Т-1: Проблеми у дефинисању појма организованог криминалитета (ОК) и
његова обележја; одређење криминала у ужем и ширем смислу
M.A. Eliot
сматра да организовани криминалитет у свом садржају, поред
организованости, планирања, поделе задатака, дисциплине и одговорности
унутар криминалне организације чији је циљ остваривање добити и профита,
обухвата и одре|ену везу са државом и појединим њеним органима, у виду
сарадње органа који примењују закон са онима који га не поштују и желе да га
изиграју.
O. Boettcher
наглашава да се ОК одликује уређеним заједничким деловаљем
више лица (која теже да ово буде трајно) са циљем да се остваре директно или
индиректно пословно покривени профити или пак утицај у области јавног
живота тако што ће прибавити и нудити законом забрањене или контролисане
производе и услуге, преузимати, односно контролисати легална предузећа,
вршити кривична дела (ради обогаћивања)
Жељко Сачић
наводи да ОК обухвата припремана, поделом посла, плански и
професионално извршена тежа кривична дела, која могу починити најмање три
међусобно повезана учиниоца удружена у криминално удружење, чија је сврха
стицање и повећање финансијске добити и друштвене моћи, трајним, тајним и
заједничким деловањем чланова, без поштовања међународних граница, уз
примену насиља, застрашивања или корупције за осигурање свог илегалног
опстанка, односно развоја криминалне делатности.
Ђорђе Игњатовић
организовани криминалитет дефинише као врсту
имовинског криминалитета, који карактерише постојање криминалне
организације која обавља континуирану привредну делатност користећи при том
насиље и корупцију носилаца власти.
Мићо Бошковић
закључује да садржај појма ОК обухвата организовано
криминално деловање са циљем прибављања противправне имовинске користи
и остваривања профита, али исто тако под овим појмом подразумева и оне
облике организованог криминалног деловања где је криминална организација
успела да успостави одређене везе са државом и њеним органима.
Владимир Водинелић
доводи у везу организовани криминалитет са појединим
државним органима, привредним и финансијским.
Добривоје Радовановић
сматра да ОК мора бити у спрези са државом и да
њега нема без сарадње са властима, независно од тога која партија је на власти и
који режим је у питању. Од способности ОК зависи колико ће доспети у врх
власти и које ће структуре освојити, но по правилу се рачуна на полицију,
судство, али и на парламент, да би се могло утицати на битне закључке,
доношеше закона и важнепривредне одлуке.
Зорица Мршевић
истиче да ОК представља посебну врсту пословног
предузећа које има корене у политичко-економским условима друштва и које у
домену криминала уноси факторе лидерства, групне дисциплине, послушности,
сарадње и планирања, ради остваривања профита, што је један од услова
ефикасности у политичком, економском и уопште друштвеном животу. Такође,
наводи да ОК не може да настави своје активности без макар и пасивног
допуштања својих операција од стране органа правне присиле.
Мило Бошковић
под појмом ОК подразумева врсту деликвенције и типологију
криминалних појава везану за активност професионалних криминалних
организација. То је делатност "привредног типа" коју врше криминална
удружења са строго утврђеном хијерархијом, дисциплином и нормама
понашања. Појава се испољава у виду деловања организованих или
полуорганизованих група и других облика удруживања, колективног вршења
кривичних дела, у спрези са представницима локалне или виших степена
државне власти, односно њених органа и институција. Осим тога, носиоци
организованог криминалитета могу бити у посредној вези "пословног односа"
са представницима финансијских институција, привредних компанија и
политичких странака.
