VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZRENJANIN
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
– OSNOVI EKONOMIJE -
TEMA:
ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA
Mentor:
Student:
Zrenjanin,
Decembar 2013
SADRŽAJ
Uvod ..................................................................... 2
Organizaciona struktura preduzeća ........................ 3
Vrste organizacione strukture ................................ 5
Linijska organizaciona struktura ............................ 6
Linijsko – štabna organizaciona struktura .............. 7
Funkcionalni model ................................................ 8
Divizioni model .................................................... 10
Matrični model ..................................................... 11
Projektni model ................................................... 13
Adhokratija .......................................................... 14
Situacioni pristup versus
organizacione kompleksnosti ............................... 15
Kvalitet organizacione strukture ........................... 15
Model 7-S organizovanja ...................................... 16
Inovativna organizacija ........................................ 16
Zaključak .............................................................. 17
Literatura ............................................................. 18
1
ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA
Organizaciona struktura je moćno sredstvo pomoću koga rukovodstvo
preduzeća utiče na postavljene ciljeve.
Efektivna organizaciona struktura omogućuje menadžerima da izvrše
alokaciju resursa u skladu sa ciljevima definisanim u procesu planiranja.
Rezultat procesa organizovanja je organizaciona struktura.
Strukturu organizacije formiraju njeni elementi : zadaci, nosioci zadataka i
njihovi medjusobni odnosi.
Kao eksplicitan pojavni oblik, organizaciona struktura preduzeća je
prepoznatljiva u svakoj organizaciji (preduzeću) i iskazuje se organizacionom
šemom.
Organizaciona struktura preduzeća moze se definisati kao sistem veza i
odnosa između elemenata u organizaciji preduzeća koji se projektuju za
relativno duze vreme, i koji se formalno sankcionišu aktima preduzeća
(statuti, odluke, šeme i sl.).
U svakoj organizaciji paralelno egzistiraju dve vrste organizacione strukture :
formalna
i
neformalna
.
Tradicionalne teorije organizacije su dugo naglasak stavljale na formalnu
organizacionu strukturu.
Formalna
organizaciona struktura predstavlja smišljen pokušaj menadžmenta
da se uspostave šablonizirani odnosi između njenih pojedinih elemenata.
Za
Formalnu
organizacionu strukturu je karakteristično sledeće : formira se
planski, sve je unapred predviđeno (podela rada, komunikacija i sl.), kruta je
i neelastična, ograničava ponašanje pojedinca, presporo reaguje na uticaje iz
okruženja. Prikazuje se u formi organizama, blok dijagrama, opisom pozicija
(radnih mesta) i ostalim formalnim dokumentima.
3
Neformalna
organizaciona struktura se odnosi na one aspekte funkcionisanja
organizacije koji nisu isplanirani. Oni nastaju spontano kao rezultat
međusobnih odnosa i veza pojedinih članova organizacije iz različitih
socijalnih grupa i bez obzira na rang koji zauzimaju u organizaciji. Ovom
vrstom strukture obuhvaćeni su svi odnosi, veze, osećanja i aktivnosti koji se
najčesće ne uklapaju u formalni oblik organizacione strukture. To je ono što
se dešava ’’
između
okvira
linija
’’ obično povučenih na mapi organizacije.
Neformalnu
organizacionu strukturu karakteriše veća elastičnost i
fleksibilnost. U uspešnim organizacijama se neformalna struktura svesno
podstiče kako bi se nadomestili nedostaci i krutost formalne strukture i
’’uspostavila veza’’ između pojedinca i organizacije. To se postiže
formiranjem manjih organizacionih jedinica, odnosno grupa od
7
do
10
zaposlenih koji se međusobno dobro slažu i žele da rade zajedno, međusobno
dobro komuniciraju i koji su prijatelji u svakodnevnom životu.
Organizaciona struktura jasno pokazuje kome su dodeljeni pojedinačni
zadaci, jasno definiše odgovornosti, pokazuje ko je odgovoran prema kome,
pokazuje kome pripada autoritet, pojašnjava linije komuniciranja i drugo.
Kao krajnji rezultat brojnih odluka koje u toku organizacionog procesa
donose menadžeri, organizaciona struktura uspostavlja potrebnu ravnotežu
između ciljeva organizacije, odnosa subordinacije i psihofizickih sposobnosti
članova organizacije.
4
