ORGANIZOVANI KRIMINALITIT
1. Sta se podrazumeva pod pojmom kriminalitet?
- U pojmnovnom odredjenju kriminal se moze posmatrati u kontekstu svih registrovanih i
sankcionisanih krivicnih dela na nekoj teritoriji u odredjenom vremenu (uzi smisao) ili
pak, u kontekstu sva ponasanja kojima su prekrsene krivicno-pravne norme, bez obzira na
to da li su vinovnici poznati ili ne, da li je prema njima pokrenut krivicni postupak i
izrecene sankcije ili ne (siri smisao)
2. Koja je opste prihvacena definicija kriminaliteta?
- Opste prihvacena definicija kriminala se odnosi na “sve one aktivnosti i propustanja
koje ugrozavaju u odredjenom vremenskom razmaku pojedina lica ili pak dobra u
materijalnom i moralnom smislu, koja pripadaju tim pojedincima, raznim drustvenim
organizacijama kao i drustvu uzev u celini, a kojesu inkriminisane u vazecim kazneno-
popravnim normama jedne zemlje, smatraju se I pravno tretiraju kao njen kriminalitet za
to vreme. Njihovi izvrsioci se uzimaju za odredjenu krivicnopravnu odgovornost i
podlezu odgovarajucim sankcijama za njihovo izvrsenje.”
3. Sta je formalni, a sta materijalni aspect krivicnog dela?
- Formalni aspekt krivicnog dela cini ljudska aktivnost, a materijalni aspekt krivicnog
dela, odnosno sadrzaj, podrazumeva ugrozavanje drustvenih vrednosti.
4. Kako se kriminal deli prema stepenu organizovanosti?
- 1. Neorganizovani kriminal (situacioni I neki poluprofesionalni kriminalci)
2. Poluorganizovani kriminal (ad-hoc grupa ili bande)
3. Organizovani kriminal
5. Pojam organizovanog kriminaliteta
- To je aktivnost kriminalnih grupa ili organizacija ciji je cilj nelegalno obavljanje
poslova, odnosno vrsenje krivicnih dela zbog sticanja profita ili prevlasti u odredjenim
oblastima drustvenog zivota.
6. Prema UNTOC-u “organizovana kriminalna grupa” ima znacenje…
- Grupa od tri ili vise osoba koja ima odredjenu strukturu
- Grupa koja postoji odredjeno vremensko razdoblje
- Grupa koja deluje sporaznumno u cilju cinjenja jednog ili vise zlocina, odnosno
krivicnih dela
- U svrhu postizanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.
7.Definicija EU podrazumeva da je delo organizovanog kriminala ono krivicno delo
koje ispunjava 4 obavezne i najmanje dve sa liste od 7 opcionalnih karakteristika,
Koji su obavezni kriterijumi prema EU, a koje elemente ukljucuju opcionalne
karakteristike?
1. OBAVEZNI KRITERIJUMI
- Krivicno delo je rezultat vise od dva pocinioca.
- Kriminalna aktivnost o kojoj je rec se odvija u duzem vremenskom periodu, sto sugerise
stabilnost kriminalne grupe
- Rec je o “teskim krivicnim delima”, pri cemu se pod teskim krivicnim delom
podrazumeva svako krivicno delo za koje je u nacionalnom zakonodavstvu drzave na
cijoj teritoriji je pocinjeno, predvidjena minimalna zatvorska kazna od 4 god ili vise.