Зоран Стојановић
организовани криминал дефинише као "структуру која
обухвата друге форме криминалитета или искоришћава различите секторе и
сфере илегалне економије, инфилтрирајући се у привредни, па и у политичко-
административни свет"
Владан Васиљевић
у одређивању садржаја појма организованог криминалитета
полази од заједничких елемената оне групе кажњивих радњи које указују на
њихову организованост као битно обележје и које се сусрећу код свих облика
организованог криминалитета, а ти елементи су: трајније удруживање већег
броја лица; циљ удруживања те врсте је слојевитост организације (руковођење,
планирање, обезбеђење послова, извршење планиранe дeлатности);
подмиривањe потрeбe грађана или ширих и ужих група, укључујући ту и
државу, супротно важeћим прописимa (однос лeгaлизовaних и противзaконштих
дeлaтности); срeдствa и пoступци у вршeњу зaбрaњeнe дeлaтнoсти.
Бојана Павишић
истиче да организовани криминалитет обавезно подразумева
постојање организацијске структуре, међусобне повезаности чланства са циљем
прибављања користи, стварањем, прометом или коришћењем различитих добара
и повезаности са утицајним привредним, административним и политичким
снагама.
Горан Бошковић
ОК дефинише као имовински (профитно) оријентисану
континуирану криминалну делатност, коју врше криминалне организације у
различитим областима погодним за “криминалну експлоатацију”, а одликују га
висок степен интеракције између чланова организације, диференцијација
задатака и организациони модели који се прилагођавају потребама деловања на
криминалном тржишту, као и коришћење криминалних метода (насиље,
застрашивање и корупција) и некриминалних метода (деловање у сфери
легалних економских токова), којим се успостављају везе, врши утицај на
носиоце власти и остварују криминални циљеви.
Т-2: Транснационални криминал; Професионални криминал; Кримниaл белог
оковратника (Конвенција УН против транснационалног ОК - Палермо
конвеција)
Наставна питања: Транснационални криминал, Професионални
криминал, Криминaл белог оковратника
Конвенција УН против транснационалног ОК - Палермо конвеција
Међународна заједница, уочивши да постоји све већа опасност од
транснационалног организованог криминала, али и дилема око истог, усвојила је
заједничку дефиницију транснационалног организованог криминала.
Симболично, у италијанском граду Палермо, где су корени сицилијанске мафије.
Конвенција УН за борбу против транснационалног организованог криминала
исвојена је децембра 2000. године и односи се на тежа кривична дела, корупцију,
прање новца и ометање правосуђа, под условом да је у питању транснационално
кривично дело по природи и да укључује организовану криминалну групу.
Члан 2. Конвенције УН о транснационалном организованом криминалитету
дефинише:
1. Организовану криминалну групу
2. Тешки облик кривичног дела
3. Организовану групу
Организовани криминал се одређује кроз дефинисање наведених појмова.
Организована криминална група
“Организована криминална група”
је организована група људи од најмање
три лица, која постоји неко време, делујући заједнички са циљем да почини
једно или више озбиљних кривичних дела, предвиђених Конвенцијом, а са
намером да директно или индиректно оствари материјалну корист.
“Тешки облик кривичног дела”
је радња која представља кривично дело за
које се може изрећи највиша казна затвора у трајању од најмање четири године
или тежа казна
“Организована група”
означава групу која није случајно формирана ради
непосредног извршења кривичног дела и чији чланови не морају имати
прцеизно дефинисане улоге,нити континуитет чланства, ни развијену
организацију.
Транснационални криминалитет
Савремени криминал не познаје границе. Криминалне групе из једне земље
повезују се са сличним групама из других земаља. Та веза се одвија у суседним
или удаљеним државама, што томе даје и интерконтинентални карактер.
Појам транснационалног криминалитета (TK) је први пут дефинисан на
Огранку УН за спречавање криминала у Женеви 1975. г., са намером да се да
адекватан појам једном облику криминала који превазилази међународне
границе и угрожава правне системе више земаља.
За ову блиску сарадња криминалних група из различитих држава користи се
израз транснационални организовани криминалитет или мултинационални или
међународни организовани криминалитет.
Термин транснационални криминал нема правно значење, већ је криминолошки
термин, под који је много тога дефинисаног у казненим законима земаља, али са
заједничким атрибутом појаве која превазилази надлежности било које дате
државе.
