjenje uslova smestaja stoke. Napredak tehnickih nauka svakim danom nudi sve novija i raznovrsnija resenja u izgradnji objekata za smestaj stocne hrane, stoke i stocnih proizvoda. Stvaraju se stalno nova resenja u konstrukciji opreme i unapredjenju uslova
mehanizovanja, pa i automatizovanja radnih procesa u svim fazama reprodukcije. Pored poznavanja tehnoloskih i tehnickih karakteristika, potrebno je sagledati kako se odredjeno resenje uklapa u organizaciju odredjenog procesa ili proizvodne jed u celini, odnosno kako se ek efekti mogu ocekivati od njegove primene.
3 STOCARSKO-IND KOMPLEKS KAO DEO AGROINDUSTRIJSKOG SISTEMA
U nasim uslovima stepen ukrupnjavanja proizvodnje i medjusobna povezanost pojedinih faza stocarsko-industrijskog kompleksa mogu se sagledati kroz detaljnije proucavanje procesa horizontalne i vertikalne integracije. Osnovni smiao horizontalnog povezivanja sastoji se u stvaranju optimalnih proizvodno- ekonomskih, tehnicko-tehnoloskih i institucionalnih uslova za uspesniji razvoj proizvodnje unutar svake pojedinacne faze. Stanje horizontalne integrisanosti po pojedinim fazama u nasoj zemlji nje razlicito.
U fazi proizvodnje stocne hrane nedovoljno je razvijena horizontalna integracija.
U fazi proizvodnje stocnih proizvoda horizontalno povezivanje u krupnoj proizvodnji je vise razvijeno nego u ostalim fazama stoc-ind kompleksa. Na porodicnim gazdinstvima proces integracije je slabo razvijen. U stocarskoj proizvodnji poseban vid horizontalne integracije predstavlja saradnja porodicnih gazdinstava sa polj preduzecima i zadrugama.
U proizvodnji kravljeg mleka i ovcarstvu razvijen je model zajednicke proizvodnje koji se karakterise time da zadruga nabavlja priplodnu stoku i ustupa je polj proizvodjacima na iskoriscavanje, a oni obezbedjuju staje, stocnu hranu i rad i druge faktore proizvodnje. Polj proizvodjac je duzan da, posle odredjenog vremena vrati zadruzi grlo odgovarajuceg kvaliteta.
U tovu junadi siroku primenu ima model po nazinvom ''usluzni tov''. Zadruga obezbedjuje tovni podmladak, deo stocne hrane, veterinarsku zastitu, a polj proizvodjac obezbedjuje toviliste, deo stocne hrane i neposredan rad.
U fazi prerade stocnih proizvoda horizontalna integracija nije dovoljno razvijena.
Proces vertikalnog povezivanja nalazi se u pocetnoj fazi i manje je razvijen od horizontalne integracije.
- kabasta (voluminozna).
Koncentrovanim se smatraju ona hraniva koja u 100 kg suve materije sadrze vise od 65 hranljivih ovsenih jed, a ostala se ubrajaju u grupu kabastih hraniva. Ova podela se uglavnom primenjuje na hraniva biljnog porekla. Stocna hraniva sadrze vise vrsta hranljivih materija (ugljene hidrate, masti, proteine, min materije).
Odnos pojedinih hranljivih materija u razlicitim hranivima varira u sirokom intervalu. Zavisno od toga odnosa, hraniva se dele u tri grupe: - energetska, - proteinska, - mineralna.
Sa gledista nacina proizvodnje razlikuju se sledece grupe: - Hraniva proizvedena na travnjacima koji mogu biti prirodni i sejani. Prirodni se dalje dele na pasnjake i livade, a sejani na travne i travno leguminozne smese. - Hraniva proizvedena na oranicama, - sporedni proizvodi biljne proizvodnje, lisnik, - nezrnasta koncentrovana hraniva, korovske biljke, - sporedni proizvodi prehrambene industrije, - industrijski proizvedena pojedinacna hraniva, - industrijski proizvedene krmne smese, - mleko- prva hrana podmladka sisara, - feces zivotinja- zivine i tovne junadi.
Prema nacinu propreme za upotrebu, hraniva se mogu svrstati u dve grupe: -Sveza -Konzervisana U grupu svezih hraniva ubrajaju se: zelene, korenaste i krtolaste biljke, a u grupu konzervisanih: seno, slama, kukuruzovina, lisnik, silaza, senaza i zrnasta hraniva.
