SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3

1. POJAM I DEFINICIJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA.....................................4

1.1 Savremene forme organizovanog kriminaliteta u nekim

Zemljama centralne Evrope

............................................................................................7

1.2

Razvoj

organizovanog

kriminaliteta

Srbiji

...................................................................9

1.3

Povezanost sa vlašću

.....................................................................................................10

1.4

Profitni cilj

.....................................................................................................................10

1.5

Politički
uticaj

................................................................................................................10

2. OBLICI ISPOLJAVANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA.................................11

2.1 Uslovi koji pogoduju nastanku i razvoju organizovnog

kriminala

..................................................................................................................11

2.2 Osnovne karakteristike organizovanog kriminala

...................................................13

3.KARAKTERISTIČNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALA.........................14

3.1 Transnacionalni prganizovani kriminal

.........................................................................14

3.2 Tradicionalno i tržišno organizovani imovinski kriminal

.............................................15

3.3 Organizovani nasilnički kriminal

..................................................................................15

3.4 Ostali oblici organizovanog kriminala

..........................................................................15

3.4.1 Ilegalne migracije i trgovina ljudima

.....................................................15

3.4.2 Prostitucija

................................................................................................17

‚

3.4.3. Trgovina drogom

...................................................................................18

3.4.4

Ilegalna trgovina oružjem

...................................................................20

3.4.5 Reket

......................................................................................................21

3.4.6 Pranje novcai finansiranje terorizma

.....................................................21

3.4.7

Korupcija

................................................................................................2

3.4.8

Računarski kriminal

...............................................................................24

3.5 Odnos organizovanog kriminala i kriminal

Belog okovratnika

.................................................................................................25

4. POSTUPAK OTKRIVANJA I DOKAZIVANJA KRIVIČNIH
DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA..................................................................26

4.1 Krivična dela organizovanog kriminala

..................................................................26

4.2 Osnovni izvori saznanja

..........................................................................................26

4.2.1 Prikriveni

islednik

..................................................................................27

4.2.2 Koontrolisana

isporuka

..........................................................................28

4.3 Razjašnjavanje i dokazivanje

..................................................................................29

5. TERORIZAM – NASTANAK, POJAM, KARAKTERISTIKE

OBLICI I NAČIN ISPOLJAVANJA.......................................................................30

1 Nastanak terorizma

..................................................................................................30

5.2 Pojam terorizma

.......................................................................................................31

5.3 Karakteristike terorizma

..........................................................................................32

5.4 Oblici ispoljavanja terorizma

..................................................................................35

5.5 Način ispoljavanja terorizma

.................................................................................. 35

5.6 Terorizam kao oblik organizovanog kriminala

.......................................................36

5.7 Odnos organizovanog kriminala i terorizma

...........................................................37

ZAKLJUČAK..........................................................................................................................40
LITERATURA........................................................................................................................41

UVOD

Organizovani   kriminal   i   terorizam   spadaju   u   najveće   savremene   transnacionalne   nevojne
bezbednosne   pretnje.   I   ako   su   im   posvećena   brojna   međunarodna   i   nacionalna   pravna   i
strategijska dokumenta, javne debate, naučne i stručne polemike i radovi, još uvek postoji
problem   njihove   nedvosmislene   identifikacije.   Ne   samo   da   se   ne   pravi   razlika,   već   se   u
domaćoj i inostranoj bezbednosnoj teoriji i praksi između ovih fenomena često stavlja znak
jednakosti. Time se samo produbljuje ionako velika konfuzija u distinkciji ovih problema i
njihovom rešavanju. Situacija se dodatno komplikuje time što između nosilaca ove dve pojave
često dolazi do tesne saradnje, pa i simbioze, odnosno zbog metamorfoze jednog problema u
drugi tako što organizovane kriminalne grupe pribegavaju terorističkim metodama, a teroristi
se bave organizovanim kriminalom.
Posledice obe navedene pojave jesu brojne. Najbolje se sagledavaju kroz prizmu nacionalne
bezbednosti, shvaćene kao stanje nesmetanog dostizanja, uživanja i optimalne zaštićenosti
nacionalnih   vrednosti   i   interesa   (među   koji   ma   su   i   slobode,   prava   i   bezbednost   ljudi   i
društvenih grupa; kvalitet življenja; ustavni i pravni poredak, vladavina prava; teritorijalni
integritet; politička nezavisnost; suverenitet) koja se postiže, održava i unapređuje funkcijom
bezbednosti   građana,   nacionalnog   sistema   bezbednosti   i   nadnacionalnim   bezbednosnim
mehanizmima,   kao   i   odsustvo   (pojedinačnog,   grupnog   i   kolektivnog)   straha   od   njihovog
ugrožavanja,   te   kolektivni   osećaj   spokojstva,   izvesnosti   i   kontrole   nad   razvojem   budućih
pojava i događaja od značaja za društvo i državu.
Terorizam i organizovani kriminal postali su krajem XX i početkom XXI veka, jedne od
najčešćih tema novinskih članaka, televizijskih emisija, filmova i svakodnevnih razgovora
građana.   Nametnuli   su   se   kao   neizbežne   teme,   ogromnom   društvenom   opasnošću,
brutalnošću, prodornošću i težinom posledica koje prouzrokuju.

