Organizacija, upravljanje i vođenje preduzeća

FAKULTET POSLOVNE 

EKONOMIJE BANJA LUKA

DIPLOMSKI RAD

“

”

ORGANIZACIJA, UPRAVLJANJE 

I VO

Đ

ENJE PREDUZE

Ć

A

”

”

Student:

Mentor:

Balaban Vesna

prof.dr Željko Baroš

Banja Luka, maj 2006.

2

SADRžAJ

UVOD

1. SAVREMENI MENADžMENT 

PREDUZE

ć

A.........................................

5

1.1.

Pojam i definicija 

menadžmenta...................................

5

1.2. Poslovne 

funkcije....................................

7

1.3. Organizacija funkcija 

menadžmenta.................................

7

1.3.1.

Funkcija 

upravljanja................................

8

1.3.1.1.

Sadržaj i nosioci funkcije

upravljanja............................8

1.3.1.2.

Organi 

upravljanja............................

9

1.3.1.2.1. Skupština 

akcionara..................................1

0

1.3.1.2.2. Upravni 

odbor.......................................1

1

1.3.1.2.3. Nadzorni 

odbor.......................................1

1

1.3.1.3.

Donošenje upravlja

č

kih

odluka................................13

1.3.2.

Funkcija 

rukovo

đ

enja...............................1

6

1.3.2.1.

Sadržaj i nosioci funkcije 

4

2. PREDUZETNIšTVO................................24

2.1. Preduzetnik kao nosilac upravlja

č

ke

funkcije...................................24

2.2. Karakteristike 

preduzetnika...............................2

7

3. VO

đ

ENJE PROMJENE (leading

change).......................................30

3.1. Vo

đ

enje osnovnog modela

promjene...................................32

3.2. Razvijanje sposobnosti 

vo

đ

enja....................................3

3

4. ZAKLJU

Č

AK.....................................35

LITERATURA....................................37

5

UVOD

XX vijek se karakterisao velikim promjenama u 

razvoju  i primjeni novih tehnika i tehnologija, a 

sredinom  XX  vijeka  dolazi  do  pojave  postepenog 

prelaska industrijskog društva u informati

č

ko društvo.

Ove  promjene  dovele  su  do  preoblikovanja  planeta 

u tkz. globalno privredno selo.

Globalizacija  pokre

ć

e  sveobuhvatan  i  snažan  splet

ekonomsko- društvenih sila povezanih satehnološkim 

promjenama,

me

đ

unarodnom

 ekonomskom integracijom, 

sazrevanjem doma

ć

eg tržišta  u razvijenim  zemljama i 

kolapsom komunizma u cijelom svijetu.

U  ekonomiji  koja  dobiva  globalne  razmjere,  vrata 

su otvorena svima

i  za  ve

ć

e  rizike  i  za  ve

ć

e 

mogu

ć

nosti, afirme

su primorane

da se

odlu

č

uju na dramati

č

na  poboljšanja  ne  samo  da  bi 

se  nadmetale  i  išle  naprijed, ve

ć  

i  da  bi jednostavno 

preživjele.

U vremenima kad su tokovi privrede bili manje 

globalnog karaktera i uz sporije kretanje poslovnog 

okruženja,  osnovni  kriterijum  je  bila  stabilnost,  a 

do promjena se dolazilo postepeno i ne tako 

č

esto.

Savremeni  tokovi privrede i promjenjivi uslovi 

privre

đ

ivanja  zahtjevaju  i  savremenu  organizaciju 

koja  se  kao  dinami

č

ki  sistem  permanentno  mijenja, 

usavršava i

prilago

đ

ava

okruženju, samim

tim

name

ć

e

se potreba  korjenitih 

promjena

u  organizacijama i 

pred 

menadžere 

postavljaju se izazovi na polju transformacije.

Samo menadžeri spremni na  stalne promjene, koji 

posjeduju kvalitete  efektivnog vo

đ

enja-liderstva  

mogu da

provedu

korjenite promjene radi  

poboljšanja performansi

organizacije

 kroz

prestruktuiranje, reinžinjering, programe

posve

ć

ene

kvalitetu, integracije, smanjenje

obima organizacije i

strateško  preusmjeravanje 

i  tako  obezbjede  opstanak  na  tržištu  u  sve  oštrijoj 

konkurenciji.

7

Cilj ovog rada je da prikaže razvoj i ulogu 

menadžmenta kao  izraza uspješnosti u  korištenju svih 

raspoloživih resursa u  cilju postizanja najboljih 

ekonomskih efekata.

TEHNOLOšKE

PROMJENE

¾  

Brža

i

bolja 

komunikacij 

a

¾  

Brži

i 

bolji 

transport

¾  

Više 

informacion 

ih

mreža 

koje ljude 

povezuju u 

globalnim 

ME

đ

UNARODNA

EKONOMSKA 

INTEGRACIJA

¾  

Manji broj 

carina 

(GATT)

¾  

Valute 

me

đ

usobno 

povezane 

kroz 

plivaju

ć

e 

kurseve

¾  

Više 

globalnog 

protoka 

SAZRIJEVANJE

TRžIšTA

U 

RAZVIJENIM 

ZEMLJAMA

¾  

Sporiji 

doma

ć

i rast

¾  

Agresivniji 

izvoznici

¾  

Izraženija 

deregulacij 

a

PAD

KOMUNISTI

Č

KIH 

I

SOCIJALISTI

Č 

K 

IH REžIMA

¾  

Ve

ć

i

broj

zemalja 

povezanih 

sa

kapitalisti

č

kim 

sistemom

¾  

Više 

privatizaci 

je

GLOBALIZACIJA TRžIšTA I KONKURENCIJE

VI[E RIZIKA

¾  

Ve}a 

konkurencija

¾  

Pove}ana
brzina

VE

ć

E 

MOGU

ć

NOST

I

¾  

Ve}a tr`išta

¾  

Manje barijera