Међународна конвенција против транснационалног организованог
криминалитета усвојена у Палерму 2000. године, под тим појмом подразумева
кривично дело учињено у више држава или је дело у вези или производи
последице у више држава.
Бивши Генерални секретар Интерпола Бошар (Bossard) сматра да је један
злочин, са правног становишта, међународни само ако је антисоцијална
активност забрањена законима дотичне државе.
Кривично дело поседује својство „транснационалног“ онда када је:
а) учињено у више држава;
б) учињено у једној држави, али је већи део припрема, планирања, руковођења
или контроле обављен у некој другој држави;
ц) учињено у једној држави, али је у њега укључена група за организовани
криминал која се бави криминалним активностима у више држава;
д) учињено у једној држави, али су битне последице наступиле у некој другој
држави.
Међународни карактер делу даје:
чињеница да је преступник да би га извршио морао прећи бар једну
националну границу,
природа дела (као међународна трговина дрогом), њихове консеквенце
(кривитворене банкноте једне државе циркулишу у другим земљама) или
транснационални карактер неке aктивности одређује сам извршилац
(џепарош, да би извршио дело, прелази из једне државе у другу).
Широка дефиниција организоване криминалне групе
Организована криминална група означава групу од три или више лица, која
постоји у извесном временском периоду и која делује споразумно у циљу
чињења једног или више тешких злочина или кривичних дела утврђених у
складу са овом конвенцијом, ради задобијања, посредно или непосредно,
финансијске или друге материјалне користи“ (Закон о потврђивању Конвенције
Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и
допунских протокола, 2001).
Према мишљењу Бошара, основу транснационалног криминала чини:
Поред међународних деликата у општем смислу, постоје у условном значењу и
деликти за које је међународна заједница заинтересована
, што се посебно
односи на ратне злочине, злочине геноцида, деликте илегалне трговине оружјем
и дрогом, трговине белим робљем, отмице авиона и бродова, атентате, нападе на
дипломатске представнике и сл.
Услови да постоји организовани криминал
Наиме, прописано је да организовани криминал постоји уколико су кумулативно
испуњене
најмање четири
од следећих девет услова, при чему
првонаведени
услов обавезно мора бити испуњен:
да је извршено кривично дело резултат организованог деловања
више од два лица чији је циљ вршење тешких кривичних дела ради
стицања добити или моћи
;
да је сваки члан криминалне организације имао унапред одређени задатак
или улогу;
да је делатност криминалне организације планирана на дуже или
неограничено време;
да се делатност организације заснива на примени одређених правила
интерне контроле или дисциплине чланова;
да се делатност организације планира или врши у међународним
размерама;
да се у вршењу криминалне делатности примењује насиље или
застрашивање или да постоји спремност за њихову примену;
да се у вршењу делатности користе привредне или пословне структуре;
да се користи прање новца или незаконито стечене добити;
да постоји утицај организације или њеног дела на политичку власт,
медије, извршну или судску власт или на друге друштвене или економске
чиниоце.
Актери у сузбијању ТОК:
-
Главни глобални актери: Канцеларија Уједињених нација за дроге и
криминал (UN Office for Drugs and Crime, UNODC); ИНТЕРПОЛ
(International Police Organization); Акционе снаге за финансијске задатке
Financial Action Task Force (FATF);
-
Главни регионални актери: Међународна организација за миграције
(International organization for Migration, IOM); Организација америчких
држава (Organization of American States, OAS); Канцеларија европске
полиције (European Police Office, EUROPOL); Асоцијација нација
Југоистоþне Азије (Associaation of Southeast Asian Nations, ASEAN);
Главне Иницијативе у Југоисточној Европи:
-
Савет за регионалну сарадњу (Regional Cooperation Council, RCC);
-
Асоцијација шефова полиције у Југоистоþној Европи (Southeast Europe
Police Chiefs Association, SEPCA);
-
Иницијатива за сарадњу у Југоистоþној Европе (Southeast Europe