- Osnovni motiv dela je nezakonito sticanje dobiti ili preuzimanje politicke vlasti
2. OPCIONALNE KARAKTERISTIKE
- Postojanje specijalisticke podele rada i zadataka izmedju ucesnika u kriminalnoj
aktivnosti
- Postojanje primetnih mehanizama disciplinovanja i kontrole u okviru kriminalne grupe
- Upotreba ili pretnja upotrebom nasilja pri cinjenju krivicnih dela
- Upotreba struktura komercijalnog ili poslovnog tipa pri cinjenju krivicnih dela
- Aktivnost u operacijama pranja novca
- Prekogranicna ili medjunarodna dimenzija kriminalne aktivnosti
- Nastojanje da se vrsi uticaj legitimne drzavne institucije od strane kriminane grupe
8. Sta oznacava transnacionalni kriminalitet?
- Radi se o kriminoloskom fenomenu pod koji se moze podvesti dosta toga, sto je
razlicito odredjeno u krivicnim zakonima zemalja, ali kako to vecina autora apostrofira,
sa “zajednickim atributom pojave koja prevazilazi nadleznosti bilo koje date drzave”.
Eksplicitno, Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta usvojena u
Palermu 2000. godine, pod tim pojmom oznacava “krivicno delo ucinjeno u vise drzava,
ili je u veziili proizvodi posledice u vise drzava”.
9. Bivsi Generalni Sekretar Interpola Bosard (Bossard) u svojoj citiranoj knjizi
“Transnacionalni zlocin i krivicno pravo” objavljenoj 1990. godine u Cikagu,
smatra da je jedan zlocin, sa pravnog stanovista, medjunarodni samo ako je takva
antisocijalna aktivnost zabranjena zakonima doticne drzave. Sta daje jednom
krivicnom delu medjunarodni karakter?
- Cinjenica da je prestupnik da bi ga izvrsio mora preci bar jednu nacionalnu granicu
- Priroda dela ( kao medjunarodna trgovina drogom), njihove konsekvence (krivotvorene
banknote jedne drzave cirkulisu u drugim drzavama) ili transnacionalni karakter neke
aktivnosti odredjuje sam izvrsilac (dzeparos, da bi izvrsio krivicno delo, prelazi iz jedne
drzave u drugu)
10. Kada ukazuje koja dela dolaze u obzir da budu svrstana u kategoriju
medjunarodnih krivicnih dela, Bossard polazi od klasifikacije Interpola i sva takva
ponasanja razvrstava u 5 grupa, a to su:
1. DELA PROTIV POJEDINACA
- ubistva i telesne povrede
- zlocin protiv prava coveka (tu svrstava dela kod kojih drzava ugrozava ljudska prava i
ropstvo)
- pornografiju, trgovinu opscenim materijalom
- terorizam
Pod pojmom organizovanog kriminaliteta podrazumeva se skup kriminalnih pojava, a
organizovani zlocin se moze sastojati iz mnogobrojnih mogucnosti izvrsenja odredjenog
ili vise (u sticaju)krivicnih dela. Ako se ima u vidu da je organizovani zlocin pojam koji
obuhvata tri bitna svojstva (postojanje bande, zavere, grupe ili udruzenja, da imaju
zlocinacki plan id a su prethodno izvrsili bar jedno krivicno delo), onda je svaki oblik
organizovanog kriminala ujedno i organizovani zlocin. Ovakva formulacija je siri pojam
od organizovanog kriminaliteta, pa takve grupe i organizacije mogu izvrsiti krivicno delo
organizovanog zlocina, a da pri tome nemaju sve elemente organizovanog kriminaliteta
ukriminoloskom smislu.
14. Prema EU postoji lista od 11 karakteristika – indikatora organizovanog
kriminala. To su sledece karakteristike:
1. Ucestvovanje vise od dvoje ljudi u vrsenju krivicnih dela
2. Svako ima svoju odredjenu ulogu u vrsenju krivicnih dela
3. Kriminalno delovanje u duzem ili neodredjenom periodu
4. Koriscenje nekih oblika discipline ili kontrole u okviru kriminalnog udruzenja
5. Pripadnici grupe su osumnjiceni za teza krivicna dela
6. Delovanje na medjunarodnom nivou
7. Koriscenje nasilja ili drugih sredstava zastrasivanja (unutar grupa, izmedju
grupa i nasilje van grupe – prema zrtvama)
8. Koriscenje trgovinskih struktura ili struktura slicnim poslovnim
9. Umesaost u pranje novca
10. Uticanje na politiku, medije, javnu upravu, pravosudne organe ili privredu
11. Teznja za profitom ili moci
15. U pogledu karakteristika organizovanog kriminala, sta podrazumeva
“organizovanost u formalnom smislu” i koja su bitna obelezja te karakteristike?
