1. Vrste preduzeca
Funkcionisanje savremenih privreda odvija se kroz aktivnosti velikog
broja različitih proizvodnih i uslužnih preduzeća.Ta preduzeća se
međusobno razlikuju na osnovu više kriterijuma:
- karakteristike procesa rada,koje su uslovljene pre svega zadatkom
koji preduzeće ima u procesu društvene reprodukcije,prema ovom
kriterijumu preduzeća se dele na:rudarska. industrijska, saobraćajna,
trgovačka, građevinska i dr.
- oblik organizovanja proizvodnje
- struktura elemenata,odnosno sredstava i angažovanog rada, prema
ovom kriterijumu preduzeća se dele na
zanatska,kooperantska,industrijska i preduzeća s automatskom
industrijskom proizvodnjom.
Preduzeće se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za
proizvodnju.Prema dosadašnjim ustavnim i zakonskim rešenjima, u Srbiji su
postojale društvena,mešovita,privatna,zadružna i državna svojina,pa su
prema svojinskom obliku postojala preduzeža u društvenoj, mešovitoj,
privatnoj i državnoj svojini.
Pored navedenih kriterijuma preduzeća se međusobno razlikuju i prema
formi organizovanja.Mogući oblici organizovanja preduzeća u svakoj
privredi posebno se definišu propisima.
Položaj svih vrsta preduzeća u poslovanju i nastupanju na tržištu je
ravnopravan.Njihovo dovođenje u jednake uslove trebalo bi da dovode do
razvijanja međusobne konkurencije,čime bi u krajnjoj liniji ostvarili
povoljniji ekonomski efekti za društvo.
1.1 Oblici organizovanja preduzeća
Prema Zakonu o privrednim društvima,u našoj privredi preduzeća mogu
biti organizovana u formi društva lica ili društva kapitala.U društvu lica se
ubrajaju ortačko društvo i komaditno društvo,dok društva kapitala čine
društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva.Kao poseban
organizacioni oblik pojavljuje se i sopstveničko preduzeće.Najizad,u
delatnostima od posebnog interesa osnivaju se i funkcionišu i javna
preduzeća,kao preduzeća u državnom vlasništvu.
Sopstveničko preduzeće predstavlja najjednostavniji i najrasprostranjeniji
oblik preduzeća u tržišnoj privredi.Osniva ga fizičko lice,preduzetnik, koji
želi da otpočne sopstvenu ekonomsku aktivnost.Preduzetnik je vlasnik
sopstveničkog preduzeća i neposredno upravlja njegovim poslovima.
1
Društva lica
odlikuju personalna svojstva,međusobno poznanstvo i
poverenje članova,iz čega proizilazi preduzimanje neograničene
odgovornosti za obaveze društva.Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno
se odražavaju na funkcionisanje društva,mogu dovesti i do njegove
likvidacije.Takođe se prenos udela trećim licima mora posebno regulisati.
Društva kapitala
karakteriše isčezavanje personalnih svojstava i
dominacija interesa kapitala.Udeli u društvu su relativno lako prenosivi i
društvo ne prestaje da postoji zbog činjenice vezanih za njegove
članove.Obaveza snošenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu
sredstava uloženih u rad društva.
Oblici organizovanja preduzeća,u suštini,razlikuju se po tome:
- ko je osnivač preduzeća
- na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća
- na koji način osnivač preuzima obaveze preduzeća
- kako se upravlja preduzećem
- kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata
Prema navedenim karakteristikama,kao posebni organizacioni oblici
pojavljuju se:
- ortačko društvo
- komaditno društvo
- društvo sa ograničenom odgovornošću
- akcionarsko društvo
1.1.1 Ortačko društvo
Ortačko društvo
nastaje udruživanjem dva ili više fizičkih ili pravnih
lica,u nameri da pod zajedničkom firmom obavljaju neku privrednu
delatnost. Poslovanje ortačkog društva odvija se uz neograničenu solidarnu
odgovornost svih članova za obaveze društva u slučaju neuspeha u
poslovanju celokupna imovina svih članova društva ulazi u fond za
pokrivanja postojećih obaveza.To znači da ukoliko fondovi preduzeća ne bi
bili dovoljni za pokriće obaveza,za to bi se iskoristila lična svojina članova
društva.
Ortaci imaju pravo i obavezu da vode poslove društva,a ako je osnivački
aktom ili ugovrom između ortaka određeno da je poslovođenje preneto na
jednog ili više ortaka društva,ostali ortaci imaju pravo na oslobođenje.
Prenos udela među ortacima ortačkog društva je slobodan,ali ortak može
da prenese svoj ulog trećem licu samo uz saglasnost ortaka,osim ako
osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka nije drugačije predviđeno.
2
