УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ
СОМБОР
ДИПЛОМСКИ РАД
ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА ДЕЦЕ У
ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Проф.др Светлана Шпановић
Грујић Ана 11/3/058
-предшколски васпитач-
-Сомбор-
Септембар,2013.
САДРЖАЈ:
I УВОД
...........................................................................................................................................3
II ТЕОРИЈСКО РАЗМАТРАЊЕ О ОРГАНИЗАЦИЈИ ЖИВОТА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ..
5
1.ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ......................................................5
1.1. Функције организације и захтева за њено успешно остваривање......................5
1.2. Утицај локалних разлика на организацију живота у установи.............................9
1.3. Области васпитно-образовног рада......................................................................10
1.4. Адаптација детета у установи ................................................................................11
2.УРЕЂИВАЊЕ ПРОСТОРА И ЗЕМЉИШТА.................................................................................13
2.1. Простор.....................................................................................................................13
2.2. Земљиште.................................................................................................................13
3.УРЕЂИВАЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ПРОСТОРА С ОБЗИРОМ НА АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ.....................16
4.УРЕЂИВАЊЕ ЕНТЕРИЈЕРА........................................................................................................18
4.1. Кутак за игре маште или игре улога.......................................................................22
4.2. Кутак друштвених игара и дидактичког материјала............................................22
4.3. Стваралачки кутак....................................................................................................23
4.4. Градитељски кутак...................................................................................................23
4.5. Истраживачки кутак.................................................................................................24
4.6. Кутак библиотеке.....................................................................................................24
5.УРЕЂИВАЊЕ ЕКСТЕРИЈЕРА.......................................................................................................26
5.1. Простор на коме се налазе терени.........................................................................27
5.2. Простор са справама................................................................................................28
5.3. Градилиште...............................................................................................................28
5.4. Брчкалиште и прскалиште.......................................................................................28
5.5. Кутак живе природе.................................................................................................29
5.6. Парк...........................................................................................................................29
5.7. Остала опрема..........................................................................................................29
6.ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕД-РЕЖИМ ДАНА..................................................................................31
6.1. Самосталне активности...........................................................................................33
1
I УВОД
Организација живота деце у предшколској установи као тема за диплоски рад ме је
привукла сматрајући да је неопходно, да објекти у којима деца треба да бораве више сати
у току једног дана, морају бити добро организовани и опремљени.
Неопходни су здравствено-хигијенски услови, као и услови да деца буду у топлом, да им
се обезбеди здрава исхрана и пријатна атмосфера у којој ће се осећати сигурно и
заштићено у одсуству родитеља.
Установа деци треба да обезбеди активности на подручју почетних математичких
појмова, уметности, културе и васпитања, социјализације. Оствареном сарадњом између
предшколске установе и родитеља, постигао се успех у опремању вртића са намештајем,
електронском опремом, као и са материјалима и играчкама који су неопходни за
активности са децом.
Дипломски рад се састоји из теоријског разматрања организације живота у
предшколској установи. У теоријском делу, организација живота изражена је функцијом
организације, захтевима за њено успешније остваривање,утицају локалних разлика на
организацију живота у установи, уређивањем и опремањем простора с обзиром на
активности деце, временском распореду-режиму дана, специфичности рада у мешовитим
васпитним групама, као и организацији живота у неким облицима окупљања предшколске
деце различитим од класичних дечјих вртића са полудневним и целодневним боравком..
Дечије потребе и права су да се роде и живе у средини која ће унапређивати
њихово физичко и ментално здравље, у којој ће се осећати прихваћена и вољена, у којој ће
постојати најбољи услови за њихов раст, развој и учење.
Предшколско васпитање и образовање је наставак и допуна породичном
васпитању, којим се обезбеђује активно учествовање детета, у заједници деце сличне себи,
а у условима који су прилагођени њему, његовим могућностима, интересима и развојним
потребама.
У предшколским установама се посебна пажња поклања педагошко-психолошком,
естетском и здравственом аспекту организације простора у коме деца бораве. Под
простором се подразумевају како унутрашње просторије, тако и спољни простор:
двориште, игралиште, па чак и она места куда деца одлазе у шетњу и на излете. Складном
3
комбинацијом унутрашњег и спољашњег простора се обезбеђује да деца наизменично
бораве и на ваздуху и у просторијама.
Полазећи од захтева да је деци предшколског узраста неопходно обезбедити
стицање непосредног искуства активним методама и средствима и начела да васпитни
ефекти треба да произилазе из животних ситуација, простор предшколске установе
уређује се тако да буде привлачан, разумљив и прилагођен одређеним узрастима деце по
обиму, квалитету и разноврсности стимулације, како би свако дете наилазило на најбоље
подстицаје и узоре за осмишљавање и организовање сопствене активности, моделе
понашања који су друштвено прихватљиви. Средина у којој се креће дете треба да буде
здрава у сваком погледу а дете окружено продуктима људског рада стваралаштва и
објектима из природе, распоређеним са укусом и осећањем за меру. У таквој средини, дете
треба да има слободу кретања и акције, као и прилику да открива истине о себи, другим
људима и стварима и решава свакодневне проблеме.
Томе треба додати и боје зидова, намештаја и предмета са којима деца долазе у
додир, који треба да су светли, ведри и хармонично распоређени. Простор треба да је
могуће лако реорганизовати и прилагодити разноврсним потребама групе и сваког детета
појединачно, тако да оно по својој вољи може да се осами, ако за то осети потребу. За ово
је потребна покретљива опрема која омогућава разноврсну организацију простора, добар
избор и довољна количина играчака и другог материјала.
Материјал за васпитно-образовни рад треба да подстиче дечије активности и да је
прилагођен дечијим потребама и могућностима. Употребљени у играма, материјали
постају играчке и имају вишеструку улогу у изазивању и омогућавању активности које
имају развојни учинак.
Поред овога, материјали и средства треба да: пружају могућност за различиту
употребу, да су безопасни, привлачни, лако се одржавају, погодни за манипулисање,
естетски обликовани и сл.
У истраживачком делу рада извршен је попис опреме и средстава у четири вртића ''
Вера Гуцуња'' („Лалице“-Стапар, „Колибри“-Дорослово, „Врапчић“-Сомбор и „Венчић“-
Сомбор), помоћу табеле која је направљена.
4
неговање способности за мењање постојећег у правцу могућег разумнијег, хуманијег и
лепшег живљења и спремности за изненађења која очекују дете током „присвајања света“
и процеса његовог мењања, којим ће унапређивати и сопствени развој“ (Каменов,2006;
10).
Каменов сматра да предшколска установа има специфичне задатке у остваривању
јединственог циља васпитања и образовања захватајући све аспекте дечје личности , као и
да предшколска установа није просветна институција аналогна школи. „ Она је
превасходно васпитна друштвена установа, средина у којој деца остварују целину
живљења у осетљивом и критичном периоду развоја, звог чега се и њихово учење
разликује од учења деца на каснијим узрастима. Млађа деца више уче кроз своје
непосредно искуство у додиру са околином и осталим члановима друштвене заједнице,
него у затвореним васпитно-образовним институцијама у којима проводе само неколико
часова дневно“ (Каменов,2006; 10).
Предшколски програмски садржаји нису толико значајни сами по себи, већ стичу
вредност кад подстичу дечју активност. Зато је потребно, приликом припремања и
организовања материјала и активности у дечјем вртићу обезбедити стицање непосредног
искуства активним методама и средствима којима се користе деца. Мора се остварити
основно начело предшколског васпитања да би свака животна ситуација могла да има и
одређене васпитне ефекте. Средина мора бити привлачна, разумљива и прилагођена
одређеним категоријама деце по квантитету, квалитету и разноврсноти стимулације, и у
њој свако дете треба да наилази на најбоље подстицаје, средства и узоре за осмишљавање
сопствених активности. Тек тада средина постаје активан фактор деловања на дечји
развој.
Васпитно-образовни процес не би смео да се затвори унутар зидова дечијих
вртића, нити да буде ограничен задацима и садржајима које предвиђа програм. Он треба
да има корен у искуству детета, не одвајајући чин од мисли,рад од игре и знање од његове
примене у свакодневним животним ситуацијама. Каменов наводи да одговарајућим
распоредом времена и активностима и добром организацијом простора и опреме,може да
се постиже се да они не буду само припрема за школу и будући живот, него и места дечјег
живљења у којима деца стичу богато и разноврсно искуство о својој друштвеној и
6
природној околини, о објектима, околностима и моделима поступања са њима, као и о
самима себи.
