Organska proizvodnja krompira

Univerzitet u Novom Sadu

Poljoprivredni fakultet

Novi Sad

SEMINARSKI RAD

ORGANSKA PROIZVODNJA KROMPIRA

Student

Ana Dolovac, 37/2013OP

Novi Sad, 2015

SADRŽAJ

UVOD

------------------------------------------------------------------------------------------------3.

1.1 Poreklo------------------------------------------------------------------------------------------3.

1.2 Nutritivna vrednost---------------------------------------------------------------------------3.

1.3 Uslovi uspevanja------------------------------------------------------------------------------4.

1.4 Obrada zemljišta------------------------------------------------------------------------------5.

1.5 Plodored ----------------------------------------------------------------------------------------5.

1.6 Đubrenje ---------------------------------------------------------------------------------------7.

2. PROIZVODNJA------------------------------------------------------------------------------------7.

1 Tretiranje krtola prirodnim regulatorima rasta ----------------------------------------8.

2.2 Sadnja -----------------------------------------------------------------------------------------8.

2.3 Malčovanje ------------------------------------------------------------------------------------9.

2.4 Radovi ------------------------------------------------------------------------------------------9.

2.5 Mladi krompir -------------------------------------------------------------------------------10.

2.6 Kasni krompir -------------------------------------------------------------------------------10.

BOLESTI KROMPIRA

-------------------------------------------------------------------------10.

3.1 Štetočine---------------------------------------------------------------------------------------11.

3.2 Berba -------------------------------------------------------------------------------------------12.

3.3 Skladištenja i čuvanje-----------------------------------------------------------------------12.

3.4 Upotreba organskog krompira------------------------------------------------------------12.

ZAKLJUČAK

--------------------------------------------------------------------------------------13.

REFERENCE

--------------------------------------------------------------------------------------14.

6% magnezijuma, isto toliko kalcijuma, te hlora, natrijuma, cinka, bora, joda, gvožđa,
bakra, sumpora i silicijuma. Izraženo u miligramima na 100 g, u krompiru ima kalijuma
od 440 – 660, 15 – 57 fosfora, 6 – 30 sumpora, 30 magnezijuma, 12 – 20 kalcijuma,
11,3 gvožđa, 0,41 bakra i 0,006 joda. Krompir je, dakle, prava riznica minerala, u kojima
dominira kalijum, ovakvo bogatsvo minerala i organskih kiselina krompir alkalizuje
unutrašnju sredinu organizma čoveka, potpomaže funkciju sluzokože pluća, želuca,
creva i mokraćih puteva.

Zapaljenja gornjih disajnih puteva mogu da se leče inhaliranjem sa krompirom, kome se
dodaje kašičica soli i soda bikarbone. Ovako se leče angine, faringitis, laringitis i sinusi.
Kalijumove   soli   i   vitamin   C,   utiču   da   krompir   ima   jako   diuretično   dejstvo,   pa   se
preporučuje u ishrani bolesnika, kod kojih se želi pojačano lučenje mokraće. Krompir je
sastavni deo dijete, pri mnogim poremećajima u organizmu, dobar je protiv zatvora, jer
sadrži   dosta   pektina,   hemiceleloze   i   celuloze.   Oljušten,   nastrugan   i   pomešan   sa
maslinovim   uljem,   ili   sam,   krompir   je   korišćen   za   zaceljivanje   teško   zaceljivih   rana,
povreda i hemoroida.

Krompir sadrži specifične materije – solanine, koji su štetni po zdravlje ako se koristi
sirov, najviše ima alkaloida solanina sačinjenog od tri saharida glukoza – saharoza –
ramnoza, prosečno 7 – 10 mg na 100g. Najveći sadržaj ovih štetnih materija ima u
zelenim (zbog izloženosti suncu tokom vegetacije) i proraslim krtolama, otuda ove i nisu
dobre za jelo. Međutim, solanin čini krompir dobrom hranom za ljude sa grčevima u
stomaku i nekontrolisanim pokretima mišića – neuralgijama i nervnim kašljem. Solanini
deluju blago uspavljujuće – otuda su dobri i kod nesanice.

1.3 USLOVI USPEVANJA

Krompir ne podnosi velika kolebanja temperature u toku vegetacije i za vreme zimskog
mirovanja krtola u skladištu. U toku vegetacije, potrebna je suma temperatura od 1300 –
3000

°C

. Klijanje krtola počinje već na 5

°C

, ali početak porasta je tek pri temperaturi

zemljišta od 7 – 10

°C

, a optimum je 20

°C

. Naklijavanje krtola pre sađenja za ranu

proizvodnju obavlja se na temperaturi od 12 – 14

°C

. Za vegetativni rast nadzemnih

organa optimalna temperatura od 18

°C

, za obrazovanje krtola 16 – 19

°C

, a za cvetanje

oko 25

°C

. Na temperaturi od 7 – 10

°C

i pri optimalnoj vlažnosti zemljišta krompir niče za

30 – 35 dana, pri 14 – 16

°C

za 18 – 20 dana. Sadnja naklijalih krtola krompira,

karakteristika rane proizvodnje, nicanje je pri istim uslovima za 6 – 10 dana ranije.
Stablo i listovi krompira veoma su osetljivi na niske temperature, i već na -1 do -2 mogu
da uginu.