1.UVOD
Moda je uvek igrala veliku ulogu u razvoju svakog društva i predstavljala klasni status.
U srednjem veku tadašnje Francuske, cipele na štiklu su bile znak da osoba koja ih nosi pripada
aristokratskim krugovima. Ta vrsta klasne pripadnosti kad je reč o modi se može videti i danas.
Skupoceni krzneni kaputi i kožne tašne su simboli bogatsva i visoke mode, finansijski
nedostupne srednjim i nižim klasama. Kreatori na dvorovima širom Evrope su šili i pravili odeću
po ličnim zahtevima članova aristokratskih krugova. Kako je želja za lepšim, šarenijim i novijim
rasla, rastao je i broj kreatora i godišnja proizvodnja. Moda se prenosila srednjevekovnom
Evropom preko granica putem bračnih ugovora kraljevskih porodica i prek trgovaca. Međutim,
bilo je teško dočarati raznovrsne tkanine, boje, i kreacije jednog dela Evrope ljudima na drugom
kraju kontinenta. Tada se pojavila ideja letaka koje bi slikama pokazivale šta je u modi u Parizu
stanovnicima Budimpešte. Veruje se da je prvi modni časopis objavljen oko 1586. godine u
Frankurtu. Ti ”modni časopisi“ su bili obični jednostrani letci sa crno-belom ilustracijom haljina
ili cipela. Sredinom XVIII veka, počela je štampa modnih časopisa, u kojim su bile obojene
ilustracije haljina, šešira, cipela, jahačke odeće, itd
.
Ovakva vrsta časopisa je objavljivana sve do
kraja 20-tih godina XX veka, kada se razvila fotografija, koja je omogućila slikanje lutki sa
modnim, kreacijama.
Sa razvojem fotografije u boji, modni časopisi postaju sve šareniji i estetski privlačniji.
Svake godine, u početku tokom letnje i zimske sezone, a kasnije tokom sva četiri godišnja doba,
kreatori i dizajneri predstavljaju svoje najnovije kreacije u modnim časopisama, koji tokom 60-
tih i 70-tih godina, postaju mejnstrim publikacije. Kako modni časopisi postaju sve prisutniji i
čitaniji, u toj meri se širi i spektar tema koje se mogu naći u modnom časopisu, kao i veliki broj
sponzora i reklama. Teme mogu da variraju od visoke mode do najnovije šminke, parfema i
modnog bon-tona.
Modni dizajn je oblast primenjene umetnosti gde kroki ima najveću primenu.U modnom
dizajnu kroki ima veliku slobodu izraza, tako da neretko deformiše ljudsko telo, ponekad do
granice komičnog. Izgled krokija govori puno o senzibilitetu modnog dizajnera i donekle
izražava njegovo shvatanje mode. Modni dizajn koristi se svim prethodno pomenutim
tehnikama crtanja, a vrlo često i kombinacijom svih njih na jednom mestu. Na studijskom
programu Modni dizajn obrazuju se modni dizajneri, kao stvaraoci jedne od najatraktivnijih vrsta
proizvoda - modnih proizvoda. Ovi dizajneri su izuzetno značajni za industriju, malu privredu,
tržiste, kao i celokupnu privredu i društvo. Poznato je da su odevni predmeti modnog karaktera,
pa su zbog toga uvek u fokusu interesovanja šire javnosti. Zahvaljujući modnom dizajnu,
funkcionalnost, estetika i ergonomičnost odevnih predmeta dostigli su visok nivo, što modu
svrstava u najatraktivnije oblasti dizajna.
Biografija
Džonu Galijanu (John Galliano) je dodeljen epitet „divljeg deteta britanske mode“. Epitet je
dobio zbog njegovog ličnog veoma teatralnog stila i teatralnog stila garderobe koju dizajnira.
Njegov promenljivi izgled je produkt kreativnog uma, ali takođe prikazuje i njegov privatni život
kao gej muškarca, naročito njegovu ljubav za kostime i oblačenje.
Galijano je rođen na Gibraltaru 1960. godine, kao sin Španjolke i Engleza. Odrastao je okružen
raskošnim španskim-katoličkim stilom, koji je, pored čudnog izgleda njegove majke, uticao na
njegov osećaj za prefinjenost i ljubavpremabaroku. Kada je imao šest godina preselio se u
London, gde je u raznim školama učio dizajn i umetnost, upisao prestižnu londonsku dizajnersku
školu St. Martin’s School of Art. Dok je studirao živeo je sa mladim talentovanim dizajnerom
Džonom Fletom (John Flett). Njegova diplomska revija na St. Martin’s-u 1984. godine bila je
inspirisana francuskom revolucijom i proglašena za remek delo od strane novinara.
Od mnogih je proglašen „modnim genijem“. Nedelju dana nakon revije celu kolekciju je kupio
poznati londonski butik „Browns“. Kao rezultat ovog uspeha Galijano je lansirao svoju modnu
liniju 1984. godine. Nastavio je da dobija odlične kritike i 1987. godine dobio je nagradu za
najboljeg britanskog dizajnera. Međutim, finansijski uspeh je izostao. Nakon veoma loše
finansijske godine, 1991. godine Galijano se seli u Pariz, gde je našao nove finansijere. Sredinom
devedesetih postao je jedan od najpoznatijih dizajnera u gradu. U julu 1995. godine, Bernard
Arnault, predsednik grupe LVMH (Louis Vuitton Moët Hennessy), šokirao je modni svet
objavivši da će Galijano postati novi dizajner kuće Živanši (Givenchy).
