Organizaciona struktura obaveštajnih službi

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

UNIVERZITET “UNION-NIKOLA TESLA” U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

TEMA: ORGANIZACIONA STRUKTURA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

PREDMET: OSNOVI BEZBEDNOSTI

PROFESOR: STUDENT:

Matić Goran Biserčić Nevena, I0093-18

Smer: BEZBEDNOST

U Trsteniku, april 2019. Godine

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................1

1.POJAM, ISTORIJAT I VRSTE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI.........2

1.1. Pojam obaveštajne službe.......................................................................2

1.2. Istorijat obaveštajnih službi....................................................................2

1.3. Vrste obaveštajnih službi........................................................................3

1.4. Aktivnosti obaveštajnih službi................................................................3

2.ORGANIZACIJA

ORGANIZACIONA

STRUKTURA

OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI …...........................................................4

2.1. Horizontalni i vertikalni princip organizacije..........................................4

2.1.1. Obaveštajni centar....................................................................................5

2.1.2. Obaveštajni podcentar.............................................................................6

2.1.2.1. Obaveštajni podcentar u inostranstvu.......................................................6

2.1.3. Obaveštajni punkt....................................................................................7

2.1.4. Ugrađeni obaveštajac..............................................................................7

3.SLUŽBE BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI........................8

3.1. Bezbednosna informativna agencija..................................................8

3.2. Vojnobezbednosna agencija...............................................................9

3.3. Vojnoobaveštajna agencija...............................................................10

4. SLUŽBE BEZBEDNOSTI SAD-a................................................11

4.1. Centralna obaveštajna agencija........................................................11

4.2. Federalni istražni biro......................................................................12

5. ZAKLJUČAK................................................................................14

LITERATURA..................................................................................15

POJAM, ISTORIJAT I VRSTE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

“Pod obaveštajnom službom podrazumevamo specijalizovanu organizaciju državnog aparata
koja, specifičnim metodima i sredstvima, sprovodi obaveštajne, bezbednosne, subverzivne i
druge aktivnosti s ciljem zaštite unutrašnje i spoljne bezbednosti i realizacije strateških ciljeva
spoljne bezbednosti i realizacije strateških ciljeva sopstvene države, kao i zaštite interesa same
te službe.”

Obaveštajna služba predstavlja složen oblik društvenog organizovanja i delovanja

u kojem postoje društvene zajednice koje čine državni sistem. Postoji veliki broj različitih
službi, agencija i biroa koji se bave obaveštajnom delatnošću.

1.1. Pojam obaveštajne službe

Obaveštajna  služba  predstavlja  organizaciju  koja  je  zadužena  za  prikupljanje  ili  analizu
informacija, koje se nakon toga obrađuju da bi se pomoglo vladi pri odlučivanju. U uvodu je
spomenut drugi naziv za te obrađene informacije a to su obaveštajni podaci. Obaveštajne službe
mogu biti specijalizovane u različitim oblastima gde postoje domaće i inostrane obaveštajne
službe.  Na  primer,  domaće  obaveštajne  službe  su  poznate  kao  službe  bezbednosti  pružaju
obaveštajne podatke od značaja i za unutrašnju bezbednost zemlje, održavanje reda i mira. One
prikupljaju  informacije  o  onima  koji  mogu  pretiti  bezbednosti  zemlje  putem  špijunaže,
sabotaže,  političkog  nasilja,  terorizma  i  tome  slično.  Inostrane  obaveštajne  službe  nasuprot
tome,  pružaju  obaveštajne  podatke  koji  su  od  značaja  za  spoljnu  bezbednost  zemlje.  One
predviđaju spoljne pretnje kao što je to na primer, savetovanje vlade da postoji mogućnost da
jedna  od  njenih  ambasada  u  inostranstvu  bude  napadnuta  od  strane  terorista.  Obaveštajna
aktivnost  je  u  zemljama  engleskog  govornog  područja  označena  izrazom

“intelligence”.

“

Prema mišljenju

Kirkpatrika “intelligence”

je sastavljen i izveden iz celokupnog znanja o ma

kojoj datoj oblasti ili stvari, dok ga

Tarner

definiše konkretnije – kao “politički značajne

informacije prikupljene od vladinih službenika, podvrgnute obradi i analizi i, konačno,
ustupljene ključnim donosiocima odluka unutar vlade”

. Dakle, ona je vladina institucija koja

se bavi pribavljanjem informacija u cilju očuvanja nacionalne sigurnosti i odbrane koje svojim
delovanjem pružaju brojne usluge državnim institucijama.

