VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA „ČAČAK“
STUDIJA „ČAČAK“
Seminarski rad
Seminarski rad
TEMA: ORGANIZACIJA U FUNKCIJI LJUDSKIH RESORSA
PREDMET: Menadžment ljudskih resursa
1
Seminarski rad
SADRŽAJ:
UVOD
……………………………………………………………………………………………2
1. KLASIČNA TEORIJA
1.1
Glavni nosioci klasične teorije......................................................................................................3
1.2 Klasična teorija – Osnovni elementi i karakteristike ...............................................5
1.3 Teorija međuljudskih odnosa ....................................................................................6
2. MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA...............................................7
2.1 Upravljanje ljudskim resursima…………………………………………………....7
2.2 Definicija HRM……………………………………………………………………7
2.3 Šta se podrazumeva pod pojmom upravljanja ljudskim resursima?..........................8
2.4 Ljudski resursi ...........................................................................................................9
2.5 Menadžerske uloge ....................................................................................................9
2.6
Kadrovska funkcija ....................................................................................................9
3. LJUDSKI RESURSI KAO SAVREMENI MENADŽMENT KONCEPT
3.1 Motivacija zaposlenih i principi ..............................................................................11
3.2 Teorije motivacije......................................................................................................11
3.3 Teorija X i Y...............................................................................................................12
3.4 Koncept uspeh-učinak...............................................................................................12
3.5 Teorija dva faktora.....................................................................................................12
3.6 Pristup prilagođavanja…………………………………………………………………………….12
3.7 Koncepti i modeli organizacionog ponašanja ...........................................................13
4. POJAM, SUŠTINA, KARAKTERISTIKE, NOSIOCI I FAKTORI
LIDERSTVA ................................................................................................14
4.1 Klasične teorije i stilovi liderstva ..............................................................................15
ZAKLJUČAK……………………………………………………………....17
Literatura .........................................................................................................................18
1
Seminarski rad
1.
KLASIČNA TEORIJA
1.1 Glavni nosioci klasične teorije
Klasična teorija
je nastala krajem XIX veka i bavila se problemom efikasnosti rada. Tri glavna
nosioca ove teorije su : F. Tejlor, A. Fajol i H. Ford.
Tejlor se smatra tvorcem naučne organizacije. Nastojao je da objasni u čemu je osnov
kvalitetnog upravljanja. Njegova osnovna ideja je stanje visokih plata i niskih troškova. Pod visokim
platama se podrazumeva plata koja je viša u odnosu na prosek koji prima grupa u toj kvalifikaciji. Ova
teorija je za Tejlora moguća, jer se za svaku aktivnost angažuju prvoklasni radnici čije veštine, znanja i
sposobnosti u potpunosti odgovaraju poslu. Od takvih radnika treba tražiti maksimalno angažovanje,
što će rezultirati povećanu efikasnost, ali takvo angažovanje treba platiti visokom platom, koja
podrazumeva povećanje trenutne plate od 30% do 100%.
Tejlorovi uzroci gubitka u pogonu su :
1) rukovodioci ne znaju vreme koje im je potrebno za obavljanje svake operacije,
2) rukovodioci plaćaju veću cenu po komadu nego što je potrebno ,
3) nerazumevanje između poslodavca i radnika što ima za posledicu pojavu zabušavanja. Postoje
dve vrste zabušavanja : prinudno ( to je nešto što proističe iz čoveka i ogleda se u tezi da je
bitno ostvariti što bolji rezultat uz što manje rada ) i sistemsko zabušavanje (potiče pod efekta
ugledanja na druge).
Da bi ti gubici bili izbegnuti moraju se poštovati sledeći principi :
1) radnicima postaviti jasno definisane zadatke ( visoke dnevne zadatke da ih okupiraju celog
radnog dana),
2) obezbediti standardne uslove rada (prostor, atmosferu, zaštitu, alat),
3) obezbediti sigurnost da za visoke rezlutate sledi nagrada i obrnuto,
4) posao mora biti takav da ga obavlja samo prvoklasni radnik ( odnosno, svakom radniku dati
zadatak koji je i fizički i pshički u skladu sa mogućnostima pojedinca, jer bi u suprotnom to bilo
rasipanje vemena i novca; ako je zadatak ispod mogućnosti to deluje destimulativno, a ako je
iznad mogućnosti jednostavno ne može pojedinac da ga ostvari, zato treba davati zadatak koji
je malo iznad mogućnosti, kako bi ga pojedinac sigurno savladao uz nešto povećan napor,
5) organizaciju treba izvesti iz neefikasne u efikasnu, a efikasna organizacija treba da bude
izgrađena na bazi naučnih pravila,
6) pri selekciji radnika treba sprovoditi naučna pravila ( IQ test).
Da bi ovi principi bili ostvareni treba uraditi dve stvari :
1) razdvajanje pripreme od izvršenja i
2) zamenu vojničkog sistema rukovođenja funkcionalnim.
1
Seminarski rad
Upravo u ovim principima se nalazila i ključna zamerka Tejlorovom stavu. Naime, on je
napravio jednu organizaciju koja je služila za iscrpljivanje radnika, u kojoj se sve reguliše normama.
Na ovaj način Tejlor favorizuje učinak, a ne vreme provedeno na poslu.
Svaki radnik u pogonu iznad sebe ima četiri rukovodioca. Zadaci rukovodioca u naučnom
sistemu rukovođenja su :
1) prikupljanje i sistematizacija tradicionalnih znanja,
2) naučno odabiranje radnika (razvoj radnika, mogućnost dodatnog obrazovanja i
unapređivanja),
3) raspodela odgovornosti između radnika i rukovodioca.
Drugi, ali ne i manje bitan nosilac klasične teorije je A. Fajol. Za razliku od Tejlora koji je
primenjivao metod indukcije (kretenje od pojedinačnog ka opštem), Fajol primenjuje dedukciju
(kretanje od opšteg ka pojedinačnom).
Fajol se bavio problematikom upravljanja. Poznat kao teoretičar administrativne doktrine. Sve
aktivnosti je grupisao u šest kategorija :
1) proizvodnja
2) komercijala
3) finansije
4) računovodstvo
5) ljudski resorsi
6) administracija
Po Fajolu funkcija se definiše kao skup aktivnosti koju su istovetne ili srodne .
Fajolovi principi su :
1) podela rada
2) autoritet
3) disciplina
4) jedinstvo komande
5) jedinstvo direktive
6) podređivanje pojedinačnih interesa opštim
7) nagrađivanje
8) centralizacija/decentralizacija rukovođenja
9) hijararhija
10) red i pravičnost
11) stabilnost osoblja
12) promocija timskog duha.
Autoritet je pravo da se komanduje, da se primeni moć. Fajol se zalaže za ideju da svaki radnik
iznad sebe ima jednog nadređenog. Ideja jedan rukovodilac porazumeva da se sve aktivnosti koje su
usmerene ka istom cilju imaju jednog rukovodioca. Hijarhija je nejednaka raspodela autoriteta prema
