ORGANIZOVANI KRIMINALITET
- Postoje dva gledista o nastanku OK. Prema prvom nastao je u proslm veku u periodu prohibicije
(zabrane tocenja alkohola), a prema drugom nastao je u 19 veku i bio je narocit izrazen u razvijenim
gradovima, gde je postojala stalna potreba za slkoholom, kockom i prostitucijom. Organizovane grupe
koje su nudile te poroke poticale su iz nizih socijalnih slojeva i cinili su ih uglavnom Italijani.
- Italija kao kolevka mafije, donela je prvi zakon namenjen suzbijanju OK sredinom pedesetih godina
20.veka, ali ozbiljnost ovog problema shatila je i osteila tek nakon ubistva sudija i tuzilaca, koji su mu
se suprotsavili. Drzave su morale da nadju efikasnu strategiju njegovog suzbijanja.
- Problemi nisu zaobisli ni zemlje nastale raspadom SFRJ od koje su neke bile suocene sa
dugotrajnim ekonomskim sankcijama, politickom izolacijom, pogorsanjem zivotnog standarda i NATO
bombard. (R Srpska, MNE, RS). Odsustvo iz medj.organizacija je uticalo na stvaranje pogodnog tla za
nastana i razvoj OK. Te zemlje imale su tu nesrecu da medju poslednjim prihvate definisanje strategije
suzbijanja OK.
- Kriminal - postupak krsenja zakona, delo kaznjivo po zakonu – drustvena devijacija. Predstavlja sve
one aktivnosti i propustanja koje ugrozavaju u odredjenom vremenskom razmaku pojedina lica ili pak
dobra u mterijalnom i moralnom smislu, a koje inkriminisane u vazecim kaznenopravnim normama.
- Kriminalitet je pojava u drustvu koja se manifestuje u vrsenju drustveno opasnih dela za koja je
predvidjena krivicna sankcija.
- Mere za suzbijanje kriminaliteta: preventivne (usmerene na uklanjenje uzroka kriminaliteta) i
represivne (koje se primenjuju prema uciniocu KD nakon sto je izvrseno delo)
- Osnovni motiv postojanja organizovanih kriminalnih grupa je teznja za brzim sticanjem velike
finansijske i druge maerijalne dobiti, teznja za boljim i lepsim nacinom zivljenja uz sto manji rizik, kako
od gubljenja ulozenih sredtsva tako i od krivicnog gonjenja. Na taj nacin se stvara drustvo u kome ne
postoji sistem vrednosti, u kome se ceni novac, kriminal i luksuz. Vec 90-tih godina proslog veka
kriminalne organizacije se ne vezuju sao za zemlju iz koje poticu, nego se sire na nova trzista, cime OK
poprima elemenat transnacionalnosti.
- OK se razlikuje od klasicnog kriminaliteta. Osnova obe vrste je ista, postoji ucinilac, zrtva, svedok,
kao i cilj bilo koje kriminalne aktivnosti. OK deluje ozbiljnije, slozeniji oblik kriminaliteta, dela zahtevaju
vece pripreme, vise ljudi, bolju tehnologiju, vise novca i njegove posledice su teze i nenadoknadive u
izvesnom smislu.
- OK predstavlja skup sve vrste dela: KD zlocinacko udruzivanje (čl. 346 KZ) i dela koja vrse
pripadnici tog kriminalnog udruzenja. (potrebno je da postoji svest o pripadanju z udruzenju i da je cilj
vrsenje KD)
- OK podrazumeva plansko osmisljeno i sistematsko delovanje koje se kontinuirano ponavlja radi
sticanja sto veceg profita,a preko njega sto veceg uticaja i moci.
Delatnostima OK ostvaruje se ogroman nezakonit profit, on predstavlja ozbiljnu pretnju razvju
demokratije, vladavini prava i ljudskim pravima, ali i opstoj bezbednosti i privrednom razvoju na
planetarnom nivou.
Zakon o organizaciji i nadleznosti drzanih organa u suzbijanju OK, korupcije i drugih posebno
teskih KD. čl. 3 st. 2
Organizovani kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane
kriminalne grupe ili njenih pripadnika.
Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica, koja postoji
određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana
KZ od 4 godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi.
(čl. 112 st. 35 KZ RS)
Karakteristicno za OK: hijerarhijska struktura, monopolisticka kontrola i primena moci (nasilje,
ekonomska, politicka moc), otpornost na standardne medote i mere suzbijanja krminala, koriscenje
korupcije i izbegavanje sankcija, eknomski interesi i visoka dobiti.