-
Organizovanost u formalnom smislu podrazumeva postojanje privremenih ili trajnih
grupa(bandi), odnosno kriminalne organizacije mao nosioca organizoanog krinimaliteta i
nezavisnog i dinamicnog entiteta, samog po sebi, koji ima mnostvo karakteristika, a koji
predstavlja odredjeni vid drustvene structure.
Bitna obelezja:
A) TAJNOST
- Apsolutna
- Relativna
B) KODEKSI ( PRAVILA PONASANJA)
- Pisana
- Nepisana
C) HIJERARHIJSKO USTROJSTVO (HIJERARHIJSKA PODREDJENOST) --> sistem
subordinacija
- Kriminalna organizacija
- Hijerarhija
- Kriminalna struktura
16. U pogledu karakteristika organizovanog kriminala, sta podrazumeva
karakteristika “ ogranizovanost u sadrzajnom smislu” i koja su bitna obelezja te
karakteristike?
- Podrazumeva organizovano kriminalno delovanje kriminalne organizacije, odnosno
organizovano, plansko i sistemsko vrsenje krivicnih dela koja imaju obelezja
organizovanog kriminaliteta.
Bitna obelezja:
Plansko, kontinuirano, stalno kriminalno delovanje.
17. U pogledu karakteristika organizovanog kriminala, sta podrazumeva
karakteristika “sticanje i uvecanje ekonomskog profita, monopola i moci” i koja su
bitna obelezja te karakteristike?
- Organizovani kriminal se racionalno obavlja radi profita nelegalnih aktivnosti, koji se
trajno odrazava koriscenjem sile, pretnjama, kontrolom monopola i?ili korumpiranjem
javnih sluzbenika. Infiltriran je u gotovo sve pore drustvenog i drzavno – nacionalnog i
medjunarodnog zivota, i ostvaruje protivpravne profite koji su veci od bruto nacionalnih
dohodaka mnogih zemalja. Sticanje i uvecanje profita, monopola i moci - programska
platforma organizovanog kriminaliteta je pretezno usmerena na ostvarivanje profita,
ekonomskog monopola i ekonomske moci, uz minimalne rizike, kao i naknadu
legalizacije stecenog profita, monopola i moci.
Bitna obelezja:
-
Sticanje ekonomskog profita
- Nelegalno bogaćenje
- Ulaganje u legalne poslove
18. U pogledu karakteristika organizovanog kriminala, sta podrazumeva
karakteristika “ostvarivanje uticaja na drzavne organe, pojedince i druge subjekte
socijalne kontorle” i koja su bitna obelezja te karakteristike?
- Poslednjih godina, pojedini slucajevi u postupcima privatizacije, potvrdjuju hipotezu da
nema organizovanog ktiminala ukoliko u njemu ne ucestvuju pojedinci iz sistema
politicke vlasti. Ostvarivanje uticaja na drzavne organe, pojedince i druge subjekte
socijalne kontrole omogucava kriminalnim organizacijama ostvarivanje postavljenih
kriminalnih ciljeva i nesmetano delovanje u nacionalnim okvirima date zemlje, a vrlo
ceso in a medjunarodnom nivou.