5-OBELEZJA HRANIVA BILJNOG POREKLA
1. Sveza( zelena) hraniva-koriste se neposredno na mestu gde se proizvode, ili se kose i odvoze na mesto gde se stoka nalazi. Odlikuju se velikim ucescem vode( 70-90%), pa sa ekonomskog stanovista nije opravdan transport na vecu udaljenost.
Na zastupljenost hranjivih materija u zelenim hranivima uticu sledeci faktori: -Botanicke osobine biljaka- leguminoze - Faza razvica biljaka u trenutku koriscenja - Plodnost zemljista - Klimatski faktori - Kolicina i nacin upotrebe djubriva - Nacin koriscenja zelene biljke- dali se pase ili kosi, visina i ucestalost kosidbe.
U nasim uslovima ova grupa hraniva obuhvata: -travnu masu prirodnih i sejanih travnjaka, -useve gajene na oranicama- lucerka, detelina, silo kukutuz, -sporedne proizvode biljne proizvodnje- glave i lisce secerne repe, kupus, kelj, stablo, lisce i ljuska mahune zelenog graska, plodovi voca itd, -zelenu hidroponijsku stocnu hranu, -korovske biljke- kopriva, zelje, sumski plodovi itd...
2. Stocna kabasta hraniva- koriste se na mestu gde se stoka nalazi, po pravilu, posle prethodne pripreme, koja se u nekim slucajevima sastoji samo u mehanickoj obradi ( ciscenje od zemlje, sitnjenje, seckanje), a u nekim slucajevima u toplotnoj obradi ( kuvanje). Sadrzaj vode u ovim hranivima je visok, pa njihov transport na vecu udaljenost nije ekonomski opravdan. Ubiranje ovih proizvoda, manipulacija pri utovaru i istovaru, skladistenju , pripremi i podeli stoci, nisu u nasim uslovima dovoljno mehanizovani.
Ova grupa obuhvata sledeca hraniva: -Korenjace( stocna, polusecerna i secerna repa, mrkva), -Krtolaste biljke ( krompir, cicoka) i -ostala socna hraniva ( bundeva i tikva).
3. Konzervisana kabasta hraniva- koriste se na mestu gde se stoka nalazi i to posle prethodne pripreme i skladistenja pripremljenog hraniva.
2) nezrnasta hraniva koja obuhvataju zir i kesten- pitomi i divlji, a koriste se za ishranu svinja.
Visok procenat suve materije u jed mase (cesto iznosi oko 85%), visok sadrzaj energije u 100 kg suve materije i visok stepen svarljivosti (zbog malog sdrzaja celuloze) - to su osobine koje ova hraniva cine pogodnim za transport, skladistenje, manipulisanje pri utovaru, istovaru i distribuciji stoci i iskoriscavanje u digestivnom traktu zivotinja. Iz tih osobina proisticu ekonomske prednosti ovih hraniva. Obelezja koja smanjuju ekonomicnost njihovog koriscenja u ishrani stoke sastoje se u relativno niskim prinosima po ha usled cega su troskovi njihove proizvodnje relativno visoki.
5. Sporedni proizvodi prehrambene ind (biljnog porekla) su:
1- industrija jestivog ulja proizvodi: sacme i pogace soje, suncokreta, uljane repice, bundevinog semena, kukuruznih klica, pamuka, lana, masline i tropskih kultura- uljane i kokosove palme, kokosov orah, kikiriki. 2- mlinska ind proizvodi- mekinje i stocno brasno. 3- iz ind skroba, sporedni proizvodi su: kukuruzni gluten, kukuruzna drozdina, klice i mekinje. 4- iz ind piva za stocnu hranu koriste se: pivski treber- posle fermentacije jecma, pivski kvasac, sladne klice- kad se umesto jecma koristi hmelj. 5- iz ind alkohola- ostatke za stoku predstavlja dzibra koja moze da se koristi u tecnom ili suvom stanju. 6- industrija secera- proizvodi za stoku rezance secerne repe i melasu koja sadrzi i do 50% secera. 7- industrija vina- proizvodi kominu (koja sadrzi semenke i peteljke) koja se osusena upotrebljava kao sirovina u fabrikama stocne hrane. U nasim uslovima iz ove grupe najveci znacaj imaju sporedni proizvodi industrije ulja, kao hraniva sa visokim sadrzajem proteina, a slican znacaj imaju i mekinje.
6 OBELEZJA HRANIVA ZIVOTINJSKOG POREKLA
1. mleko- kolostrum- mlade zivotinje ga konzumiraju prvih nekoliko dana po rodjenju, direktno,cime ne samo da podmiruju potrebe u hranljivim materijama, nego i preuzimaju od majke odredjene eemente za zdravstvenu zastitu sopstvenog organizma.