У вртићима је потребно да се добром организацијом створи одговарајући амбијент, да би
то била места где деца долазе да задовоље своје потребе за социјалним живљењем,
комуникацијом и сазнањем. Да би деца радо долазила и боравила у вртићима преузима се
оно што деци прија и са чим се сусрећу у родитељском дому. На пример то су дечији
кутци у којима деца могу сањарити, завући и играти или подржавати активности
одраслих. Организацијом простора и материјала може се непосредно унапређивати дечја
самосталност и одговорност. Да би то било могуће,потребно је да се они распореде да
буду на дохват руке, да су материјали класификовани према одређеним критеријумима
познатим деци,да се могу једноставно и брзо постављати и померати, и друго.
Да не би дошло до прекршаја дисциплине и сукоба међу децом, мора се водити
рачуна да организација времена обезбеди ток природног смењивања активности и
одмора, тако што треба избегавати застој током активности и у паузама. Према речима
Е.Каменова(2006) најчешћи израз лоше организације, дечије несамосталности и отпора
репресивним мерама васпитача, досади која је изазвана лошим избором материјала и
ускраћивање прилика за самоизражавање је недисциплина. Када је средина добро
организована, смањује се напетост и влада пријатна и радна атмосфера, а деца се осећају
удобније и опуштеније, што им чини олакшавајућим да самостално разрешавају
конфликте и неспоразуме, да се понашају конструктивно и сараднички и да одржавају ред
потребан за прихваћене активности, што смањује потребу за интервенцијама васпитача на
минимум.
Најважније је прилагодити детету и његовим потребама читаву организацију
дечјег вртића,а тек после тога потребама родитеља, васпитача који су у њему запослени,
уже или шире околине у којој се вртић налази. За децу може бити добро само оно што је
најбоље,јер су деца будућност друштва. Треба имати на уму да се организација врши баш
зато да би читав васпитно-образовни поступак био по мери детета, а не неких апстрактних
захтева постављених пре њега, изнад њега и ради задовољавања нечијих туђих потреба.
„Психолошке законитости и програмски захтеви се односе на некакву просечну,
апстрактну децу, док васпитач има посла са животом, конкретном децом, јединственим и
непоновљивим личностима које имају конкретна права, жеље и
7
1.2.Утицај локалних разлика на организацију живота у установи
Према Каменовом размишљању, на избор садржаја и организацију материјала и
простора у дечјем вртићу знатно утичу локалне разлике које се јављају у појединим
регионима.
„У великим градским насељима због урбанизације која концентрише становништво
на мали простор, деца највећи део времена проводе у скученим или пренатрпанима
становима, непружајући им могућност за безбедно кретање, трагање и игру. Нагле
друштвене промене и миграције становништва довеле су до прекида са традицијом и
деконтекстуализације процеса васпитања, због чега родитељи имају озбиљних тешкоћа у
вршењу своје улоге васпитача, нарочито када је и мајка запослена“(Каменов,2006; 13).
Због тога се јавља све већа потреба за друштвеном бригом о деци и институционалним
васпитањем које, повезано са породичним, тежи да прерасте у друштвено васпитање. Зато
вртићи у великим градским насељима треба да располажу са што више простора, како у
ентеријеру, тако и у екстеријеру, где је нарочито важан слободан простор по коме деца
могу да се безбедно крећу.
Ови проблеми нису везани за децу која расту у ређе насељеним, посебно сеоским
срединама. „Њихова релативна изолација може да отежа развој социјалног и другог
искуства што може бити узрок слабе припремљености ове деце за укључивање у групне
активности или за савладавање академских садржаја који се уче у вртићу или школи. Код
ове деце, према неким иностраним истраживањима, запажене су следеће негативне
последице услова у којима живе: носталгија за родитељским домом, недостатак поверења
у нову средину, претерана анксиозност и крутост у ставовима, теже успостављање
сарадничких односа са другом децом и одраслима“(Каменов,2006; 13,14).
Одређене предности има и живљење у ређе насељеним сеоским срединама јер деца
познају једно мало стабилно окружење у коме се могу кретати са поверењем у људе које
познају, осећају блискости и сталан контакт са природним појавама, променама годишњих
доба, животним заједницама и редом у природи, чији им је смисао доступан и разумљив.
Такође осећају и прилике за стицање практичне способности и сналажљивости у
животним ситуацијама услед учествовања у животу и раду одраслих.
9
Требало би узимати у обзир,приликом одабира садржаја и организације простора за
дечје вртиће у ређе насељеним срединама, специфичности ових средина и не наметати им
урбане вредности којима би се подстакло отуђивање од локалне културе. Такође средина
ових вртића треба да буде испуњена садржајима на које деца не наилазе у довољној мери
код куће, пре свега академског карактера (књигама, продуктима науке и технологије).
Васпитач који ради у оваквој средини мора бити упознат са карактеристикама локалне
заједнице и да се према њој односи са дужним поштовањем.
1.3. Oбласти васпитно-образовног рада
Програм припреме деце за школу је саставни део
Општих основа предшколског
програма
и садржи специфичне циљеве васпитно-образовног рада, васпитно-образовне
садржаје и активности које се организују са децом годину дана пред полазак у школу.
„ Примена Основа програма подразумева побољшање основних услова за рад у
предшколским установама, утврђивање педагошких стандарда, у складу са могућностима
друштва и родитеља као и подизање нивоа стручне оспособљености и мотивације за рад
педагошких радника“ (Д.Младеновић, 1996; 5).
Програм припреме деце за школу састоји се од области у које су сврстани
васпитно-образовни садржаји и активности путем којих се остварују општа и посебна
припрема деце за школу. То су:
Развој говора
- неговање говорне културе, богаћење дечјег речника и неговање
граматички правилног говора, вербално изражавање и комуникација, монолошки говор и
причање, упознавање са дечјом књижевношћу и говорне игре
Припрема за почетно читање и писање
Развој математичких појмова
- искуства које је дете претходно изградило
структуирају се и повезују у оквиру практичних активности.
Упознавање природне и друштвене средине-
живи свет-животиње, биљке, човек
као друштвено биће, рад људи, саобраћајно васпитање
Телесно васпитање-
физички развој, развој опажања, јачање здравља и одржавање
хигијене
10
Један од задатака установе састоји се у помагању деци да превазиђу тешкоће које
проузрокује излазак из породичне средине, да успоставе одговарајући социоемоционални
однос с васпитачем и укључе се у колектив вршњака.
Први дани проведени у установи могу да буду одлучујући за став који се код детета
изгради према њој, због чега треба преузети све мере како би се избегли стресови и
конфликти.
Да би се дете лакше прилагодило, потребно је учинити све да се оно опусти и осети
да је окружено људима који га прихватају и који су спремни да задовоље његове
разноврсне потребе.
Детету је потребно извесно време да схвати да је у установи привремено и да његов
растанак с родитељима није коначан , као и да превазиђе осећање напуштености
везивањем за једну нову особу с којом није у сродству.
Васпитач треба да до извесне мере буде надокнада , па и замена за родитеље, чије
одсуство ствара тешкоће због везаности детета за њих.
12
2.УРЕЂИВАЊЕ ПРОСТОРА И ЗЕМЉИШТА
2.1.Простор
Простор за предшколске установе одређује се према урбанистичким захтевима и
мора да испуњава одређене услове.
„Код одређивања простора планира се да растојање између предшколске установе и
стамбеног подручја за које се гради не буде велико, може бити од 200 до 600
метара“(Нормативи ПОС,1975, 44).
Величина простора одређује се према капацитету установе. Простор треба да
обухвата: земљиште за зграду и слободан простор.
Приликом избора простора неопходно је обезбедити да он буде у мирном пределу,
по могућству у близини зелених површина, а удаљено од фабрика, саобраћајница, односно
да је довољно удаљено од свих извора загађења ваздуха, буке и заштићен од дејства јаких
и хладних ветрова.
2.2. Земљиште
Приликом избора земљишта за предшколску установу треба поштовати хигијенске,
педагошке, економске и техничке захтеве.
Потребна величина земљишта одређује се према капацитету установе, односно 40
до 50 м
2
по детету.
Земљиште за изградњу предшколске установе треба да је чврсто, равно, суво и
оцедно.
На земљишту се гради: затворени простор (зграда) и отворени простор (двориште,
зелена површина, игралишта, приступи и економско двориште).