Bitna obelezja:
- Korupcija
- Iznuda
- Primena sile ili pretnje
- Izazivanje straha
19. Koja su bitna obelezja ekonomskih uzroka organizovanog kriminaliteta?
- Mogu se posmatrati u kontekstu ekonomskog razvoja,odnosno ekonomskog
nazadovanja jedne zemlje,koji dovode do nastanka i razvoja organizovanog
kriminaliteta,ali i kao ekonomski uzroci koji dovode do transnacionalnog organizovanog
kriminaliteta. Problemi ekonomskog razvoja jedne zemlje se konsekventno dovode u
vezu sa novim oblicima organizovanog kriminaliteta. Dok pojava globalnog finansijskog
- Odlaganje sprovođenja političkih reformi
- Produbljivanje unutrašnjih političkih kriza
- Politička nestabilnost
22. Sta se podrazumeva pod pojmom “globalizacija” i “globalizacija organizovanog
kriminala?
-
Globalizacija
se najopštije može odrediti kao proces stvaranja opštesvetskog društva
kroz sinhronizovane političke, ekonomske i vojne aktivnosti niza političkih, vojnih i
ekonomskih subjekata na čelu sa SAD kao državom — nosiocem globalizacije, kojima se
usmerava kretanje ukupnog ljudskog društva u pravcu realizacije postavki ideologije
globalizma. Za neke mislioce ona je neminovnost i dokaz napretka civilizacije, za druge
ona je novi oblik dominacije bogatih nad siromašnim. Oni koji su za globalizaciju ističu
prednosti jedinstvenog svetskog tržišta, jedinstvenih zakona za ceo svet, lakšeg protoka
ljudi, roba, kapitala i ideja u svetu bez granica.
-
Globalizacija organizovanog kriminala
- Organizovani kriminal u sadašnje vreme ne
poznaje granice država i režima. Mreže dobro organizovanih, visokosofisticiranih
kriminalnih grupa, svih nacija i boja, u cilju sticanja velikog profita, bave se različitim
„unosnim poslovima“, posebno onim koji se odnose na trgovinu drogom, oružjem, belim
robljem i dr. Kriminalci lutaju elektronskim mrežama, uz pomoć visoko razvijenih
tehnologija, „peru“ velike količine novca i kao neka nevidljiva, ogromna snaga, povlače
točak civilizacije unazad, degradirajući dosadašnja epohalna dostignuća. Čini se da naša
23. Pojam mafije
Mafija je specificna delikventna struktura iz sredine koja deluje u okviru organizovanih
oblika kriminala. Treba je posmatrati kao organizaciju koja ima monopol vlasti i
sposobnost da sprovede u delo sporazume primenjujuci pretnju nasiljem. Specificnosti
mafije ukazuju na cvrstinu i jaku strukturu organizacije koja je spremna da se obracuna sa
svim protivnicima,bez obzira na nivo na kome se nalaze i koje funkcije obavljaju u
organima vlasti i drzavnim organima. Mafijsake organizacije odavno su prerasle epitet
skupine kriminalaca. Danas te organizacije funkcionisu kao velika preduzeca koja svoj
nelegalno steceni novac peru i ulazu u legalne biznise. Mafijasi su postali biznismeni koji
se po zahtevima trzista ujedinjuju i saradjuju sa drugim mafijaskim organizacijama na
globalnom nivou,a sve u cilju ostvarivanja sto veceg profita.
24. Struktura najpoznatije mafijaske organizacije “Cosa Nostra”
Organizacija se zasniva na porodici – familiji, na cijem celu je Bos (don, capo) koji ima
apsolutnu vlast, stara se o discipline, redu i finansijskim efektima kriminalne
organizacije. On ima svog zamenika koji porseduje izmedju njega i podcinjenih, i
zamenjuje ga u njegovom odsustvu. Zatim ide savetnik, koji je starije lice koje vise ne
ucestvuje u kriminalnoj delatnosti, a na hijerarhijskoj lestvici je u istoj ravni sa
zamenikom i veoma je uticajno. Savetnik sluzi za davanje odredjenih saveta za
odrzavanje tradicije porodice. Na najnizem nivou su vojnici, koji su neposredni izvrsioci
svih kriminalnih delatnosti u mafiji.
25. Kako mozemo definisati “terorizam”?