Pod   organizovanim   kriminalom   u   širem   smislu   podrazumevaju   se   svi   oblici   udruženog
kriminalnog   delovanja   koje   odlikuje   postojanje   kriminalnih   organizacija   i   organizovani
pristup u izvršenju krivičnih dela, s ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi. U
užem (pravom) smislu, pod organizovanim kriminalom mogu da se smatraju samo oblici
kriminalnog   delovanja   kod   kojih   su   uspostavljene   veze   između   šefova   kriminalnih
organizacija i predstavnika države i državnih organa.
Organizovani kriminal možemo definisati kao imovinski orijentisanu, kontinuiranu delatnost,
koju   vrse   kriminalne   organizacije   u   različitim   oblastima   pogodnim   za   ''kriminalnu
eksploataciju'', a odlikuje ga visok stepen interakcije između članova, diferencijacija zadataka
i korišćenje kriminalnih i ne kriminalnih metoda.

Organizovani   kriminal   predstavlja   društveni   fenomen   i   bezbednosni   problem,   i   on   danas
predstavlja   jednu   od   najsloženijih   pretnji   za   opštu   socijalnu   i   ekonomsku   stabilnost   i
bezbednost   država   posebno   i   međunarodne   zajednice   u   celini.   Mnogostruki   uslovi   i
pogodnosti za razvoj organizovanog kriminala na nacionalnom i međunarodnom planu, sa
razarajućim posledicama u oblasti bezbednosti, otežavaju efikasan pristup ovoj bezbednosnoj
pretnji, kao i pravovremenu reakciju nadležnih domaćih i međunarodnih institucija
Oblici  u   kojima   se   pojavljuje   organizovani  kriminal   (trgovina  ljudima,   drogom,   oružjem,
korupcija, pranje novca, šverc cigareta, automobila, sajber kriminal itd.) i njegova složenost je
navela autore i državne organe da umesto precizne definicije organizovanog kriminala, daju
radnu definiciju tog pojma i na taj način identifikuju njegova strukturna obeležja.

Organizovani kriminalitet, iako noviji teorijski pojam, ipak je veoma stara pojava. On postoji
u skoro svim zemljama i pokazuje tendenciju povećanja. U skladu s tim, zemlje u kojima je
najizraženiji svakodnevno se suočavaju sa potrebom njegovog sprečavanja i suzbijanja.
Organizovani   kriminalitet   se   od   početka   odvija   iza   paravana   (nevidljiv   je,   a   prisutan,
ugrožavajuci   i   preteći),   pa   je   dolazilo   do   stvaranja   nejasnoća   i   protivurečnosti   o   samom
fenomenu   ove   aktivnosti.   Osim   toga,   kao   društveno   negativna   pojava,   ima   izuzetnu
sposobnost da koristi povoljne uslove za infiltriranje u legalne društvene strukture i da se
vešto prilagodjava konkretnoj društveno političkoj i ekonomskoj situaciji ne samo unutar
jedne zemlje nego i na medjunarodnom planu.

Medjutim, jos nema opšteprihvaćene definicije pojma organizovanog kriminaliteta, ni u
politikološkoj, ni u kriminološkoj, ni u krivičnopravnoj literaturi. Ovome verovatno doprinosi
i činjenica da je u pitanju savremeni društveni fenomen, da se ne ispoljava u svim zemljama u
istim oblicima i sa istim intezitetom, već su oni primereni postojećim društvenim odnosima i
uslovima za odgovarajuće vidove kriminalne delatnosti. Umesto toga, postoje mnoge slične i
različite definicije, sto ukazuje na neusaglašenost stavova šta sve obuhvata sadržaj pojma
organizovanog kriminaliteta. Osnovni problem odnosi se na preciznost sadržaja termina
organizovani, koji moze imati više značenja. U tom smislu, često se pod isti pojam svrstava i
organizovana kriminalna grupa, organizovano kriminalno udruženje ili organizacija, sve do
tipa klasične mafije.

