1
Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne koli
č
ine hrane i sirovina
organskog porekla za postoje
ć
u ljudsku populaciju. Pravdaju
ć
i se tim zadatkom, s naro
č
itim
osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvek velikog broja
gladnih širom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata po
č
ele su se razvijati poljoprivredne
tehnike zasnovane, pre svega, na vešta
č
ki sintetizovanim materijama (mineralna
đ
ubriva,
pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl.), teškim poljoprivrednim mašinama i velikoj zavisnosti
proizvodnje od inputa
č
ije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je
da su nove tehnologije doprinele da se prinosi zna
č
ajno uve
ć
aju, a po nekim saznanjima
č
ak i
u
č
etvorostru
č
e. Me
đ
utim, u 2000.g. proizvedeno je žitarica dovoljno da ishrani 8 milijardi ljudi
(trenutno na našoj planeti živi oko 6 milijardi), a ipak je bilo oko 790 miliona gladnih, jer tako
“napredne” tehnologije proizvodnje, zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su još
uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju viškovi proizvoda i
proizvo
đ
a
č
ima se pla
ć
aju premije ukoliko odlu
č
e da ne proizvode poljoprivredne proizvode u
odre
đ
enom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cena proizvoda. S
druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teške poljoprivredne
mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su do zna
č
ajnog
narušavanja životne sredine.
Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i sve ve
ć
eg
ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka)
poljoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teško
ć
e, ide u pravcu uskla
đ
ivanja
razvoja sa potrebama tržišta i o
č
uvanja životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na ra
č
un
kvaliteta hrane, pri
č
emu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati
poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i
minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i
poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije), organska poljopriveda
predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uklju
č
uju
ć
i
biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava koriš
ć
enje metoda koje u najve
ć
oj meri isklju
č
uju
upotrebu inputa van farme.
Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne
vrednosti), razvoj održive poljoprivrede uz o
č
uvanje ekosistema, održavanje i pove
ć
anje
plodnosti zemljišta preko uzgoja mahunarki, primene zelenišnog i stajskog
đ
ubriva ili biljaka sa
dubokim korenom u višegodišnjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane
organske materije u zemljište. Podrazumeva se maksimalno korištenje obnovljivih izvora
energije, održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zaštite životne sredine, smanjenje
svih oblika zaga
đ
ivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje kako bi se
stvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih životnih potreba poljoprivrednih proizvo
đ
a
č
a, sticanje
odgovaraju
ć
e dobiti i zadovoljenja sopstvenim radom.
Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se na
osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvo
đ
a
č
a) moraju prilagoditi
specifi
č
nim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Tako da bi
se na jednom podru
č
ju zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati
precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, sto
č
arskih farmi i prera
đ
iva
č
kih
kapaciteta od mogu
ć
ih izvora zaga
đ
enja, zatim odgovaraju
ć
i kvalitet vode za navodnjavanje, te
2
uskla
đ
en razvoj biljne i sto
č
arske proizvodnje i osposobljenost stru
č
njaka i proizvo
đ
a
č
a za
organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja.
U razvijenim zemljama gdje je konvencionalna (intezivna, savremena) poljoprivreda, usled
nemilosrdne primene svih raspoloživih agrohemikalija, ve
ć
dovela do narušavanja prirodnih
ciklusa i zna
č
ajnog nakupljanja rezidua agrohemikalija u zemljištu, uslovi za zasnivanje organske
poljoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane (BSE,
slinavka, šap, dioksini, GMO i sl.), veoma se pove
ć
ala tražnja za proizvodima organske
poljoprivrede. U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostru
č
ena. Potroša
č
i ovu hranu
kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). U nekim razvijenim
zemljama organska poljoprivreda ve
ć
predstavlja zna
č
ajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj
proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u Švajcarskoj 8%. Najve
ć
e
tržište organskih proizvoda je u Nema
č
koj sa godišnjim rastom od 10% i dvostruko je ve
ć
e od
drugog po redu tržišta Francuske. Procenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove
proizvodnje iznosi oko 20%.
Zbog velike potražnje i nemogu
ć
nosti proizvodnje usled velike zaga
đ
enosti zemljišta i vazduha i
narušenih odnosa u prirodi, tj. nepostojanja osnovnih agroekoloških preduslova za organsku
proizvodnju, u razvijenim zemljama se javlja veliki nedostataka organskih proizvoda na tržištu.
Zbog toga manje razvijene zemalje u kojima je još uvek o
č
uvan agroekosistem (zbog siromaštva
ne koriste se skupe agrohemikalije), imaju šansu da preko organskih proizvoda pove
ć
aju svoj
izvoz. Tu šansu za sada u zna
č
ajnoj meri koriste Kina i Egipat.