Na nivou EU usvojena je operativna definicija OK, koja zahteva postojanje odredjenog minimalnog
broja karateristika:
Obavezni elementi:
1. Saradnja 3 ili vise lica
2. Organizacija deluje u duzem i neodredjenom periodu
3. Pripadnici organizacije vrse teza KD
4. Cilj je ostvarivanje profita i moci
Fakultativni elementi:
1. Postojanje konkretnog zadatka i uloge svakog pojedinca
2. Koriscenje discipline i kontrole
3. Primena nasilja i drugih oblika zastrasivanja
4. Vrsenje uticaja na politiku, medije, izvrsnu vlast, prvosudje
5. Koriscenje privrednih struktura ili struktura slicnih poslovnim
6. Delovanje na medj. nivou (transnacionalnost poprima dimenziju obaveznog elementa)
- Konvencija UN protiv transnacionalnog OK se primanjuje na sprecavanje, istragu i sudsko gnjenje
teskih KD ucinjenih od organizovane krimi grupe sastavljenje od 3 ili vise lica koja deluju sporazumno i
kontinuirano u cilju sticanja finansijske i druge koristi. Konvencija predvidja kaznjavanje kriminalne
korupcije i pstrukciju pravosudja, a pored zatvorske kazne, uciniocima je zapreceno i konfiskacijom i
zaplenom imovine. Sva KD predvidjena ovom Konvencijom podlezu ekstradiciji.
- Osnovni tipovi OK: konspirativni – siroko raspostranjen (kineske trijade, japanske jakuze, Cosa
Nostra); lokalni – model organizovan od strane etnickih grupa (albanski, ruski, italijanski, kineski i drugi
klanovi) i preduzetnicki tip.
Tipovi kriminalaca prema karakteru aktivnosti:
1. Profesionalni – provalnici, dzeparosi, varalice, falsifikatori, prof.sverceri...)
2. Poluprofesionalni – sitni lopovi, preprodavci, predstavnici cinovnicnog kriminala,...)
3. Situacioni – sitni situacioni lopovi, osudjeni za KD protiv bezbednosti u saobracaju, agresivni
prestupnici, seksualni prestupnici, ..)
- Multinacionalni OK, medj.OK – karakterise ga bliska saradnja krimi grupa iz razlicitih drzava.
- Konvencija protiv TOK usvojena je u Palermu 2000. Godine, pod tim pojmom oznacava - KD
ucinjeno u vise drzava ili je u vezi ili proizvodi posledice u vise drzava.
- Savremeni kriminal ne priznaje granice, a kriminalne grupe iz jedne zemlje lako se povezuju sa
slicnim grupama ili organizacijama drugih zemalja tako da to poprima jednu novu dimenziju u
kriminalnom svetu.
- Sve veca otvorenost drzava, njihova medjusobna saradnja i proces globalizacije otvaraju i
odredjene puteve za internacionalizaciju kriminaliteta. Na taj nacin pojedine forme OK sire se na
prostore vise drzava i tako krimi delatnost dobija medjunarodni karakter. OK pokazuje potrebu za
stalnom ekspanzijom i osvjanje novih krimi trzista, jer mu na taj nacin donosi vecu dobit i jaci uticaj.
- Karakteristike TOK
:
- Grupa organizovana da pocini zlocin,
- Prisutnost hijerarhijskih veza, lideri kontrolisu grupu
- Primena nasilja i drugih oblika zastrasivanja
- Pranje novca u cilju unapredjivanja krimi aktivnosti i i infiltriranja u legitimne privredne tokove
- Potencijal za ekspanziju u vezi novih aktivnosti van nacionalnih granica
- Saradnja sa drugim organizovanim T krimi grupama.
- Bivsi generalni sekretar Interpola Bosard u svojoj knjizi navodi da je - jedan zlocin medjunarodni
samo ako je takva aktivnost zabranjena zakonima doticne drzave.
- Znaci da medj. karakter delu daje: cinjenica da je prestupnik da bi ga izvrsio morao preci bar jednu
drzavnu granicu, priroda dela (medj.trgovina drogom).
- Interpolova klasifikacija dela
:
Dela protiv pojedinca (ubistva i telesne povrede, zlocin protiv prava coveka, pornografija,
terorizam)
Dela protiv imovine (razbojnistva, provale, iznudjivanje, dzeparenje, kradje sa transnacionalnim
posledicama – kradje vozila, kulturnih dobara)
Dela medj. kriminaliteta belog okovratnika (prevare, dela kompj. kriminaliteta, pranje novca)
Dela falsifikovanja (krivotvorenje umetnickih i industrijskih dobara, fals.dokumenata,
krivotvorenje stranog novca)
Krijumcarenje (nedozvoljena trgovina opojnim drogama, sverc drugih dobara i ljudi)
(
navedena dela spadaju u TOK pod uslovom da se krimi grupe stvaraju da traju godinama, imaju
striktnu hijerarhiju i tajnovitost
)
PROFESIONALNI KRIMINALITET
- Vrsenje razlicitih vrsta KD, najcesce imovinskih, u vidu zanimanja, a koje sluzi kao izvor stalnog ili
povremenog, osnovnog ili uzgrdnog prihoda.