Rezultati teorijskih istraživanja ukazuju na osnovni problem koji se ispoljava u definisanju
pojma organizovanog kriminaliteta, s obzirom na to da se neki autori, s pravom, smatraju da
svi oblici grupnog kriminalnog delovanja ne predstavljaju i organizovani kriminalitet.

Pobornici   ovog   mišljenja   ističu   da   je   za   postojanje   organizovanog   kriminaliteta,   pored
elemenata   koji   karakterišu   organizovano   kriminalno   delovanje,   nužno   je   jos   nekoliko
elemenata   –   posebnost   strukture   kriminalne   organizacije,   njene   veze   sa   organima   vlasti,
posebnosti cilja, metoda i oblika delovanja.

Organizovana   kriminalna  grupacija  ili   kriminalna   organizacija  predstavlja  tajno   udruženje
više lica koja ispunjavaju potrebne uslove utvrđene pisanim ili nepisanim pravilima kojima se
uređuje funkcionisanje organizacije i pristaju na strogo poštovanje tih uslova. Kriminalna
organizacija osnovana je radi profesionalnog i po pravilu planskog vršenja krivičnih dela, i to
tako da bude trajnog karaktera, a s ciljem kontinuiranog sticanja imovinske koristi ili moći, te
ostvarenja   monopola   na   određenom   području.   Takva   organizacija   zasnovana   je   na
hijerarhijskim principima i uz strogu disciplinu svojih članova, po pravilu i na principima
specijalizacije i podele rada u vršenju kriminalnih aktivnosti. Mada je organizacija, po pravilu,
istovremeno   uključena   i   u   određene   legalne   aktivnosti,   ona   je,   pored   toga,   načelno
neideološkog karaktera, s tim da praktikuje raznovrsne vidove nasilja, te naglašeno ispoljava
spremnost na upotrebu nasilja kako u odnosu na spoljno okruženje, tako i prema članovima
koji prekrše njena pravila, a posebno nastoji da koruptivnim metodama ostvari direktan ili
indirektan   uticaj   na   organe   državne   vlasti,   radi   omogućavanja   ili   olakšavanja   sopstvenog
delovanja i širenja neposrednog ili posrednog uticaja.
Reč je o trajnom kriminalnom poduhvatu koji se racionalno obavlja radi profita od nelegalnih
aktivnosti, a njegovo trajno postojanje održava se korišćenjem sile, pretnjama, monopolom
i/ili   korumpiranjem   javnih   službenika.   Primarni   elementi   organizovanog   kriminala   su:
postojanje trajne kriminalne organizacije; racionalno kriminalno delovanje; sticanje profita
kao krajnji cilj kriminalnog delovanja i korišćenje sile ili pretnji i pribegavanje korupciji radi
realizacije ciljeva i očuvanja imuniteta od primene prava.

Organizovani   kriminalitet   je   negativna   sprega   interesa   profesionalnih   kriminalaca,
korumpiranih   političara,   podređenih   policajaca,   koja   se   u   savremeno   doba   pretvorila   u
kriminalno   preduzeće   koje   nelegalnim   aktivnostima   stvara   profite   što   prevazilazi   zarade
mnogo snažnijih korporacija i nacionalnog dohodka pojedinih država. Određene specifičnosti
organizovanog   kriminaliteta   vezane   su   za   same   njegove   elementarne   uslove,   koji   mu
omogućavaju opstanak i duži period bavljenja kriminalnom djelatnosti. Te karakteristike se
odnose na primjenu nasilja i zastrašivanja, odnosno uspostavljanje veza sa organima vlasti,
državnim organima, legalnim poslovnim privrednim i finansijskim subjektima, i uticajnim
političkim partijama, čime se stiče odgovarajući stepen društvenog ugleda i značajnog uticaja.
Organizovani   kriminalitet   ima   izuzetnu   sposobnost   prilagođavanja   aktuelnim   društveno
političkim i ekonomskim uslovima i ispoljava spremnost da iskoristi nedorečenosti u pravnoj
regulativi. Organizovani kriminal uz korupciju koristi i druge metode kao naprimjer (ucjenu,
iznudu,   razne   vrste   pritisaka)   kojima   se   dobijaju   određeni   ustupci.
Kada je u pitanju organizovani kriminalitet, vezu sa državnim organima, ili političarima ili
šefovima policije održavaju samo šef kriminalne organizacije, ili manji broj pripadnika.

