брзо појављују стотине анализа и приказа о условима рада и мерама БЗЗР на раду у
земљама ЕУ. Истраживања су довела до напретка на пољу безбедности и заштите
здравља, утврђивања професионалних болести, предлагања мера заштите у рудницима
и фабрикама, у процени професионалних ризика и систематизацији професионалних
болести.

Новостечена сазнања у области заштите на раду утицала су на производњу

нових машина и алата и постала су саставни део организације рада. Даљи ток развитка
безбедности и заштите здравља на радном месту дат је у Табели 1.

Табела 1.

Даљи ток развитка безбедности и заштите здравља на радном месту

Година

Допринос у БЗНР

50-тих

Прва трипартитна европска Комисија за заштиту на раду у рудницима - орган
Заједнице надлежан за заштиту на раду, ограничен на руднике угља у чији састав
чине представници држава, послодаваца и синдиката

1957.

Оснивање Европске економске заједнице (ЕЕЗ) и усвајање Римског уговора ЕЕЗ -
прописи о заштити уводе се и у друге индустријске гране и секторе.

1962.

Препоруком ЕЕЗ уводи се принцип да свака фабрика са више од 200 запослених
мора имати службу заштите на раду

1974.

Комисија за заштиту на раду у рудницима добија шира овлашћења и оснива се
Саветодавни комитет ЕЕЗ за безбедност, хигијену и заштиту здравља на раду -
чине га представници влада, послодаваца и запослених.

1978.

Европска економска заједница (ЕЕЗ) покренула је први акциони програм
свеобухватних мера заштите на раду

1984.

Други сличан програм за свеобухватне мере заштите на раду

1987.

Европски акт - представља камен темељац целокупне зграде заштите на раду,
европских директива и прописа о безбедности и заштити здравља на раду у
протеклих четрнаест година.

1988.

Трећи акциони програм заштите на раду

1989.

ЕЕЗ усваја Оквирну директиву 89/391 о примени мера за унапређивање и
побољшање безбедности и здравља радника на радном месту а Савет Европске
економске заједнице усваја Европску повељу о основним социјалним правима
радника и Акциони програм за спровођење Повеље у којима право радника на
заштиту на раду заузима врло запажено место.

1992.

Проглашена је Европском годином безбедности, хигијене и здравља на радном
месту.

1993.

Мастрихтским уговором даље су разрађене основи и правци развоја заштите на
раду у Европској унији.

1994.

Комисија Европске уније усвојила је Оквирни акциони програм за заштиту на раду
до 2000. године.

1996.

Сачињена је најновија верзија Програма заштите на раду Европске уније за период
1996. до 2000. године

Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик први је међународни економски уговор који је

садржао одредбе о безбедности и заштити здравља на раду. У члану 55. међународног уговора
овлашћеним лицима даје се право да покрећу и финансирају истраживања чији је циљ безбедност и
заштита здравља на раду у производњи угља и челика и да стечена сазнања проследе свим
заинтересованим институцијама земаља тадашње европске заједнице.

Анализе стручњака показале су да је производња у овим земљама у индустрији угља и челика бележила

сталан раст, а да се број несрећа и повреда на раду стално смањивао. Истраживањима је утврђено да је
продужен животни век рудара за близу двадесет година.

118 А Уговора представља правни основ на коме су засноване све регуле о безбедности и заштити

здравља на раду у земљама данашње Европске уније.

Организовање послова безбедности и здравља на раду и оспособљавање запослених за безбедан рад

ВИКТОР РИСТОВ 010339

Дакле правни основ безбедности и заштите здравља на раду и целокупног
законодавства ЕУ у овој области (директиве и препоруке) заснован је на члану 118 А
Јединственог европског акта из 1987. године.Према томе, директиве Европске уније о
безбедности и заштити здравља на раду треба да послуже за уједначавање услова рада,
система и мера безбедности и заштите здравља на раду међу државама чланицама ради
отклањања нелојалне конкуренције по овој основи међу земљама чланицама Европске
уније, али и другим земљама које сарађују или желе да сарађују са Европском унијом,
посебно онима који желе да јој се придруже.

1.1. Д

РУГИ

МЕЂУНАРОДНИ

ИЗВОРИ

ПРАВА

ПРОПИСА

БЕЗБЕДНОСТИ

ЗАШТИТИ

ЗДРАВЉА

НА

РАДУ

Други најзначајнији међународни извори права о безбедности и заштити здравља на
раду, поред већ поменутих конвенција, препорука и директива су:

1. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима радника ОУН-

који је Југославија ратификовала 1971. године истиче да:"Државе чланице овог
Пакта признају право које има свако лице да се користи правичним и повољним
условима за рад, који нарочито обезбеђују:



награду која минимално обезбеђује радницима: правичну зараду и једнаку
награду за рад без икакве разлике; посебно се женама мора гарантовати да
услови њиховог рада нису гори од услова које имају мушкарци; пристојан
живот за њих и њихову породицу, сходно одредбама овог Пакта;



хигијенско-техничку заштиту на раду;



исту могућност за све да напредују у вишу одговарајућу категорију у свом
раду, водећи рачуна једино о навршеним годинама службе и о способностима;



одмор, разоноду, разумно ограничење радног времена и



повремена плаћена одсуства, као и накнаду за дане празника.

"Државе чланице овог Пакта признају право које има свако лице на најбоље
психичко и ментално здравље које може да постигне..."

2. Повеља Европског савета – усвојена је 1961. године где су утврђене обавезе држава

чланица о праву запослених на безбедне и здраве услове рада:



доносити прописе о безбедности и заштити здравља на на раду;



обезбедити мере надзора над применом ових прописа;



консултовати организације послодаваца и запослених о мерама путем којих
имају намеру да унапреде заштиту на раду у индустрији.

3. Повеља Европске економске заједнице – 1989. године усвојена Повеља о

фундаменталним социјалним правима запослених"Сваки радник мора да ужива
задовољавајуће здравствене и сигуроносне услове у свом радном окружењу.
Морају се предузети одговарајуће мере ради постизања даље хармонизације услова
рада у овој области задржавајући до сада постигнута побољшања."

4. Трипартитна декларација о мултинационалним компанијама и социјалној политици

-усвојена је 1977. године која утврђује основу за односе синдиката и послодаваца у
мултинационалним компанијама са посебним освртом на безбедност и заштиту
здравља на раду и захтевом да се у свим предузећима поштују највиши стандарди
заштите.

Безбедност и здравље на раду, Синдикални приручник, Независност Београд,

члан 7. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима радника ОУН

члану 12.Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима радника ОУН

члан 3. документа ове међународне организације

тачка 24 ове повеље

Организовање послова безбедности и здравља на раду и оспособљавање запослених за безбедан рад