Organizacije i moderni život
Organizacija je široko grupisanje ljudi na osnovu bezlilčnih kriterijuma
radi ostvarenja određenih ciljeva; u slučaju bolnice, ti ciljevi su lečenje
i pružanje ostalih medicinskih usluga.
Svaki put kad koristimo telefon, odvrnemo slavinu ili uđemo u
automobil, dolazimo u kontakt sa organizacijama, a u izvesnoj meri
od njih zavisimo. Treba imati na umu da tokom gotovo cele čovekove
istorije ljudi nisu mogli ni da pomišljaju na pogodnosti na koje mi
danas jedva obraćamo pažnju.
Međutim, ogroman uticaj koji organizacije imaju na naš zivot nije uvek
pozitivan.One cesto prenose nase obaveze na sluzbenike I
strucnjake na koje mi imamo malo uticaja.Od nas se zahteva da
placamo porez postujemo zakon I idemo u rat ili cemo biti
kaznjeni.Kao izvor moguce organizacije su u stanju da pojedinca
podvrgnu diktatu kojim se ne moze odupreti.
Teorije organizacije
Maks Veber je prvi ponudio sistematsko tumačenje uspona
modernih organizacija. On je smatrao da organizacije
predstavljaju način koordiniranja aktivnosti ljudskih bića ili
proizvodnje dobara na stabilan način kroz prostor i vreme.
Pri tom je naglasio da razvoj organizacija zavisi od
kontrole
nad informacijama
, i istakao značajnu ulogu koju u ovom
procesu imaju
pisana praavila
, odnosno arhiva u koju se
pohranjuje „memorija“ organizacija.
Veber je smatrao da su organizacije zapravo
uređene
hijerarhije
.
Prema Veberovom misljenju sve velike organizacije imaju
tendenciju da po svojoj prirodi budu BIROKRATSKE.
Biroktarija je po tome vladavina cinovnika taj pojam
prvobitno se odnosi na drzavne cinovnike ali se njegovo
znacenje kasnije prosirilo, pa se sada odnosi na velike
organizacije uopste
Birokratija se često povezuje sa preteranom administracijom,
neefiksanošću i gubljenjem vremena. Drugi autori videli su
birokratiju kao poželjan obrazac precizne, pažljive i
delotvorne administracije. Veberovo shvatanje nalazilo se
između ove dve krajnosti.
U tradicionalnim civilizacijama, postojao je samo ograničen
broj birokratskih organizacija. Prema Veberu širenje
birokratije neizbežno je u modernim društvima. Birokratska
vlast predstavlja jedini način da se izađe na kraj sa
administrativnim zahtevima u velikim drustvenim sistemima.
Veberov idealni tip birokratije
Da bi proučio poreklo i prirodu ekspanzije birokratskih
organizacija, Veber je konstruisao idealni tip birokratije.
Ovo su odlike tog tipa:
Postojanje jasno definisane hijerarhije autoriteta
Pisanim pravilima određuje se ponašanje službenika na svim
nivoima organizacije
Službenici rade puno radno vreme i primaju platu
Dužnosti službenika u organizaciji odvojene su od njrgovog
privatnog zivota. Ni jedan clan organizacije ne poseduje
materijalna sredstva s kojima radi.