Отворени простор-
Отворени простор треба да је обликован тако да се због
вишеструке намене може максимално користити у сва четири годишња доба.
13
Прозори треба да су квалитетни, једноставни за руковање и одржавање, да не
ометају комуницирање када су отворени.
Стаклене површине прозора треба да износе 1/3 до 1/5 пода.
Врата у просторијама за децу треба да се лако отварају а могу бити застакљена
изнад висине од 1,0 м. Она треба да се отварају према комуникацијама, а кваке на њима да
су на дохват руку деце до 7 година.
Осветљење било природно или вештачко, у свим просторијама треба да је
равномерно.
Вентилација мора бити добра. На прозорима треба да се поставе уређаји за сталну
циркулацију ваздуха, да би се и зими могло обезбедити перманентно проветравање. У
кухињи се поставља и вештачка вентилација.
Загравање зграде је најбоље када се врши централним грејањем. Грејна тела треба
да су заштићена. Температура у собама треба да је 20
0
C, у купатилу 22
0
C, а у ходницима
18
0
C.
Инсталације-код пројектовања и изградње треба водити рачуна да се угради
одговарајући број прикључака у свим просторијама за електро-уређаје и апарате.
Електроенергетске инсталације треба да буду заштићене од влаге, уземљене, затврорене у
посебне кутије и да нису на дохвату руку деце.
15
3. УРЕЂИВАЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ПРОСТОРА С ОБЗИРОМ НА АКТИВНОСТИ
ДЕЦЕ
Према речима аутора, „приликом уређивања простора, с обзиром на боравак и
активности деце, као и набавке, избора и распореда опреме и материјала потребних за ту
сврху, треба поћи од одговарајућих законских прописа, норматива и захтева постављених
у
Општим основама предшколског програма“
(Каменов,2006; 14).
Објекти дечјег вртића
лоцирају се близу места становања деце која их похађају, на
здравом земљишту, удаљеном од објеката који могу на њих бацати сенку, као и од
саобраћајница и погона који могу загадити локацију. Сви објекти треба да имају
обезбеђено снабдевање здравом питком водом, савремене уређаје за одвод отпадних вода,
прикључак на електричну мрежу. Дечје собе треба да су простране, светле, проветрене да
делују удобно и привлачно и да су окренуте југу или југоистоку као и дечја игралишта. У
свим просторијама треба обезбедити добру вентилацију и грејање .
Објекти се обично граде за 6 васпитних група и свака од њих има своју просторију
за боравак, групну собу, и пратеће просторије – гардеробу и санитарије.
У просторије за децу спадају
: улаз са тремом, гардероба, групна соба, санитарна
просторија, вишенаменска просторија, просторија за превентивно-здравствену заштиту и
радионица.
Просторије за васпитно особље чине
: кабинет васпитача са стручном
библиотеком, просторије за стручу службу и остава за дидактички материјал.
Као пратеће просторије
у објекту налазе се просторије за управу и
администрацију, гардероба и санитарне просторије за особље, разне оставе, а у одређеним
случајевима и кухиња, перионица и погон за грејање објекта.
Предворје дечјег вртића
треба да буде довољно пространо, да може примити
децу и родитеље, и лепо уређено како би већ први утисак при уласку у зграду био
повољан.
Гардеробе
се смештају на прилазу сваке групне собе. Свако дете треба да има своју
преграду за остављање својих личних ствари. На прегради треба да буде исписано име
детета или да буде његова фотографија.
16
4. УРЕЂИВАЊЕ ЕНТЕРИЈЕРА
Организацију живота, васпитања, образовања и негу деце у дечјем вртићу,
сачињава одговарајући намештај и друга опрема потребна за рад. Ова опрема прилагођена
је захтевима за организацију васпитно-образовног рада са децом предшколских узраста и
дужини њиховог боравка у вртићу. Према Каменову за избор намештаја важни су следећи
критеријуми: да је примерен потребама психофизичког раста и развоја деце, да обезбеђује
сигурност деце и спречава повреде, да је једноставан, издржљив и лак, да је у боји дрвета
или некој пастелној боји, да је погодан за одржавање хигијене, да је економичан,
функционалан.
„Намештај за децу треба и да је издржљив, да није гломазан, да је лако покретан,
при покрету да не ствара буку и оштећује под и да га има довољно“(М.Роллер,1982,100).
Да би васпитач могао да га покреће, групна соба се опрема стабилним и чврстим
намештајем. Он служи за смештај играчака и другог материјала и за преграђивање кутака.
Да би деца могла самостално да бирају и користе расположиви дидактички материјал,
његова висина треба да буде око 1м. Главна брига свог особља у вртићу треба да буде
дечија сигурност, имајући у виду дечју радозналост и сталну потребу за активношћу, за
опробавањем предмета из околине и сопствених могућности, као и то да још не знају
довољно да се старају о себи.
И ако постоји специјално прилагођена опрема и намештај, њих треба стално
надгледати а васпитач треба непрекидно да процењује безбедност околине у којој се деца
крећу и да на време отклања све потенцијалне опасности као што су оштећења, избочине
или оштри углови на намештају, ексери који провирују, поломљене играчке и сл.
„У интересу деце, ребрасти радијатори морају бити заштићени оградом, маском и
сл., електрични утикачи и прекидачи постављени најмање 1,5м изнад пода, уз примену
сигурносних елемената, вода у умиваоницима које користе деца не сме бити топлија од
35
о
C, подови чврсти, еластични, а оштри углови треба да су заштићени заобљеним
облогом. Ради безбедности нарочиту пажњу треба посветити оним ситуацијама када деца
могу однекуд пасти (степеништа, терасе и сл.), када користе прибор којим се могу
повредити (игле, крупнији грађевински материјал, неке алатке), као и када подижу или
преносе нешто тешко“ (Каменов, 2006; 17).
18
Да би амбијент лепо изгледао увек треба да буде лепог цвећа, слика и постера који
су рад дечијих руку, али њих не треба да буде превише и треба их повремено мењати.
Било би пожељно да се нађу и акваријуми, тераријуми и акватераријуми са животињама и
саксије са биљкама који би служили за посматрање живих бића. Било би пожељно да се у
просторији за дневни боравак налази судопера одговарајуће висине, у којој деца могу
прати ситније комаде посуђа, пластичне играчке и вршити експеримент са водом. Као
опрема потребне су пластичне кецељице и старе кошуље за децу да се не би уквасили и
упрљали.
Столови треба да буду четвртасти за четворо или шесторо деце, да се могу лако
премештати и на тај начин повећавати радни порстор. Столови и столице морају по
величини одговарати узрасним нормама детета. Васпитач треба да располаже и неким
музичким инструментом, савременим уређејем за аудио и видео снимање и фото
апаратом. „ У опрему, уз ове апарате спадају и збирке аудио и видео материјала са
садржајима откривачких активности, илустрацијама прича и бајки, са математичко-
логичким садржајима, делима сликарства, вајарства и архитектуре, анимирани, уметнички
и документарни филмови, збирке записа радио-емисија за децу и др“(Каменов,2006, 18).
Добро организован васпитно-образовни рад захтева квалитетан избор и довољан
број средстава, играчака и другог дидактичког материјала који је привлачан деци. Ова
средства требало би да су разноврсна. Ако се догоди да дете не може да оствари шта је
замислило на понуђеном материјалу, то значи да је дошло до занемаривања захтева. А ако
је претерано мешање васпитача, долази до раздражљивости, агресивности, фрустрације и
престанка активности.
Материјал који деца користе у дечјем вртићу, може бити различитог порекла и
намене. Један део материјала се купује као дидактички материјал посебно конструисан за
рад са предшколском децом или намењен за ту сврху. Значајнији део материјала потиче од
онога што су сакупила деца, њихови родитељи и васпитачи у природи или од отпадних
материјала и амбалаже. Међутим, постоји и материјал који су специјално направили
васпитачи и дечји родитељи, као што су израде лутака, маски и зидних апликација.
Материјал за васпитно-образовни рад вреднује се према активностима које су подстакнуте
тим материјалима и према прилагођености дечјим потребама и могућностима. Материјал
се показује кроз богатство и разноврсност употребе, као и кроз могућност за постепено
19
доводе до развоја. Али у томе треба имати меру, јер претеривање у подстицајима се
негативно односи на дечју активност, збуњујући дете и преносећи његову пажњу са једног
материјала на други.