Jedan od najorganizovanijih oblika je mafijaški oblik, koji ispoljava još neke specifičnosti, a
to su:



Spremnost na obračun sa svim oblicima državne vlasti.



Likvidacija onih lica koja se mogu pojaviti kao svjedoci optužbi.



Prisutna stroga konspirativnost (zakon ćutanja).

1.1 Savremene forme organizovanog kriminaliteta u nekim zemljma centralne Evrope

Češka

je veoma interesantna zemlja za mnoge organizovane grupe kriminalaca, prvenstveno

iz zemalja jugoistočne I istočne Evrope, kao I nekih azijskih zemalja. Koliko su ove
kriminalne grupe prisutne na području Češke najbolje pokazuje organizacja češke policije za
borbu protiv organizovanog kriminaliteta.

Kriminalne organizacije iz zemalja bivšeg Sojetskog Saveza su najorganizovanije.

Njihova

aktivnost   je   u   Ceškoj   posebno   povećana   od   1996.godine.   One   su   organizovane   u   tzv.
“brigade”,   čija   imena   uglavnom   dolaze   od   mesta   njihovog   porekla   ili   porekla   njihovog
vodjstva. Njihovi članovi se organizuju uglavnom na teritoriji Ukrajine, gdje je I njihovo
jezgro. Kriminalna delatnost zadire u skoro sve oblasti zaštićene češkim pravnim normama.
Nasilna kriminalna aktivnost, kao čto su ucene ili iznudjivanje, tzv.reketiranje, bez sumnje
preovladava. Ovu delatnost oni obično nazivaju imenom “kriša”. Do 1999.godine “kriša” je
obezbedjivana   uglavnom   za   poslovne   ljude   iz   bivšeg   Sovjetskog   Saveza   koji   vode   svoje
poslove u Češkoj. Medjutim, poslednjih godina izraženo je povećanje osiguranja “kriše” za
češke I druge strane biznismene.
Uspostavljanje viznog režima za neke od država bivšeg Sovjetskog Saveza prouzrokovalo je
povećanje  ilegalnih   migracija  koje  su   podržavale   ruske  kriminalne  grupe   u   Češkoj.   Žene
migranti se, po dolasku u Češku Republiku, transportuju u noćne klubove I prisiljavaju na
prostitucju.
Rasturanje   droge   je   još   jedna   vrsta   kriminalne   aktivnosti   koju   u   ovoj   zemlji   vrse   ruske
kriminalne grupe, a dokazane su I veze sa albanskom I vijetnamskom zajednicom. Poreklo
droga   (belog   heroina)   je   uglavnom   iz   Avganistana,   a   krijumčari   se   u   ovu   zemlju   kroz
Bugarsku, Madjarsku I Slovačku.
Navedene kriminalne aktivnosti donose veliki profit ruskim kriminalnim grupama, sto im
omogućava da imaju veliki uticaj na ekonomiju Češke Republike. Pored toga, ovaj novac
služi I za finansiranje same kriminalne organizacije I njenih aktivnosti.
           Za legalizacju sredstava dobijenih kriminalnom aktivnošću (pranjem novca), u Češkoj
Republici se koriste fiktivno osnovana preduzeća, najčešće na nepostojećim adresama ili na
adresama ćeških gradjana koji o tome ništa ne znaju.

Slovačkoj Republici

organizovani kriminalitet je počeo da se pojavljuje u većem obimu od

1996.godine, zbog čega je policija pristupila ozbiljnom prikupljanju informacija o postojanju I
aktivnostima kriminalnih grupa na sistematičan I svrsishodan nacin.
U period izmedju 1997.godine I 1999.godine u ovoj zemlji je u proseku bilo oko 50
registrovanih aktivnih kriminalnih grupa, sa oko 600 stalnih članova, koje su uglavnom bile
sastavljene od domaćih državljana. U peiodu izmedju 2000. i 2003.godine doslo je do pada

Odeljenje za borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa u ovoj zemlji podeljeno je je na tri odeljenja, prema

posebnim teritorijama. Tako se jedno odeljenje bavi kriminalnim grupama iz bivšeg Sovjetskog Saveza, drugo
grupama iz Bugarske, bivše Jugoslavije I italijanskim kriminalnim grupama – mafijom, a trece azijskim
kriminalnim grupama sa područja Vijetnama, Kine I arapskih organizacija.

Prema izvestaju češke policije sa sastanka eksperata o istočnoevropskom organizovanom kriminalu, održanog

od 29. do 30. novembra 2001.godine u Hagu.