ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: ОРГАНИЗАЦИОНА КУЛТУРА И ЊЕН ЗНАЧАЈ У

ПРОЦЕСУ ПРОМЕНА

ПРЕДМЕТ: УПРАВЉАЊЕ ПРОМЕНАМА

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:

БОРКО СОМБОРАЦ НИКОЛА РАДОВАНОВИЋ

ЈУН, 2020.

САДРЖАЈ

УВОД ..............................................................................................................................................3
1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ................................................... ..........4
1.1. Настанак организационе културе..........................................................................................4
1.2. Развој организационе културе..............................................................................................5
1.3. Појам и дефиниција организационе културе.......................................................................5
1.4. Значај организационе културе...............................................................................................6
2. Садржај организационе културе..................................................................................... ..........7
2.1. Когнитивни елементи организационе културе.......................................................... ..........7
2.1.1. Претпоставке........................................................................................................................7
2.1.2. Веровања...............................................................................................................................7
2.1.3. Вредности.............................................................................................................................8
2.1.4. Ставови.................................................................................................................................8
2.1.5. Норме понашања..................................................................................................................8
2.2. СИМБОЛИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ................................................................................................8
2.2.1. Семантички симболи...........................................................................................................9
2.2.2. Бихејвиористички симболи................................................... ..............................................9
2.2.3. Материјални симболи ........................................................................................................10
3. ТИПОЛОГИЈА ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ..................................................................10
3.1. Култура моћи.........................................................................................................................10
3.2. Култура улога........................................................................................................................11
3.3. Култура задатка.....................................................................................................................11
3.4. Култура подршке..................................................................................................................12
4. ОРГАНИЗАЦИОНА КУЛТУРА И СУБКУЛТУРА.............................................................12
5. ОДНОС НАЦИОНАЛНЕ И ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ.............................................13
5.1.Национална култура као извор организационе културе....................................................13
5.2. Утицај националне културе на организациону културу...................................................14
6. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................16
7. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................17

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ

Организациона култура постаје актуелна за истраживаче крајем тридесетих година

20.  века,  са  појавом  теорије  групне  динамике.  Творац  теорије  групне  динамике  је  Курт
Левин,  који  је  афирмисао  нове  истраживачке  поступке  у  изучавању  група,  групне
атмосфере,  лидерства,  групног  одлучивања,  обликовања  понашања  чланова  групе  итд.
Према теорији групне динамике група је динамички систем или целина у којој се стално
дешавају промене и у којој промена у једном делу изазива промене у осталим деловима.

На  резултатима  теорије  групне  динамике  развијен  је  концепт  и  дефинисан  појам
организационе  културе.  Дефинисањем  појма  организационе  културе  бавио  се  већи  број
теоретичара.  Захваљујући  томе  створено  је  мноштво  дефиниција,  које  се  међусобно
разликују по форми, али не и по садржају.

1.1. Настанак организационе културе

Догађај који је несумњиво скренуо пажњу на феномен организационе културе је

бум јапанског менаџмента. Заједничке особине јапанских компанија су оријентисаност на
квалитет и специфичан однос руководилац-извршилац према послу и компанији, из којег
је проистицало њихово велико залагање.

Глобализација и искуства мултинационалних компанија такође су утицали на

усмеравање организационе теорије према феномену културе. Прелажење националних
граница у економији довело је до суочавања с разним културама, које су се одражавале на
начин пословања у новим срединама. Глобализација је појачала конкуренцију и подстакла
на размишљања о новим и ефикаснијим моделима управљања предузећем.

Убрзане промене, неизвесности и заоштравање конкуренције подстакле су

активности спајања, припајања и преузимања предузећа у тржишним привредама, што је
захтевало суочавање с узроцима кризе, али и са моделима мишљења и понашања
запослених у тим организацијама, при чему су се показале суштинске вредносне разлике.

Осамдесетих година отворени су процеси трансформације организација и

приватизације бројних предузећа јавног сектора развијених индустријских земаља. То је
од организација захтевало предузимање радикалних промена (структуре, функционисања,
производног програма, нових форми рада) и сагледавања свих фактора који утичу на
моделе рада и размишљања, при чему се посебна пажња посвећује култури предузећа.

Петковић, М. Организационо понашање, са менаџментом људских ресурса, друго издање, Центар за

издавачку делатност Економског факултета у Београду, 2008. Године, стр. 53

1.2. Развој организационе културе

Почетак изучавања организационе културе везује се за име Ендру Петигрју који је

први, 1979. године, указао на могућност коришћења културе у анализи организације.

Након Петигрјуа уследила је серија текстова и аутора, тако да се задње две

деценије сматрају карактеристичним по усмерењу организационе теорије на изучавање
овог феномена.

Од тада, континуирано велики број аутора дао је свој допринос изучавању овог

феномена.

Организациона култура је релативно млад концепт који се развио кроз три фазе:

увођење и елаборација,

критичка анализа и оцена

и консолидација и прилагођавање.

Култура као релативно стари појам имао је своје прво јављање у антропологији.

Познати  енглески  антрополог  Едвард  Тејлор,    1871.  године  увео  је  појам  културе  као
„комплексне  целине  која  обухвата  знање,  веровања,  уметност,  морал,  законе,  обичаје  и
било које друге способности и навике које стиче појединац у једном друштву“. Од тада па
до данас, антрополози крећу у истраживање култура одређених друштвених заједница као
целину  материјалних  и  духовних  производа  њиховог  живота  или  рада.  Након  више  од
једног века истраживања, код неких научника јавила се идеја да би се и сама предузећа и
људи у њему могли третирати као „племе“.

Баш као што разумевање појединих друштвених заједница, њиховог живота,

захтева откривање њиховог језика, обичаја, веровања, ритуала и симбола, исто тако и  за
разумевање  понашања  запослених  у  предузећу  неопходни  су  сви  ови  елементи.  Као
последица  свега,  појам  културе  се  усталио  и    у  сфери  менаџмента.  Да  би  се  направила
појмовна  разлика  између  националне  и  културе  предузећа,  користе  се  термини
„организациона“ или „корпоративна“ култура.

Остали извори знања о организационој култури су сазнања из социологије и

психологије.

Социологија

је наука о друштву. Ако се узме у обзир да је радна средина микро-

друштвена средина, онда је јасан значај социологије у организационој култури, посебно
ако се оно веже за индустријске односе у организацији. Модерна социологија поље својих
истраживања све више усмерава од најопштијег ка најужем: друштво-институција-
организација-група-улога.

Психологија је наука о људском понашању. За изучавање организационог

понашања најважнија је посебна психолошка дисциплина – социјална психологија

која се

бави изучавањем понашања појединца у друштвеном окружењу.

1.3. Појам и дефиниција организационе културе

Појам „култура“, који води порекло од латинске речи „cultura“ означава „укупност

материјалних и духовних вредности које је створио човек у својој друштвено-историјској
пракси, у сврху савладавања природних сила развоја производње и решавања друштвених
задатака уопште“. Култура настаје у току времена као специфични модел мишљења неке
групе људи. Она им омогућава оријентацију и информације значајне за њихово понашање
и доприноси унутрашњој стабилности и стварању карактеристичних обележја одређене
групе. Културу одређују бројни фактори неког друштва, од историје и религије, до
географских услова живљења, затим језик, обичаји, начин мишљења, веровања. Култура је