Да се деца не би нечег заситила, веома је важно направити промене у прибору и
материјалу и обновити их. Ако им се покаже неки нови начин употребе материјала,и тада
је могуће освежити дечји интерес. Децу треба мотивисати на одговарајући начин и указати
на разне могућности,јер у таквим случајевима показују неисцрпну машту.
Да би се постигла што већа разноврсност и промене у садржајима активности без застоја и
чекања, распоред просторија и намештаја треба то да омогући. Материјал треба да буде
привлачан и организован на разумљив начин, да би се интерес за њега привукао и
подстакао, што ће деци омогућити да проналазе смисао и сврху у својој активности. Да би
коришћење материјала било лакше, потребно је да му се зна тачно место, јер тад ће се рад
успешније одвијати, без застоја и неспоразума.
Да би се код деце створила навика да врате оно што су узела тамо где је било,
треба обележити садржину полица и фијока одговарајућим етикетама са симболима који
јасни деци. Према Каменову децу треба научити да не мешају елементе из различитих
комплета сличног материјала, јер их помешани збуњују и онемогућавају да остваре
замисао. Потребно је навићи их да када се одлуче за нов материјал сложе и склоне онај са
којим су се играла.
У основи овог захтева је идеја да свакодневни додир једном сређеном средином
може код деце да развија појмове о организацији времена и простора, док би било
пожељно да се деца науче уредности,мада то и није најважније. “ Што су деца старија, то
углавном објекте користе да продуже или допуне програме своје уобразиље“( Б.С.Смит;
219).
Распоређивање по кутцима обезбеђује рационалну организацију простора, опреме и
материјала. Предлаже се организација шест кутака: за игру маште или игру улога,
друштвене игре и дидактички материајл, за стваралаштво, за грађење, за истраживање и
кутак библиотеке.
21
4.1.Кутак за игре маште или игре улога
Ови кутци треба да садрже разне реквизите који би деци омогућили приказивање
ликова из реалног живота или литературе, као и да се играју разних врста позоришта. За
игре маште или игре улога деци су потребни разни комади одеће за пресвлачење: маске,
капе, појасеви, перике, мараме, наочари, шалови, бижутерија и сл. Такође им је потребан
намештај који је довољно чврст и велики да га могу користити.
Да би могли анимирати разне ликове, деци су потребне лутке са покретним
екстремитетима, играчке – ликови животиња, токарске лутке, гињол лутке, позорница за
позориште лутака, саобраћајне и механичке играчке.
Кутак домаћинства у дечјем вртићу традиционално се организује као стални кутак,
али у њему се повремено врше промене као што су промене према новим искуствима која
су деца стекла, сезонским променама, актуелним потребама или предлозима деце. У овом
кутку се налазе лутке, штедњак, прибор за кување, посуђе, полица за посуђе, сточић са
столицама, ормарић за рубље, огледало, као и други комади опреме стана.
У кутку за игру маште или игре улога повремено се организују и тематски кутци,
као што су кутак лекара (прибор за лекара или медицинску сестру); кутак продавнице
(кутије, вага са прибором, жетони који представљају новац и сл.); кутак поште (писма,
дописнице, поштанске марке...); кутак мајстора (чекић, ексери, лепак, жица, канап,
селотејп и сл.).
4.2.Кутак друштвених игара и дидактичког материјала
Овај кутак деци треба да понуди играчке и друге дидактичке материјале за
друштвене активности. Његов садржај чине разне игре са готовим правилима које се
играју за столом као што су парне слике, домине, игре типа „Црни Петар“, шах, лото,
подморнице, лавиринти, мице, даме, играчке са бојама и облицима, програмиране играчке,
игре са запажањем и препознавањем...
У овај кутак спадају и прибор за самостално откривање логичко-математичких
законитости, стицање и усавршавање сазнања из разних области, као што су логички
22
За градитељски кутак треба опремити фигурице људи, животиња и дрвећа,
саобраћајних знакова, аутомобилчића, дизалице, возила разне врсте, што делује
подстицајно и усмерава децу да повезују елементе.
4.5.Истраживачки кутак
У њему деци треба обезбедити услове за перцептивне и откривачке активности.
Опрема кутка може садржати све справе које деца могу употребити приликом
експериментисања, осим оних који су опасни за руковање.
Приликом избора материјала за истраживачки кутак, васпитач може да се руководи
упуствима за организовање једноставних огледа из разних области као што су физика,
оптика, магнетизам, хемија, астрономија, биологија... Такође се руководи дечјом
склоношћу да скупљају, посматрају, растављају и опробавају разне објекте и сл.
У опрему истраживачког кутка могу се укључити справе и апарати (часовник,
лупа, вага, компас, глобус, магнет, двоглед, кројачки метар и др.), пластичне боце, гума и
пумпа за бицикл, џепна светиљка, већа посуда за воду, разне цеви, апарати и справе за
растављање и опробавање, природни материјали итд.
4.6.Кутак библиотеке
За овај кутак деци треба омогућити да имају прилику да се сусретну са делима
литературе, музичке и драмске уметности. Кутак библиотеке би требао да се смести у
миран део просторије и са највише дневног светла. У њему треба обезбедити сто и удобна
седишта око њега, књиге за децу, дечје новине, збирке слика, фотографија, сликовнице,
фланелски или магнетски апликатор.
Било би добро и када би се набавио касетофон са музиком за децу, снимљеним
причама и бајкама...
24
Пожељно је да половина простора намењеног за боравак деце, буде празна, да би се
створили услови да се користи на разне начине нпр. за игре, грађење крупним
материјалом, неформална окупљања, сусрете и разговоре или заједничко слушање прича,
гледање филмова итд.
Кутке са појединим активностима треба организовати дуж зидова и одвојити их
једне од других параванима, столицама и сл., користећи нарочито углове просторије да
деца могу што преданије бавити активностима које су одабрала.
Простор, одређен за неку активност, одређује се према својствима саме активности
и смештајним могућностима просторије. Треба одвојити бучније активности од оних које
захтевају мирнију атмосферу и дечју концентрацију, да се активности не би међусобно
ометале.
25
за обраду дрвета и сл. Такође, за неке врсте понашања које нису допуштене у просторији
за дневни боравак, као што су игре лоптом и скакање, двориште је као створено.
Из отвореног простора дечјег вртића треба уклонити све што је сувишно, да би био
што већи. Да би празна средишна површина била што безбеднија, справе и уређаје, као
што су љуљашка, клацкалице, лестве и сл. треба поставити дуж зидова. Њих треба стално
проверавати и одржавати у најбољем реду ради безбедности. Најчешће опасност
представљају ексери који извирују, завртњи који су попустили, комади одломљеног
дрвета или плех који се отковао, што све одмах треба поправити.
Врата на огради треба да буду обезбеђена да деца не могу неопажено изаћи, док
игралиште треба да буде ограђено ради дечје сигурности. Веома је значајно је да васпитач
буде у близини справа које представљају потенцијалну опасност, поготово приликом
пењања. Он мора да упозорава децу на опасности и да им указује на начине и правила који
гарантују већу безбедност.
Екстеријер треба да буде сунчан да има добро одводњавање, да је довољно велик
најмање 15 м на једно дете, да располаже просторима различитих намена са разноврсним
подлогама, да има довољно зеленила, да има одговарајућу конфигурацију и да је повезан
са зградом вртића.
Отворени простор подељен је на шест мањих простора, који имају посебне намене,
због чека се разликују по подлози, конфигурацији и опреми, чинећи специфичну
функционалну и просторну целину.
5.1.Простор на коме се налазе терени
То је простор на коме се налазе терени за покретне игре, ритмичке вежбе, слободно
ходање, трчање, скакање, вучење, котрљање, гурње, окретање, као и верање и клкизање, за
игре са лоптом и обручем,трим-стаза и стазе за вожење трицикла, бицикла, тротинета,
котураљки и колица.
На ивицама овог простора сади се ниско растиње и дрвеће. По могућности, у
оквиру наведених терена прави се саобраћајни полигон на коме деца стичу основна знања,
вештине и навике у вези са понашањем у саобраћају.
27
5.2.Простор са справама
Простор са справама којима се подстиче дечја телесна активност и богати игра,
подразумева: љуљашке са гуменим или платненим седиштима, тобоган, стрмина,
лествице, дрва, специјалне конструкције, пењалице од дрвета, ужад, положена бурад
отворена на обе стране и фиксирана уз подлогу, разне цеви већих димензија, препреке и
преграде, лавиринти од дрвета или бетона,пањићи различите висине постављени једни уз
друге, клупе, аутомобилске гуме, положено дебло великог дрвета, мостић и сл.
