Sadržaj:
Uvod u
temu........................................................................ 2
Razrada..........................................................................
..... 3
1. Pravo - nastanak , pojam i njegovo sticanje
............................
3
2. Sticanje prava
..................................................................
4
2.1 Originarno i derivativno sticanje prava
............................
5
Zaključak.......................................................................
.... 8
Uvod u temu
Baveći se temom “Originarno i derivativno sticanje” pokušaću da
budem tačan, direktan, sadržajan i taman koliko je potrebno obiman.
Potrudiću se da izložim svoje znanje, misljenje i kritike vezane za
datu temu. Čitav niz procesa kojim se kreću navedena prava od
njihovog nastanka, prenosa sa jednog lica na drugo, opterećivanja,
mijenjanja i prestajanja.
Tema je veoma značajna i aktuelna jer se danas živi brzo, a samim
tim u kontaktu smo sa mnogobrojnim i raznolikim vrstama prava.
Međutim, po nekom svom malom istraživanju sam zaključio da se u
suštini malo zna o ovoj temi i pored velikog broja dodirnih tačaka i
svakodnevnog susrećanja.
Dakle, šta je pravo; kako nastaje; na koji način se stiče; kako prestaje;
i niz drugih građanskopravnih pojava ću izložiti u daljem dijelu rada.
Razrada
1. Pravo - nastanak , pojam i njegovo sticanje
Pravo je skup propisa i drušvenih normi koje se u pravnoj hijerarhiji
kotiraju veoma visoko. Tačnije, odmah ispod ustava. Pravo se može
uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena cjelina
pravnih normi i društvenih odnosa.
Pravo se u najvećoj mjeri vezuje za običaj i moral. To je činjenica u
koju nema sumnje. Pravni eksperti, kritičari, sljedbenici raznih
pravnih pravaca i svi drugi koji se bave i poznaju pravo će se složiti
sa tom konstatacijom. Pravo se može posmatrati filozofski,
metafizički, vezivati za pravdu, slobodu, cast i slično. Ja smatram
da pojam pravo treba odrediti prije svega u najširem smislu kao
društvenu pojavu. Pravo je skup pravnih normi koje regulišu
društvene odnose u državi (državno-pravni poredak), usmeravajući
ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrijednosti i ciljeva, a čija je
