ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
тема
:
Организација заштите на раду у
пољопривреди
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Лазар Митрић 03-305
АПРИЛ 2014
Организација заштите на раду у пољопривреди
Лазар Митрић 03-305
САДРЖАЈ
Увод..................
................................................................................................... 2
1. Заштита на раду................................................................................................... 3
2. Заштита на раду у пољопривреди...................................................................... 4
2.1. Пестициди................................................................................................ 5
2.2. Инсектициди...........................................................................................6
2.2.1. Хлорирани угљиководици.....................................................6
2.2.2. Органофосфорни спојеви .................................................... 6
2.2.3 .Карбамати............................................................................... 7
2.2.4. Остали инсекциди ................................................................. 7
2.2.5. Родентициди……………………………………………….. 8
2.2.6. Акарициди………………………………………………… 8
2.2.7. Фунгициди………………………………………………….. 8
2.2.8. Хербициди………………………………………………… 9
2.3. Како се пестициди стављају у промет.........................................................9
2.4. Заштита при раду са пестицидима.................................................................. 9
3. Мере заштите на машинама иуређајима........................................................... 10
3.1. Трактор...................................................................................................10
3.2. Алати и друга средства за рад............................................................ 11
3.3. Рад са минералним (вештачким) ђубривом.......................................11
3.4. Складишта.......................................................................................... 12
3.5. Заштитна одећа за обављање хемијске заштите............................. 12
4. Правилник о заштити на раду у пољопривреди............................................. 14
Закључак ............................................................................................................... 15
Литература................................................................................................................16
1
Организација заштите на раду у пољопривреди
Лазар Митрић 03-305
1. Заштита на раду
Почеци заштите везују се за примену превасходно техничких мера –
најједноставнијих заштитних направа на машинама, уређајима и другим средствима
рада како би се радник заштитио од телесних повреда.
Међутим, њиховим усавршавањем многе од тих опасности нестају те је све мања
потреба за техничким мерама којима се радник штити од механичких опасности.
Нарочито је велике промене свету рада донео убрзани техничко-технолошки развој с
краја 20. и почетком 21. века, обележен високим степеном аутоматизације и
информационим технологијама које омогућавају да се мануелни рад замени
интелектуалним у свим сферама рада. Оне су промениле карактер и садржај рада али и
услове рада. Створиле су нове опасности, нове ризике и нове облике угрожавања
запослених што подразумева нове приступе и мере у систему безбедности и заштите
здравља на раду.
Закон раду („Сл. гласник РС“, бр. 105/05) ступио је на снагу 29. новембра 2005.
године. Доношењем овог закона престао је да важи Закон о заштити на раду којим је
била регулисана ова област.
Основни разлози за доношење Закона су:
- Захтеви и потребе за усаглашавањем националног законодавства са актима MOR-a и
EU;
- Услов за придруживање, односно приступање EU;
- Испуњење услова у погледу квалитета и конкурентности за тржишно пословање и
иступање на међународно тржиште;
- Очекивање (визија) да ће се обезбедити ефикаснија заштита запослених.
Новине уведене Законом односе се на проширење обавеза и одговорности као и
на нове приступе у циљу подизања нивоа безбедности и очувања здравља на раду. Као
најзначајније новине могу се издвојити:
- процена професионалног ризика;
- шире и прецизније одређене обавезе и одговорности послодавца;
- учешће запослених и представника запослених по питањима заштите;
- дефинисање послова службе медицине рада;
- увођење више могућности организовања стручних послова безбедности и заштите
здравља на раду;
- одређивање лица за обављање стручних послова писаним актом;
- стручни испит за лица која обављају стручне послове безбедности и заштите
здравља на раду;
- лиценца за правна, физичка и одговорна лица;
- шире могућности запослених да одбију да раде због непримењивања мера заштите;
- строжи захтеви за оспособљавање запослених за безбедан рад на радном месту;
- непосреднија сарадња субјеката у вршењу својих функција.
Право на безбедност и заштиту здравља као основно право запослених,
институционално организовање и механизми неопходни за његово остваривање уређују
се у Републици Србији законима, подзаконским актима, нормативима и стандардима,
колективним уговорима, актом послодавца и уговором о раду. Право на заштиту на
раду је загарантовано Уставом, системска питања, права, обавезе и одговорности
регулисана су одговарајућим законима (Законом о безбедности и здрављу на раду,
Законом о раду, законима о социјалном осигурању – здравственом, пензијском и
инвалидском) и услови непосредног спровођења осталим правним актима
4
Организација заштите на раду у пољопривреди
Лазар Митрић 03-305
2. Заштита на раду у пољопривреди
Пољопривреда представља важан извор загађивања свих медијума животне
средине. Методе конвенционалне пољопривреде примењиване током претходних
деценија довеле су до дуготрајног загађења, не само тла већ и водених ресурса,
пестицидима, хербицидима и другим синтетичким хемијским материјама.
Да би се обезбедила производња довољне количине хране, не само за тренутно
постојећу популацију, већ и за будуће генерације, неопходно је променити садашњу
пољопривредну праксу, односно модификовати је тако да иста постане одржива у
дугом временском периоду. Апсолутно је неопходно преоријентисати се на органску
пољопривреду која ће омогућити, не само производњу хране безбедне по људско
здравље, већ и очување природе у руралним срединама.
Методе органске пољопривреде, које се већ примењују у многим земљама у
свету, показале су одличне резултате у погледу очувања земљишног биодиверзитета,
очишћења тла и воде од пестицида и вештачких ђубрива. Биолошка контрола
штеточина, употреба природних супстанци у контроли болести, коришћење ђубрива,
као што су стајњак и компост у повећању плодности тла су мере које су у складу са
захтевима здраве околине, односно мере које омогућавају одржавање еколошке
равнотеже у природи.
Проблем загађивања и заштите средине руралних области треба приближити
људима који живе и раде у таквим подручјима, јер исти могу значајно допринети
очувању датих средина што би обезбедило производњу довољне количине хране у
будућности. Одржива пољопривреда омогућиће опстанак, не само руралног
становништва, већ и људи у градским срединама који су у директној зависности од
производње хране у ванурбаним подручјима
.
Самим тиме што се конвенционална пољопривреда пре промени на органску,
тим пре ће бити мања потреба за заштитом на раду у пољопривреди. Тиме ћемо
сачувати здравље људи као и мајке Природе.
Занимљиво је да још до пре свега стотињак година, болести и штеточине нису
представљали озбиљнији проблем у пољопривреди. Уколико је и постојала потреба за
прскањем, оно се изводило различитим инсектицидима биљног и, ретко, минералног
порекла. Прва генерација ''правих пестицида'' имала је као основу тешке метале (жива,
бакар, олово, арсен и др.), односно минерална уља и сумпор. Друга генерација
пестицида, започела је са синтезом органо-синтетичких пестицида. Тада се по први
пута у природи појављују природи сасвим стране и непознате супстанце, чији се ефекат
ни данас не може контролисати и предвидети.
Трећу, најновију генерацију пестицида, произвођачи су назвали ''биопестициди'',
иако немају никакве везе за органском или биолошком пољопривредом. Врло често то
су производи биолошког инжењеринга - генетских манипулација микроорганизама и
они се еколошкој пољопривреди не користе. Иако агрономија познаје многе методе
заштите биља (механичка, агротехничка, карантинска, физикална, биолошка, и др.),
хемијска метода заштите (употреба пестицида) далеко је најзаступљенија мера.
Конвенционалну пољопривредну производњу данас је немогуће замислити без
употребе пестицида. Таква, хемијска заштита биља, носи са собом низ негативних
пропратних
појава.
5