1.2. Istorijat obaveštajnih službi

Od kada postoji čovek, postoji i potreba čoveka i njegovih organizacija da saznaje tajne drugih
ljudi i da prikriva podatke o sebi ili o organizaciji kojoj organizaciji pripada. Zbog potrebe da
se informacije saznaju i zaštite dolazi do formiranja obaveštajnih službi kao organa države. Ta
formacija je zahtevala veoma dug put i vreme. Istorijat obaveštajnih službi odnosno
obaveštajnog rada je počeo još od pre više hiljada godina. Radilo se o špijunaži između država
koje su vodile bitke za zemlju, bogatstvo ili robove. Vladari bi slali svoje podanike kako bi oni
upali u logore neprijatelja kako bi proveravali stanje kod njih. Ukoliko su se vraćali sa dobrim
i važnim informacijama (obaveštajni podaci), bili bi dočekani kao heroji, ali ukoliko se vrate
bez informacija bivaju pogubljeni.

Milošević M.

Odbrana od terorizma,

Svet knjige, Beograd, 2005. God., 69. strana

Savić A.,

Obaveštajno-bezbednosne službe,

Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd, 2009. Godine,

25. strana

Brojni ratovi su doprineli daljem razvoju obaveštajnih službi gde su se podaci u to vreme bili
prikupljani od strane uhoda i izviđača ali to nije bilo dovoljno. Zato dolazi do širenja razvoja
obaveštajnih  službi  i  na  druge  segmente  društva.  Takođe  je  tu  bio  uticajan  razvoj  državnih
aparata. Stvaranjem centralizovanih država, dolazi do preobražaja obaveštajnih službi u stalnu
sistemsku delatnost određenih državnih organa i pojave kapitalizma. Japan, Nemačka, Italija
su  zemlje  koje  su  obaveštajne  službe  razvile  do  najvišeg  nivoa.  Tu  je  bila  najveća  primena
načela “cilj opravdava sredstvo”.

1.3. Vrste obaveštajnih službi

Postoji više kriterijuma prema kojima se klasifikuju obaveštajne službe:

•

Prema mestu u državnoj organizaciji:

centralne i resorne;

•

Prema nazivu:

vojne i civilne;

•

Prema vrsti delatnosti:

opšte i specijalizovane;

•

Prema blokovskoj podeljenosti

: nacionalne i nadnacionalne.

Glavna podela se vrsi na:

−

Centralna obaveštajna služba

koja vrši obaveštajnu obradu drugih zemalja i koja sprovodi

tajne akcije;

−

Vojno obaveštajna služba

je namenjena prikupljanju obaveštajnih podataka o oružanim

snagama drugih zemalja;

−

Obaveštajna služba Ministarstva inostranih poslova

je namenjena da obezbedi delatnost

MIP-a i obrade pitanja inostrane problematike;

−

Ekonomska obaveštajna služba

je namenjena za obradu ekonomike drugih zemalja i daje

resornim službama spoljne trgovine podatke, analize i procene o ekonomskom stanju;

−

Nuklearna obaveštajna služba

obrađuje institucije za nuklearno istraživanje u drugim

zemljama i industrijskim postrojenjima;

−

Nadnacionalna obaveštajna služba

obezbeđuje podatke, analizu i procenu o oružanim

snagama.

1.4. Aktivnosti obaveštajnih službi

Obaveštajne službe izvršavaju veoma složene i raznovrsne zadatke, pa se celokupna njihova
aktivnost može uslovno podeliti na tri oblika, koji se u praksi vrlo često prepliću, i to:

−

Obaveštajna delatnost,

−

Kontraobaveštajna delatnost,

−

Subverzivna delatnost.

Obaveštajna  delatnost  se  odnosi  na  mere  koje  se  sprovode  kako  bi  se  prikupili  relevantne
informacije,  koje su pritom blagovremene  i tačne.  To su uglavnom podaci  o aktivnostima  i
namerama  pojedinih  država,  njenih  organa  ili  nekih  nedržavnih  aktera.  “Sa  druge  strane,
kontraobaveštajna delatnost ima za cilj otkrivanje i onemogućavanje rada stranih obaveštajnih
službi. Za razliku od obaveštajne, kontraobaveštajna delatnost se pretežno odvija na sopstvenoj
teritoriji,  ali  naravno  i  na  teritoriji  protivnika,  ali  sa  drugim  ciljevima  i  metodama.”

Stajić Lj.,

Osnovi sistema bezbednosti,

Pravni fakultet

Novi Sad, 2011., str.226

Milenković M., Blagojević V.,

Obaveštajne službe kao akteri državnog udara,

Ministarstvo odbrane

Republike Srbije, 2005. God., str. 120.