Као посебан уређај на овом простору треба предвидети пешчанике различитих
облика и снабдети их одговарајућим прибором: кофицама, лопатицама, ситима, калупима,
пластичним транспортерима...
5.3.Градилиште
Градилиште подразумева приборе, материјале и уређаје за конструкторске игре,
игре маште или игре улога, откривачке, радне и друге врсте активности деце. Ограду могу
да представљају зелено шибље, кућице или објекти које су деца направили,а већи део
простора треба да буде затрављен .
Према Каменовим речима(2006) на њему треба да се налазе грађевински и други
погодни материјали од којих деца могу да конструишу. У једном углу градилишта може
бити смештена мала радионица са столарском тезгом, алатом и прибором као што су
тестере, чекићи, ексери, оловка за обележавање и лењир, боје, жица и лепак и сл. Приступ
у радионицу може се дозволити само већој деци у мањим скупинама и уз обавезно
присуство одраслог.
5.4.Брчкалиште и прскалиште
Брчкалиште и прскалиште служе за игре у води и разне телесне и здравствено-
хигијнске активности. Њихова подлога је обично од фиксираног шљунка, а од одвода воде
28
Брвнара, шатори различитих димензија, шкољка од аутомобила или већег чамца
или неки други покривени простор у који би се деца завлачила и играла, могу се
поставити на отвореном простору.
Да би деца могла боравити на ваздуху и за време кишних, хладних дана, део
отвореног простора треба да буде наткривен посебним настрешницама.
30
6.ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕД – РЕЖИМ ДАНА
Поред организације средине у којој дете живи и развија се, структура времена,
једна је од најважнијих одредница смера и квалитета васпитно-образовног процеса у
дечјем вртићу.„ Временским распоредом одређује се еластична структура и ритам дневних
активности. Прилагођен је узрасним карактеристикама и индивидуалним потребама и
могућностима деце“ ( Д.Младеновић; 1996; 46 ).
Временски распоред режим дана може бити линеаран и цикличан. Уже целине могу
се сагледати у секвенцама које обухватају оно што се са децом остварује у току појединих
годишта, месеци или дана, док предшколски узраст представља највећу линеарну целину.
Циклични распоред односи се на структуру и ритам дневних активности деце и
васпитача, одређене режимом дана и временске секвенце које се понављају.
„Временским распоредом – режимом дана одређује се структура ритам дневних
активности деце и васпитача. Он представља еластичан оквир који омогућава добру
организацију времена и активности према
Општим основама предшколског програма
које
се остварује у дечјем вртићу, прилагођену узрасним карактеристикама исто колико
индивидуалним потребама и могућностима деце“(Е.Каменов, 2006, 29).
Дете се развија према сопственим законитостима и његово потчињавање начину и
ритму живљења, који одговара одраслима, ремети његов природни ритам и задовољавање
његових потреба. Због тога организација дечјег вртића, а највише распоред времена и
активности, треба да води рачуна о потребама деце а не о погодностима за родитеље и
васпитаче, што би значило да не одлучују без њих о распореду и структури, да направе
места за њихове идеје и креације и подстичу их на активно учешће у организацији.
Усклађивање ритма живљења деце у дечијем вртићу у односу на њихове потребе
је веома важан део планирања активности и садржаја. Деца се лакше концентришу
приликом мирнијих активности после боравка и трчања по дворишту, мање је код њих
напетости и агресије коју изазива сабијеност на мали простор. У режиму дана највише
времена треба предвидети за све врсте игара.
За вртиће у урбаним срединама деца треба што више времена да проведу крећући
се на ваздуху, чему треба дати предност приликом избора активности. Она треба да се
играју у дворишту и оближњем парку, ужинају, вежбају, одмарају се, граде, слушају
31
„Елементи режима дана су самосталне активности по дечјем избору, усмерене
активности и комбиноване активности у просторијама за боравак или на отвореном
простору, јутарње телесно вежбање и рекреативне паузе, време за задовољавање
хигијенских и физиолошких потреба, оброци и спавање“ (Каменов, 2006; 30).
6.1.Самосталне активности
За започињање дана су веома погодне самосталне активности по дечјем избору,
јер
представља најприроднији начин да се деца укључе у групу и активирају нечим што их
посебно привлачи. То могу бити све активности, посебно игре и друге активности у
којима долази до изражаја дечја иницијатива и стваралаштво.
Самосталне активности по дечјем избору изводе се у мањим групама или
индивидуално, а васпитач утиче на њих најчешће индиректно, преко избора и
организације материјала, читајући деци текстове које одаберу у одговарајућем кутку, или
им пуштајући музику коју су желела.
6.2.Усмерене активности
Усмерене активности се обављају у два краћа или једном дужем периоду, у којем
васпитач окупља децу да би заједнички певала и плесала, играла се друштвених игара са
правилима и игроликих активности,слушала приче, гледала филмове и представе
луткарског позоришта, групно се бавила радним и стваралачким активностима, договарала
се и заједнички планирала предстојеће активности којима ће се бавити.
6.3.Комбиноване активности
Комбиноване активности
се састоје од усмерених групних и индивидуалних
активности и самосталних активности по избору деце. Оне представљају комбинацију већ
33
поменутих активности, када се обављају у ентеријеру дечјег вртића. Оне су најуже
повезане са хигијенско-здравственим активностима, због чега би требало да се најчешће
изводе на свежем ваздуху и задовољавају дечје потребе са психомоторном активношћу и
кретањем, укључујући покретне игре које самостално изумевају и организују деца,
покретне игре са правилима које иницира васпитач, телесне вежбе и радне активности у
дворишту...
Код старије деце, одређеном прерасподелом времена могуће је организовати и два
блока усмерених активности с тим што је између њих потребно убацити или блок
комбинованих активности или рекреативну паузу.
6.4.Јутарње телесно вежбање
Организовање јутарњег телесног вежбања
се организује у установама са
целодневним боравком после окупљања деце у јутарњим часовима и траје од 5 до 10
минута, у зависности од тога ког су узраста деца. Користе се најчешће вежбе које садрже
разне облике ходања, трчања, поскока, као и вежбе за развој појединих мишићних група
уз коришћење разних помоћних средстава, јер су то облици телесног вежбања које су деца
већ усвојила.
6.5.Рекреативна пауза
Да би се деца освежила после одређених мирнијих, нарочито седећих активности,
рекреативна пауза
је организовани облик активног одмора. После 20-30 минута мировања
код деце се појављују знаци умора, због чега су потребне вежбе којима ће се побољшати
снабдевање централног нервног система крвљу и кисеоником и отклонити замор.
Ове паузе се организују по потреби и трају онолико времена колико је потребно да
изазову интензивирање физиолошких процеса у организму. У дворишту се изводе
претежно у облику покретних игара, садржавајући разне облике трчања, поскока и ходања
34
Круто инсистирање да дете брзо једе може му покварити не само апетит већ и
уживање у процесу храњења, јер деца се знатно разликују по брзини којом једу.
6.8.Спавање
Спавање је један од елемената режима дана у установи са целодневним боравком
који је временски фиксиран и корисно је да деца стекну навику која ће им помоћи да у
одређено време лакше заспе. Према Каменову (2006) овде треба имати у виду да међу
децом постоје знатне разлике у погледу потребе за спавањем и да стицање навике да се
заспи и пробуди у одређено време треба да буде у функцији њеног задовољавања. Увек ће
се десити да поједина деца не заспе и поред тога што им је одмор потребан, што се мора
толерисати и не треба их задржавати у кревету будне дуже од једног сата.
Када су позната и усвојена општа правила режима и понашања, деца лакше и
самосталније разрешавају међусобне конфликте, успешније сарађују и воде рачуна о
њиховом поштовању. Исто тако, у случајевима интервенције васпитача, она не схватају
ограничавање свога понашања као угрожавање сопствене личности или увреду, због чега
не прибегавају одбрамбеним механизмима који знатно усложавају дисциплинске
проблеме.
Распоред живота који се редовно остварује и навике које се на тај начин стичу,
најбоља су превентива против два главне узрока дечје недисциплине: досаде која се јавља
када су деца неактивне и брзоплете журбе која им омогућава да свој ритам деловања
(исхране, облачења, сређивање играчака итд.) прилагоде општим захтевима, што ствара
напетост, нервозу и умножава грешке.