- Profesionalno se obino vrse kradje, prevare, falsifikati, organizovanje prostitucije, trgovina opojnim
drogama.
- Karakteristike prof. Kriminaliteta je: da se dela vrse brzo, vesto i spretno uz eliku sposobnost
prostornog manevrisanja, zbog cega ih je tesko otkriti.
- Prof.kriminalci imaju za cilj sticanje velike novcane dobiti i mogu da se specijalizuju za vrsenje samo
odredjenih vrsta KD – kriminalci sa stilom – visoka profesionalnost, usavrsenost metoda, dinamicnost,
prilagodjavanje, sposobnost da izbegnu otkrivanje i kaznjavanje.
-
Rekles
- razlikuje 3 vrste prof.kriminalaca: sitni prestupnici (vrse KD bez primene nasilja –
dzeparosi, varalice), profesionalci varalice (vrse KD primenom raznih varalackih vestina) i teski
kriminalci (karakterise ih primena nasiljai upotreba vatrenog oruzja)
-
Maurer
- oni su cas ljudi u nevolji koji trze pomoc, uzimaju novac uz obecanje da ce ga vratiti sa
kamatom, cas su oni koji nude izvanrednu poslovnu priliku vrednu rizika. Tesko ih razlikovati od
uspesnih poslovnih ljudi – ugladjeni su, pristojnih manira, zive na visokoj nozi.
-
Saterlend
– za prof.kriminalca kradja je biznis, on pazljivo planira svaki detalj akcije, mesto i vreme
izvrsenja, nacin bekstva i sakrivanje ukradene robe, kao i osiguranje alibija u slucaju da bude uhvacen.
KRIMINALITET „BELOG OKOVRATNIKA“
- Kriminalitet „bele kragne“ ili „belih rukavica“
- Osnovna obelezja:
1. vrse ga lica sa prestiznim drustenim statusom u okviru zanimanja koja obavljaju, ugledni
poslovni ljudi, inteligentni ljudi koji uzivaju visok polozaj i imaju drustveni uticaj.
2. pojavljuje se u delatnostima vezanim za bankarsko osiguranje, trgovinu, drzavne institucije,
inspekcijske i poreske sluzbe, policijske i carinske sluzbe, medicinu, prevare na bezama,
transakcije valutom i menicama, laznim racunima, malverzacije u vezi sa utajom poreza,
korupciju,...
3. koriste se drustvena moc, ugled i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara
- Ovaj oblik kriminaliteta dovodi do velikih materijalnih gubitaka, do narusavanja zdravlja, povredjivaja
pa i smrti velikog broja ljudi, jer pored prevara sa cenama, laznog prikaivanja prihoda, pranja novca,
obuhvata i krsenje propisa o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti ekoloskih propisa.
- To je vid prof.kriminaliteta koji vre pripadnici gornjih, vladajucih i poslovnih krugova, karisteci svoj
uticaj i veze u drustvu za vrsenje KD koja im donose ogromnu materijalnu korist, a gradjanima i drustvu
nanose velike stete.
- KBO je veoma razvijen u kapitalistickim zemljama, posebno je karakteristican za americko drustvo,
tako da se u americkoj kriminoloskoj i socioloskoj literaturi govori o ovaj vrsti kriminaliteta kao
posebnom tipu kriminalne aktivnosti, drugacijem od organizovanog zlocina.
-
KBO se od ostalih vrsta kriminala razlikuje po tome što obično ne izaziva veliku pažnju javnosti, ali
ni pažnju pravosudnih organa države. KBO ne sadrži elemente nasilja, pa se stoga ne smatra kao
ozbiljna pretnja od strane javnosti ili države.
OK I ORGANIZOVANI ZLOCIN
- OK je kriminoloski pojam, a OZ krivicnopravni pojam.
- Pod pojmom OK podrazumeva se skup kriminalnih pojava, a OZ se moze sastojati iz mnogobrojnih
mogucnosti izvrsenja odredjenog ili vise KD. OZ pojam koji obuhvata tri bitna svojstva: postojanje
bande, grupe ili udruzenja, imaju zlocinacki plan i prethodno su vec izvrsili bar 1KD.
Indikatori OK:
1. Saradnja 3 ili vise lica
2. Svaki clan ima svoju odredjenu ulogu u vrsenju KD
3. Organizacija deluje u duzem i neodredjenom periodu
4. Koriscenje discipline i kontrole
5. Pripadnici grupe su osumnjiceni za teza KD
6. Pripadnici organizacije vrse teza KD