Rezultati istraživanja širom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne poljoprivrede
sve
č
eš
ć
e pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega pesticida) koje su veoma štetne po zdravlje
ljudi. Podaci WHO govore da se pesticidima svake godine otruje oko 3 miliona ljudi. Prema
najnovijim istraživanjima Britanskog ministarstva poljoprivrede (MAFF), u polovini
kontrolisanih proizvoda su na
đ
ene rezidue pesticida i zato se potroša
č
ima preporu
č
uje ljuštenje
kore sa vo
ć
a i povr
ć
a (???) kako bi se smanjio rizik od njihovog unošenja u organizam. Prema
podacima UK’s Helath and Safety Executive, 5% onih koji su u dodiru sa pesticidima traži
pomo
ć
u njihovom centru, a zabeleženo je da još 10% onih koji usled blažih simptoma trovanja
pesticidima ne traže pomo
ć
lekara. Istraživanja na University of North Carolina pokazuju da se
kod žena koje su bile u blizini polja na kojima su primenjivani pesticidi, za 40 - 120% pove
ć
ava
rizik od spontanih poba
č
aja usled deformacija ploda. U Danskoj je dokazano da prisustvo
pesticida,
č
ija je aktivna materija Dieldrin, u krvi žena dvostruko uve
ć
ava šansu za pojavu raka
dojke.
Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvih
vešta
č
ki sintetizovanih materija pa i pesticida. Osim toga omogu
ć
ava i ishranu proizvodima više
nutritivne vrednosti od onih iz konvencionalne proizvodnje. Tako 12-godišnja istraživanja u
Nema
č
koj pokazuju zna
č
ajno viši sadržaj minerala u organskim proizvodima i to posebno
kalijuma i željeza, a tako
đ
e i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do sli
č
nih rezultata se
došlo i u Americi, gdje je utvr
đ
eno da je bilo
č
ak do 63% više kalijuma, za 73% više željeza,
125% više kalcijuma i za 60% više cinka od koli
č
ina u proizvodima konvencionalne proizvodnje.
Razli
č
ite studije pokazuju i zna
č
ajno ve
ć
i sadržaj suve materije, što zna
č
i višu koncentraciju
hraniva po jedinici mase i bolji kvalitet za prera
đ
iva
č
ku industriju.
4
Iako zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve
traženija roba u svetu i sve je zna
č
ajnije u
č
eš
ć
e ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima.
Procenjuje se da
ć
e u
č
eš
ć
e ovih proizvoda na svetskom tržištu hrane nastaviti da raste i u
narednim godinama.
Neophodni
uslovi
za
po
č
etak
organske
poljoprivrede
1. Izolovanost zemljišnih parcela, sto
č
arskih farmi i prera
đ
iva
č
kih kapaciteta od mogu
ć
ih izvora
zaga
đ
enja
2.
Odgovaraju
ć
i
kvalitet
vode
za
navodnjavanje
3.
Uskla
đ
en
razvoj
biljne
i
sto
č
arske
proizvodnje
4. Osposobljenost stru
č
njaka i proizvo
đ
a
č
a za organsku poljoprivredu
Ozna
č
avanje organskih proizvoda
Za sada u svetu ne postoje usaglašeni standardi za ozna
č
avanje organskih proizvoda. U
Evropskoj Uniji i SAD proizvo
đ
a
č
i se moraju strogo pridržavati usvojenih standarda ukoliko žele
da svoje proizvode ozna
č
e kao organske.
Potroša
č
i kupovinom proizvoda koji nose ovaj znak mogu biti sigurni da:
•
je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda organskog porekla
•
se proizvod slaže sa propisima inspekcije koju ovi proizvodi prolaze
•
sam proizvod dolazi direktno od proizvodaca i da je zapakovan u propisanu
ambalažu
•
sadrži ime proizvodaca, kod i telo koje je izvršilo inspekciju
Kod nas, Predlogom zakona o organskoj poljoprivredi i organskim proizvodima, sertifikovan
organski proizvod se obeležava oznakom „organski proizvod“, kodom ovlaš
ć
ene organizacije i
nacionalnim znakom. Izgled oznake i nacionalnog znaka propisuje ministar.
Koli
č
ina zemljišta pod organskom poljoprivrdeom (ha)
Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i
ekonomski zna
č
ajnija. To je i razumljivo obzirom da mere i postupci koji se koriste u
konvencionalnoj proizvodnji (intenzivna obrada zemljišta, gajenje samo jedne vrste na ve
ć
im
površinama, primena mineralnih
đ
ubriva, hemijska kontrola korova, šteto
č
ina i bolesti i geneti
č
ka
manipulacija gajenim biljkama) imaju za cilj pove
ć
anje produktivnosti. Me
đ
utim, takvim
postupcima dovodi se u pitanje budu
ć
i nivo proizvodnje, obzirom da se uništavaju uslovi koji bi
doprineli
dugoro
č
nom
održavanju
plodnosti.
Prema podacima SOEL – Survey cit. Fruhvald za 2004. godinu, pod organskom proizvodnjom
nalazi se 24 miliona ha širom sveta. Najve
ć
i deo tih površina nalazi se u Australiji (10 miliona