Е. Каменов (2006) наводи да се приликом састављања распореда времена полази
од неких општих захтева, али он ће ипак бити различит за сваку конкретну групу деце,
зависећи од низа услова: од узрасних особености, индивидуалних потреба и могућности
36
деце у групи, материјалних услова за остваривање програмских задатака, подручја у коме
се налази установа, годишњег доба и сезонских прилика итд., због чега је могуће дати
само оквирна упуства шта треба да садржи и којим принципима се треба руководити
приликом његовог састављања.
Најважније је да васпитач буде задовољан распоредом времена и да га прихвата као
помоћ у бољој организацији васпитно – образовног рада. Он може да према потреби мења
редослед активности. Једино, да би се у том погледу код деце стварале навике, не треба
померати време обеда и спавања. Неопходно је да васпитач упозна родитеље са
распоредом времена у вртићу и договори се са њима да у оне дане када деца не похађају
установу, организују њихов живот на сличан начин бар у погледу исхране и одмора.
Када је у питању ритам живљења, не тежи се да у току дана сви раде исте ствари у
исто време, јер то не би било могуће постићи без велике штете по њих. За млађу децу
треба предвидети мање структуриране активности и слободно истраживање у околини,
имајући ипак на уму њихову припремну функцију за ову врсту вежбања.
Демократски васпитач се неће формално држати утврђеног режима, већ ће
одступити од њега увек када се за то укаже потреба. Када су обузета једном активношћу,
нема смисла прекидати децу у и наметати им другу. То не значи да васпитач неће водити
рачуна о ономе што је планирао, већ да ће се старати да се то одвија природно, спонтано
уз дечју сагласност. Васпитач се не мора круто придржавати предвиђеног распореда
времена и може се донекле прилагођавати деци, омогућавајући им да заврше оно што су
започела.
Режим дана установа са целодневним и полудневним боравком деце имају низ
истоветних елемената.
У целодневном боравку деца проводе време које је потребно
њиховим родитељима да их доведу у вртић, оду на посао и врате се по њих, полудневни
боравак обично траје четири сата.
„ У установи са целодневним боравком деца долазе рано ујутру, почињу да
пристижу од 5,30h, затим око 7,30-8h доручкују, око 11-11,30 ручају, после чега спавају до
око 13-13,30, ужинају и иду са родитељима кући у периоду између 14 и 16 часова.
У установи са полудневним боравком деца се налазе између 8 и 12 часова, односно
13 и 17 часова, а од оброка добијају само ужину. Време од 8-12 часова деца у целодневном
и деца у полудневном боравку проводе на сличан начин, зависно од узраста и
37
7.СПЕЦИФИЧНОСТ
РАДА У МЕШОВИТИМ ВАСПИТНИМ ГРУПАМА
Аутор наводи да „
Модел Б Општих основа предшколског програма,
имајући у виду
тежњу да се избегну лоше последице узрасне сугрегације, чињеницу да је узрасна
примереност сасвим несигуран оријентир у програмирању васпитно-образовног рада и
увиђајући неке предности мешовитих група, није предвидео као обавезу строго
разврставање деце по узрастима, већ је одлуку о структуирању група препустио
васпитачима и стручним сарадницима“ (Каменов,2006; 36).
Најстарија предшколска деца се формирају као „чиста“ узрасна група, и она чине
изузетак у припремној групи за школу. Треба имати у виду разлоге који указују на
одређене предности, али и недостатке сваке од алтернатива узрасно чистих и узрасно
мешовитих група, када се одлучује о структуирању васпитних група.
Могуће је у већој мери уједначити децу у чистим групама, полазећи од тога да су
слична деца истог или сличног узраста, што је донекле тачно. Треба имати у виду да
примереност узрасту ни код чистих васпитних група није у стању да обезбеди најважнију
примерност којој треба тежити. Одступање се у суштини јавља код сваког детета, а
различито је и у појединим аспектима развоја.
Задатак који од васпитача захтева његово пажљиво упознавање и праћење је
уважавање индивидуалних карактеристика сваког детета. У њему су сазнања о особинама
одређеног узраста само један од елемената које он узима у обзир приликом прилагођавања
свог деловања потребама, могућностима и жељама свакога од деце.
Успостављање односа са другим људима је једна од основних дечијих потреба која
превазилази остале виталне потребе и она се не може задовољити само контактима са
васпитачем. Неопходно је да се развије низ интерперсоналних односа међу децом и ствара
заједничка физиономија читаве васпитне групе. Колико год су одрасли важни за
одређивање граница дечијем понашању и стварање повољне атмосфере за развој
социјалних односа у вртићу, присуство вршњака омогућава да се практично увежба и
усвоји придржавањем ових граница, а социјални односи обогате и развију.
У додриру са другим члановима групе, дете има прилике да много боље упозна
своје могућности него у породици, где му је по правилу обезбеђен привилегован положај.
39
У групи вршњака дете је окружено себи сличнима са којима може да упоређује и
идентификује без ризика да се осећа инфериорно. У додиру са одраслима дете је често
презаштићено или њиховим односима недостаје спонтаност, због чега нема одговарајућу
повратну информацију која би следила као реакција на његово понашање. У групи се
најбоље учи самопоштовање без потцењивања других, као и њихово уважавање без
потчињености и зависности од њих.
„Предности мешовитих група највише долазе до изражаја у савременој концепцији
предшколског васпитања и образовања, која циљеве, задатке и активности не дели по
узрастима, која наглашава социјалну кооперацију и интеракцију међу
децом“(М.Пешић;1985;25). Осећање припадности групи има посебну вредност за
повучену и стидљиву децу. Евентуалне препреке чак помажу детету да увиђа релативност
перспективе, узима у обзир туђе жење и мишљења и ослобађа се егоцентричности што је
јако важно како за његов афективни тако и когнитивни развој. Осим са вршњацима у
својој васпитној групи, дете има потребу за широм интеракцијом са децом различитих
узраста, старијом и млађом децом од себе и уколико не може да је задовољи то га лишава
могућности да научи развноврсне облике сарадње и узајамне бриге карактеристичне за
спонтано формирање групе.
Мешање деце различитих узраста у дечијем вртићу има много предности.Нова деца
се лакше укључују у колектив уколико им помажу у томе старији другови. Нарочито је
неадекватно неумерно коришћење фронталног облика рада, за рад са предшколском
децом, која у већој мери одступају од просека. Будући да се повећава ризик запостављања
индивидуалних разлика преоптерећивањем млађе или занемаривањем старије деце у
групи, претерано оријентисање на узрасни просек је неприхватљиво и када су у питању
програмирање и планирање активности, садржаја и метода васпитно – образовног рада,
трајања активности, структуре режима дана...
Будући да се међу децом успостављају односи слични породичним, где су браћа и
сестре најчешће различитих узраста, па су живот и рад у мешовитим групама природнији,
а предшколска установа треба да се угледа на породицу. Васпитач развијајући код старије
деце осетљивост за проблеме млађе деце, доприноси да се развијају њихова емпатија,
морална својства личности и социјално искуство.
40
заједничким радом или радом у коме се неки структурни делови усмерених активности
обављају заједно, а неки одвојено.
Васпитач, коме је поверена узрасно мешовита група деце, у већој мери треба да их
оспособљава за тихи рад, за међусобну помоћ у раду и за самосталније одржавање радне
дисциплине и реда у просторији или терену на којем се рад обавља.
42
8.ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА У НЕКИМ ОД ОСТАЛИХ ОБЛИКА ОКУПЉАЊА
ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
8.1.Путујући вртић
Е.Каменов наводи : „Путујући вртићи су један од организационих облика
васпитања и образовања предшколске деце који је, услед недостатка одговарајућег
смештајног простора у селима и засеоцима, смештен у аутобус. Досадашња искуства у
раду путујућих вртића била су успешна, нарочито у погледу ангажовања свих фактора
који делују у одређеној средини – предшколске установе, школе, родитеља и локалне
заједнице“ ( Каменов, 2006; 38).
Смештајни простор у аутобусу је за 20 + 4 деце, са дечјом гардеробом и нишом са
водом и умиваоником. Са њим се два пута недељно путује у околна места где стручни
васпитач ради са групама деце 3-4 сата дневно. У аутобусу се остварује само онај део
програма који их окупља око столова, јер деца претежно бораве на отвореном ваздуху.
