Fakultet za pravne i poslovne studije
Novi Sad
Esej:
Originarni i derivativni
način sitcanja svojine
Profesor: Student:
Dr Biljana Petrović Adrijana Glavašević
177/08
U Novom Sadu 2011.
1.Opšti pojam i pravne karakteristike pojma svojine
Pravo svojine je najšire, u granicama zakona, pravo držanja, korišćenja i
raspolaganja jednom stvari,koje se može isticati prema svim trećim licima.
Iz navedene definicije se vidi da je pravo svojine , po svojoj strukturi, jedno
složeno pravo, koje sačinjavaju tri komponente: ovlašćenje držanja, ovlašćenje
korištenja i ovlašćenje raspolaganja.
1. Ovlašćenje držanja (ius possidendi) je pretpostavka za držanje stvari,a sastoji
se u pravnoj mogućnosti da se ima faktička vlast na stvari (da se stvar ima u
posedu);
2. Ovlašćenje korištenja se sastoji u pravnoj mogućnosti preduzimanja
materijalnih akata prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje, i može imati dva oblika;
a) upotreba stvari za zadovoljenje bilo koje potrebe vlasnika;
b) pribiranje plodova i drugih prihoda;
3. Ovlašćenje raspolaganja se sastoji od faktičkog i pravnog raspolaganja:
a) faktičko raspolaganje se sastoji u preduzimanju materijalnih
akata kojima se utiče na supstancu stvari;
b) pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih
akata,kojima se pravo svojine u celini ili delimično prenosi na druge
subjekte.
Tu razlikujemo potpuno raspolaganje (poklon, prodaja, trampa) ili odricanje
prava svojine. Delimično raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata
kojima vlasnik na svom pravu ustanovljava prava u korist drugih subjekata
(posluga, zakup,plodouživanje). Pravo svojine je apsolutno pravo i to u dva različita
smisla. Ono je apsolutno pre svega u tom smislu što deluje prema svima. U
1
način i u skladu sa zakonskim odredbama, da ga proda, pokloni i da njime
raspolaže testamentom. Vlasniku je zabranjeno da:
a) Ošteti ili uništi kulturno dobro;
b) Iznosi ili izvozi dobro u inostranstvo(osim u slučajevima i uslovima
c) predviđenim zakonom);
d) Da koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom ;
e) prirodom,namjenom i značajem;
f) Da raskopava,ruši,prepravlja,preziđuje,prerađuje ili vrši bilo kakve ;
g) radove koji mogu narušiti svojstvo kulturnog dobra ;
h) Da rasparčava zbirke kolekcije i fondove kulturnih dobara ;
2. Ograničenje privatnog vlasništva iz susedskih odnosa
Iz odnosa susedstva proizilaze ograničenja privatne svojine. Sva ograničenja
privatne svojine u interesu susedstva tradicionalno se zovu susedsko pravo za koje
je znalo i rimsko pravo.Ograničenje privatne svojine iz susedskih odnosa je stvarno
pravnog karaktera,jer ono opterećuje nekretnine. Pogrešno je ova ograničenja
identifikovati sa pravom službenosti.Kod službenosti je osnovno izvlačenje
ekonomske koristi iz tuđe stvari, i iz toga proizilazi i ograničenje privatne svojine.
Međutim, kod susedskog prava je osnovno ograničenje privatne svojine, a druga
ovlašćenja su sporednog značaja.
Ograničenje privatne svojine u interesu suseda može biti raznovrsno:
a) Obaveza trpljenja iz odnosa susedstva
Vlasnik nekretnine dužan je da trpi izvesne smetnje koje dolaze iz susedne
nekretnine što je posledica zajedničkog življenja na određenom prostoru (voda,
dim, gasovi, toplota, zadah, zvuk,prašina i sl). Ove imisije ne smeju da pređu
uobičajenu meru prema mesnim prilikama.
b) Sprečavanje neposredne opasnosti.
Vlasnik ne sme tako potkopavati svoje zemljište da time susedno zemljište ili zgrada
izgubi svoju stabilnost.
c) Pitanje uređenja zemljišnih granica.
Svaki susjed ima pravo da zahteva da se granica između njegovog i susedovog
zemljišta obnovi ili ispravi ako su granične oznake nerazgovetne ili sporne:
d)Nužni prolaz.
3
Preko susednog zemljišta može tražiti sused pravo puta ako njegovo zemljište
nema izlaza na javni put,jer je okruženo zemljištima drugih vlasnika. Kod nužnog
prolaza korisnik je obavezan na davanje naknade vlasniku susednog zemljišta. Čim
ta potreba otpadne ,nužni prolaz prestaje .Pravo nužnog prolaza je zakonsko
ograničenje svojine.
3. Ograničenje prava svojine u društvenom interesu
a) Zakonsko pravo preče kupovine. Zakonsko pravo preče kupovine ovlašćuje
jedno lice (imaoca prava preče kupovine) da zahteva od vlasnika stvari koji
namerava da je proda da prvo njemu ponudi stvar na prodaju. Ako vlasnik stvari
prvo imaocu prava preče kupovine ne ponudi stvar na prodaju nego je proda
trćem licu,imalac ovog prava je ovlašćen da tužbom pred sudom poništi ugovor o
prodaji i zahteva da se stvar njemu proda, pod istim uslovima.
b) Posebni slučajevi. Ograničenja prava svojine u opštem društvenom interesu
propisana su za određene stvari koje imaju poseban značaj za društvo. Tako je
vlasnik šume,kao dobra od opšteg interesa,dužan da šumu održava,obnavlja I
koristi da bi očuvao i povećao njenu vrednost i opšte korisne funkcije,obezbedio
trajnost I zaštitu i stalno povećanje prirasta i prinosa.
3.Sticanje prava svojine
Načini sticanja mogu biti:
1. Apsolutni
2. Relativni.
Apsolutno sticanje
svojine je zasnivanje prava svojine nad stvarima koje
nisu objekt prava svojine , ali to inače mogu biti.
Relativno sticanje
je zasnivanje prava svojine na stvari koja ima vlasnika,
koja je, dakle, već objekt nečijeg prava svojine, tako da se svi ovi načini sticanja
istovremeno pojavljuju i kao načini prestanka prava svojine. Sticanje na osnovu
volje prethodnog vlasnika je, dakle, sticanje na osnovu pravnog posla, čiji je jedini
4
