Sadržaj:
1. Orhideja.................................................................................................3
2. Podela orhideja (najuža podela)................................................................8
2.1.
Cattleya
..............................................................................................9
2.2
. Cymbidium
.........................................................................................10
2.3.
Paphiopedilum
....................................................................................11
2.4.
Dendrobium
.......................................................................................12
3. Razmnožavanje.......................................................................................13
4. Gajenje..................................................................................................16
5. Bolesti orhideja......................................................................................17
6. Zaključak...............................................................................................18
7. Literatura...............................................................................................19
2
Orhideja
Orhideje su još od davnina predstavljale simbol ljubavi i lepote. Odlikuje ih neobično šarenilo
boja i interesantan i poseban način rasta. Potiču iz tropskih, vlažnih predela prašuma
Amerike, Afrike, Azije i Australije.
CARSTVO:
PLANTAE
; RED:
ASPARAGALES
; PORODICA:
ORCHIDACEAE
;
Orhideja je tropska biljka poreklom iz Meksika. Koristi druge biljke kao što je drveće za svoj
oslonac. Ona je penjačica koja se isključivo gaji zbog mirisnog cveta.
Orhideja je monokotiledona i epifitna biljka. U tropskim predelima raste većina orhideja i to
su vrste koje imaju najlepše, višebrojno i dugotrajno sečeno cveće. Druge orhideje koje su
manje privlačne rastu na zemlji, po livadama i u oblastima sa umerenom klimom.
Slika 1. Orhideje
Stablo i koren orhideja
4
Kao većina monokotiledona, orhideje uglavnom imaju jednostavno lišće sa paralelnim
venama. Listovi mogu bitti jajoliki, lancetasti ili okruglasti i vrlo varijabilne veličine na
pojedinim biljkama. Njihove karakteristike su često dijagnostičke za određivanje vrsta. Na
stabljici su obično naizmenični, često savijeni po dužini uz centar, a nemaju palistiće
(sporedne listiće). Listovi orhideja često imaju silikatna tela zvana stegmata u ovojnici
provodnih snopića.
Struktura listova odgovara specifičnim staništima biljke. Vrste koje obično žive u suncu ili
rastu na lokacijama koje mogu biti povremeno vrlo suve, imaju debele, kožaste listove, a
lamile pokrivene voštanom kutikulom da održe mogućnost snabdevanja vodom. Vrste koje
žive u hladu, s druge strane, imaju duge tanke listove. Listovi većine orhideja su višegodišnje,
to jest, oni žive nekoliko godina, dok drugi, posebno onih orhideja sa skladišnim listovima,
kao u
Catasetum
, opadaju godišnje i razvijaju nove listove, zajedno sa novim
pseudolukovicama.
Slika 3. Listovi orhideje
Cvetovi orhideja
5
Orhideje se uzgajaju zbog njihovih atraktivnih cvetova koji su, iako imaju istu temeljnu
strukturu, izuzetno različiti prema veličini i obliku.
Poljni delovi cveta orhideje su tri lapa koji su kod većine drugih cvetova, koji nisu orhideje,
zeleni i služe zaštititi cvet dok je još u obliku pupoljka. Obično su to zeleni, čvrsti segmenti
koji se vide oko pupoljka ruže. Međutim, kod orhideja su oni u boji i pridonose obojenosti i
cvet čine većim. Gornji lap kod svakog cveta- poznat kao dorzalni lap nešto je veći od druga
dva, koji su smešteni s obe strane baze cveta. Veličina i oblik tih lapova znatno varira od vrste
do vrste, a uzgajivači ovih biljka razvili su orhideje koje imaju veće i bujnije lapove.
Svaka orhideja ima i tri latice i one su u boji, dve gornje latice, s obe strane cveta, jednake su
veličine i oblika. Međutim, donja je obično u obliku usne i poznata je kao
labellum
. Ta donja
latica je najukrašeniji i najsloženiji deo cveta na orhideji i često služi kao sletna platfoma za
kukce oprašivače.
Gornje latice
- iste veličine smeštene su s obe strane cveta i prema vrhu ili sredini. Kao svi
drugi delovi cveta orhideje, gornje latice variraju u veličini i obliku. Kod nekih cvetova su
uske i blago padaju, kod drugih su široke i vodoravne, stvarajući izražajnu pozadinu za usnu.
Dorzalna latica
- to je gornja latica i veličinom najdominatniji od tri postojeća. Ostale dve
latice su dole, svaka na jednoj strani.
Usna (
labellum
)- je donja latica i najveličastveniji deo cveta orhideje. Silno varira veličinom i
oblikom. Kod nekih orhideja stvori osobnu vrećicu, dok je drugih pljosnata ili udubljena.
Njen oblik je idealan za primanje kukaca.
Bočne latice
- s obe strane i prema bazi cveta nalaze se dve latice iste veličine. One su u boji,
a njihov oblik i veličina varira od vrste do vrste.
Stubac
- reproduktivni delovi orhideje nalaze se u sredini i građom su nalik prstu (otud naziv
stubac). Većina cvetova orhideja su dvospolni, sa ženskim i muškim reproduktivnim delovima
na svakom cvetu.
Miris
- zavisi od tipa pčele što ga cvet želi privući. Raspon mirisa što ga ispuštaju cvetovi
varira, pa iako su slatkasti, neki su izuzetno neugodni.
Boja
- cvetovi koji se oprašuju tokom dana imaju živopisne latice, dok oni koji se oprašuju
noću, često imaju beli odsjaj koji uokviruje njihov oblik.
Oblik
- da bi privukli pčele oprašivače, cvetovi nekih orhideja podsećaju na pčele. To je
poznato kao mimikrija i čini cvetove da podsećaju na pčele.
Raspored cvetova
- neke orhideje nose pojedinačne cvetove ili male skupine, a ponekad i na
uspravnoj dršci. Druge imaju povijene drške s visećim cvastima sastavljenim od pojedinačnih
cvetova.