Стављање нагласка на игру и игровне поступке је основа на коме се заснива избор
садржаја, метода и облика васпитно – образовног рада у путујућем вртићу. Нарочита
пажња се посвећује оним елементима програма који децу непосредно или посредно
припремају за школу, с обзиром да је намењен првенствено старијој предшколској групи.
Великим делом избор и организација ових садржаја зависи и од осталих услова у
којима се одвија рад, карактеристика насеља где иде аутобус, социо-културног нивоа
родитеља, расположивог времена, потреба и интересовања деце и др. У неким подручјима
је било тешкоћа с обзиром на локални говор, који је условио сиромаштво дечјег речника,
грешке у артикулацији, што је условило посебан приступ садржајима и средствима за
надокнађивање ових недостатака.
Стварање услова за проширивање и сређивање социјалног искуства преко
упознавања друштвених појава и наглашавањем активне улоге коју дете треба да има у
групи вршњака, породици, путујућем вртићу су најважнији циљеви и задаци који се
остварују у раду путујућег вртића. Затим, неговање и развој стваралачких способности
путем изражавања и техникама доступним деци предшколског узраста. Ту је и правилан
43
стамбене објекте или поред паркова и већих терена који служе за одмор и рекреацију. На
овим игралиштима потребан је надзор одраслих, као и неко ко ће их одржавати.
2.Летовалишта и излетишта
омогућавају деци да проведу извесно време
одмарајући се на здрав и активан начин, играјући се, забављајући и доживљавајући радост
у друштву, у пределима који имају посебно повољне климатске услове.
Вишедневни одмор
првенствено зависи од здравствених потреба деце се и он се
проводи у планинама или на мору. За боравк деце у летовалишту стара се: педагог,
психолог, лекар, васпитач, стручњак за физичко васпитање и социјални радник. Њихов
задатак је да израђују план и програм активности у летовалишту, одређују задатке
васпитача и водитеља и осигуравају средства и опрему за васпитни рад и културну
разоноду.
Дневно летовање деце
представља боравак у природи, на отвореном или
затвореном простору близу места где живе. Због тога се у близини града припремају
одговарајући терени и објекти на ливадама и у шумарцима. Деца у ова летовалишта долазе
ујутру аутобусом, остају цео дан и увече се враћају кући.
3.Обука пливања
се обавља у посебним школама пливања тамо где има
одговарајућих базена и може да траје све време боравка деце у вртићу.
Обука се одвија око 40 сати годишње, што је деци довољно да савладају страх од
воде и прођу кроз вежбе слободног кретања у води, вежбе дисања, роњења и малих
скокова у воду.
4.Зимске активности
обављају се у хладније дане на игралиштима и обухватају
игре на снегу (са ходањем, трчањем, бацањем и гађањем и др.), санкање, зимске шетње,
снежно градилиште (деца праве Снешка, снежне дворце, тунеле итд.), зимску параду,
помоћ птицама, клизање и скијање.
5.Час телесног васпитања
се организује за спортске организације и његов циљ је
систематско телесно вежбање са групама предшколске деце.
45
Када време дозвољава обавља се у двориштима, односно игралиштима у дечјем
вртићу, а иначе у спортским дворанама или одговарајућим просторијама.
Часови се одржавају два пута недељно у трајању које зависи од узраста деце, а
њима руководе стручњаци за физичко васпитање.
6.Мале игре и радости на ваздуху
предвиђају се када не постоје материјални и
кадровски услови за досад описане врсте рекреативних активности.
Када се за то укаже прилика, родитељи, волонтери и спортски стручњаци су
спремни да организују неки облик дечјег окупљања ангажујући се добровољно.
Окупљањe деце има неограничене могућности као што су: активности трке у
врећама, веселе штафетне игре, позив на весело лоптање, мале шетње и излети, скупљање
јесењег лишћа и прављење украса од њега, карневала на леду итд.
8.3.Играонице
Играоница је облик окупљања деце, намењена првенствено стварању услова за
дечје ангажовање разним врстама игре.
Одређеним данима деца долазе у играонице и проводе у њима 2-3 сата у групама
од 10-30. За дезинфекцију и оправку играчака резервисан је један дан у недељи, у чему је
пожељно да учествују и родитељи. Опрему играонице чине играчке за разне врсте игара:
сценске лутке, књиге, сликовнице, музички инструменти и прибор за цртање, сликање,
обликовање и рад са различитим материјалима. У зависности од расположиве опреме и
смештајних могућности, просторију са том наменом могуће је уредити слично просторији
за дневни боравак у дечјем вртићу.
У играоници деца се играју самостално или у групама, где им помаже водитељ
упознавајући их са новим играчкама и правилима игара, усклађује њихове односе, ствара
радосно расположење потребно за игру као и ведру и опуштену атмосферу. Главни
задатак играонице је да понуди деци одговарајуће просторе, садржаје и опрему и да их
уведе у разне врсте игара.
46
III НОРМАТИВИ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ И СРЕДСТАВА У ПРАКСИ
Неопходно је снадбевање предшколских установа материјалом за остваривање
програма за рад са децом.
У овом пројекту врло значајну улогу имају васпитач и родитељи. Важна је
способност васпитача за сарадњу са родитељима и њихово активирање у опремању
вртића. Од 50-70 % материјала и опреме обезбеђује вртић, али и помоћ родитеља не сме се
занемарити. Родитељи могу помоћи малим доприносима, који су свакако значајни.
Набављање картона, платна, папира, цвећа, уређаја и сл. није на одмет.
Деци је неопходно да у својој непосредној близини имају избор играчака, како би
њихова машта и детињство били задовољени. Уколико имамо одговарајућу опрему и
доброг васпитача, лакше можемо утицати на стимулацију деце.
Материјал и средства морају садржавати: играчке, музичке играчке, биљке и
животиње, материјале и предмете, музичке инструменте и средства за физичко и
здравствено васпитање.
Обављајући истраживање у више вртића могла сам да запазим разлике и
недостатке у опремању опреме и средстава.
Упоредила сам два вртића у сеоским насељеним местима „ Лалице“ са вртићем
„Колибри“ и вртиће „ Врапчић“ са вртићем „ Венчић“, који се налазе у градском
насељеном месту.
У вртићима „ Колибри“ и „Лалице“ релативно је једнака опремљеност, и ако у
вртићу „ Колибри“ има веома мали број деце.
Оба вртића имају ТВ,ДВД и разне ЦД-ове са одговарајућим цртаним филмовима,
музикама, бајкама... У вртићу „ Лалице“ се не свира ниједан инструмент, док у вртићу
„ Колибри“ васпитачица свира на хармоници и блок флаути. „ Колибри“ је украшен
разним цвећем и биљкама, док животиње нема ниједан.
Предмете којима се обрађује тематска јединица, као што су глобус, компас,
штоперица... „ Лалице“ нема, а „ Колибри“ поседује часовник, термометар и кројачки
метар.
48
Средства за ликовно ( Графитне оловке, бојице, темпере, хамер папир, картоне,
чаше, четкице, маказице, пластелин, глина...) имају оба вртића, „ Колибри“ има мањи број,
с обзиром на број деце.
Што се тиче играчака, оба вртића имају разне лутке, „ Лалице“ имају колица,а
„Колибри“ креветић за њих. Позорницу за лутке нема ниједан.
Оно што оба вртића имају од играчака су: дечја пегла, прибор за јело, дечји
шпоретић, прибор за лекара и медицинску сестру, огледало, конструктивни и грађевинси
материјали, лото, слагалице, логичке блокове, геометријске фигуре и тела,звечке на
дршци, „ Човече не љути се “, домине, „ Мице “.
Играчке које вртић „Лалице“има а „Колибри“ нема су: телефон, прибор за фризера,
мајсторски алат, уметаљке, „Мала математика, „Мала геометрија“, штапићи од дрвета
разне боје.
А играчке које „Колибри“ има а „Лалице“ нема су: шољице са тацнама, прибор за
чишћење, дрвени воз, камион кипер, камион мешалица, мозаик.
Играчке које нема ниједан вртић су: посуђе од алуминијума, хауба или дечји фен,
ватрогасна кола, трактор, хитна помоћ, милиција, џип, низалице од пластике, низалице од
природног материјала, прапорци, грабљице од дрвета, мотикице од дрвета или метала.
Што се тиче средстава за физичко и здравствено васпитање, вртићи немају:
струњаче, даске, шведске и морнарске лестве, шведске клупе, шведске сандуке, бицикли,
тротинет, ролере, трицикли, санке, лопте медицинске масе, тениске лоптице, мреже за
чување лопти, пуњене врећице, мараме од платна и траке, палице, заставице на сталцима,
сталак за обруче.
„Колибри“ има: велике обруче, конопце, ниске лестве.
„Лалице“ има: високе лестве, веће лопте, мале обруче.
Оба вртића имају: кратке вијаче и лопте средње величине.
Објекти немају фискултурну салу, па се све активности одвијају углавном у соби.
Што се тиче књига, разноврсне су у оба вртића и имају све што је предвиђено
нормативом.
49
IV ЗАКЉУЧАК
Посматрајући предшколске установе у којима је вршено истраживање, посматране
су активности васпитача и увиђено да неки вртићи немају много избора, ни материјала, да
су присиљени да раде са минимумом.
Неки васпитачи знају то добро да замаскирају својом активношћу и залагањем. Да
би се постигао позитиван успех, труд је велик. Кључ је у сарадњи васпитача са
родитељима. Васпитачи сарадњом са родитељима много постижу. Родитељи су вољни да
својој деци обезбеде добре услове за боравак у предшколској установи, с обзиром да
многи родитељи раде по цео дан и не могу то да им обезбеде код куће.
Током боравка у предшколској установи, запажен је један проблем који није решен
на адекватан начин. Ради се о томе да доста често васпитачи морају да одвоје од сопствене
зараде за средства за рад, као што су: куповина намирница и поврћа за упознавање деце
са околином која их окружује. Ретки су вртићи који могу да приуште колективан одлазак
на село или слична места како би неке појаве, биљке и предмете деца видела уживо.
Проблем организације буџета у вртићима је очигледан. Набавка за рад није свим
васпитачима битна, па се то одражава на рад са децом, с обзиром да неки васпитачи
користе то као јак изговор.
Предшколске установе углавном испуне од 30-60 % обезбеђивања материјала.
Недопустиво је, али ипак се срећемо са дневницима васпитача у којима је описан степен
опремљености предшколске установе као незадовољавајући, маркиран као НЕДОВОЉНО
ОПРЕМЉЕН.
Предност рада са децом и њиховом маштом је у томе што од разних отпадних
материјала можемо направити занимљиве предмете и средства. У те материјале спадају
разне пластике, картони, платна...
Играчке такође имају значајну улогу за развој деце, ту такође можемо наићи на
оштећене играчке које се не бацају, јер не могу да се купе нове. Шокантно је да једна
дидактичка игра пуно кошта и што због тога родитењи се одлучују на јефтиније играчке,
које за децу немају толику улогу у развоју логике и креативности.
Улога предшколских установа у васпитању деце је незаобилазна, па то подразумева
да опремљеност вртића мора бити на нивоу.
51
V ПРИЛОГ
Уз помоћ правилника о нормативу средстава за реализацију васпитно-образовног
програма у предшколској установи за старију васпитну групу, направљена је табела, која
је приложена.
Кабинет за васпитно-образовна средства
НАЗИВ ПРЕДМЕТА И
МАТЕРИЈАЛА
КОЛИЧИНА
КОЛИЧИНА У
ВРТИЋУ
ТВ
1 комад за објекат
Видео рекордер
1 комад за објекат
Цртани филмови
5 комада
Играни дечији филмови
5 комада
Филмови о животињама
5 комада
Филмоване бајке
5 комада
Радио касетофон
1 комад за групу
Озбиљна музика
5 комада
Дечје песме
5 комада
Бајке, приче
5 комада
Инструмент који васпитач свира(који?)
1 комад
Аквариј
Према могућностима
Кавез са птицама
Према могућностима
Цвеће и биљке
Према могућностима
Глобус
1 комад за објекат
Компас
1 комад за објекат
Штоперица
1 комад за објекат
Часовник
1 комад за објекат
Термометар
1 комад за објекат
Вага
1 комад за објекат
Мензура
1 комад
Метар –кројачки
1 комад
Метар –столарски
1 комад
Лупа
1 комад
Магнет
1 комад
Кутије за одлагање играчака и
материјала
10 комада
Књиге за децу и енциклопедије
Према потреби
52
дрвета или пластике-велика или мала
(„мали градитељ“, „мало село“, „мали
град“, „бимо“ коцке)
Уметаљке (разне врсте и облици)
2 гарнитуре
Низалице од пластике
2 гарнитуре
Низалице од природног материјала
Расположиве количине
Лото
5 гарнитура
Слагалице: коцке
3 гарнитуре
мозаик
3 гарнитуре
Логички блокови од пластике-већи или
мањи
1 гарнитура
„ Мала математика“
1 гарнитура
„Мала геометрија“
1 гарнитура
Геометријске фигуре и тела од дрвета или
пластике
1 гарнитура
Штапићи од дрвета разне боје и величине
1 гарнитура
„Човече не љути се“, домино,шах,“Мице“
5 комада
Прапорци
24 комада
Звечке на дршци
Према потреби
Грабуљице од дрвета
6 комада
Мотикице од дрвета или метала
6 комада
Разне апликације
Према потреби
Разне слике-велике и мале
Према потреби
Плоча за моделовање
Према потреби
Чаше и лончићи за боје
Према потреби
Четкице-разне дебљине за свако дете
Према потреби
Маказице заобљених врхова
Према потреби
Реквизити за драматизацију-маске,
костими и сл.
Према потреби
Средства за физичко и здравствено васпитање
54
НАЗИВ ПРЕДМЕТА И
МАТЕРИЈАЛА
КОЛИЧИНА
КОЛИЧИНА У
ВРТИЋУ
Струњаче-лаганије
4 комада
Даска (дужине 3м,ширине 30-35 цм)
2 комада
Ниске лестве
2 комада
Високе лестве
1 комад
Шведске лестве-фиксиране за зид
4 комада
Морнарске лестве
1-2 комада
Шведске клупе са квадратима
2 комада
Шведске клупе са кукама
2 комада
Шведски сандук
1 комад
Шведски сандучић-ниски
4 комада
Трицикли, тротинет, котураљке, санке,
бицикл
Према могућности
Лопте : веће (пречника 25-30 цм)
30-35 комада
Средње(пречника 15-20 цм)
30-35 комада
Медицинске масе-1кг
4 комада
Тениске лоптице
10 комада
Мреже за чување лопти
Према потреби
Врећице пуњене- песком, пиринчем,
ситним шљунком(димензије 12*15 цм,
масе 500 гр )
30-35 комада
Мараме од платна и траке (дужине 100-
110 цм) у разним бојама
30-35 комада
Вијаче : кратке
30-35 комада
конопци
2 комада
Чуњеви : Палице(дужине 80 цм)
30-35 комада
Заставице на сталцима
10 комада
Сталак за обруче
10 комада
Обручи : Мали(пречника 35-40цм)
30-35 комада
Велики(пречника до 80 цм)
30-35 комада
Штоперица
1 комад
Библиотека
55
1. Каменов,Е. (2006): Васпитно-образовни рад у дечијем вртићу-Општа методика-;
Драгон, Београд
2. Каменов,Е. (2006): Модел Б припремног предшколског програма; Драгон,Београд
3. Каменов,Е. (1999): Предшколска педагогија, књига 1.; Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд
4. Kaменов,Е. (1985): Методика васпитно-образовног рада са предшколском децом;
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
5. Пешић,М.(1989): Вредновање предшколских васпитних програма; Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд
6. Пешић,М.(1985): Мотивација предшколске деце за учење; Новинска организација,
Београд
7. Младеновић,Д. (1996): Основе програма предшколског васпитања и образовања
деце узраста од 3 до 7 година; Република Србије, Министарство просвете, Београд
8. Сатон-Смит,Б. (1989): Играчке и култура; Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд
9. Пећанац,Р.(2010): Обавезно образовање и васпитање у систему образовања,
НОРМА-часопис за теорију и праксу васпитања и образовања 2/2010; 204-205 стр;
Центар за издавачку делатност, Сомбор
10. Роллер-Халачев,М.(1982): Упознавање предшколске дјеце с околином; Школска
књига, Загреб
11. Нормативи простора, опреме, средстава и правилници за рад у установама за
предшколско васпитање у САП Војводини (1975); Покрајински завод за издавање
уџбеника, Нови Сад
12. Службени гласник; Правилник о нормативу средстава за реализацију васпитно-
образовног
програма
у
предшколској
установи
(1994);
related:http://www.unijassb.rs/dokumenta/zakoni/zakon_o_predskolskom_vaspitanju.doc
;
27.мај 2013
57
