Osigurani slučaj je događaj koji predstavlja ostvarenje rizika koji je obuhvaćen
osiguranjem. To je u stvari događaj unapred predviđen ugovorom o osiguranju ili
zakonom, čijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravača da isplati naknadu
iz osiguranja. Ovaj događaj takođe povlači određene obaveze na strani osiguranika,
a osim toga, od velikog je značaja za dalju sudbinu zasnovanih odnosa osiguranja.

Na osnovu ovoga uočava se razlika između rizika i osiguranjog slučaja. Za razliku
od rizika, koji predstavlja opasnost da će se desiti neki ekonomski štetan događaj ali
ne i taj događaj, osigurani slučaj je zapravo realizacija rizika, odnosno ostvarenje
tog događaja. Postoji i definisanje osiguranog slučaja kao štetnog događaja iz koga
može nastati zahtev za naknadu štete.
Osigurani   slučaj   se   u   zakonodavstvu   ne   definiše.   Takođe   se   ne   može   dati   ni
jedinstven pojam osiguranog slučaja za sve vrste osiguranja, jer je on u tesnoj vezi
sa rizikom i prema tome je , isto kao i rizik, u svakoj vrsti osiguranja različit.
Pojam osiguranog slučaja se određuje u polisi ili u opštim uslovima osiguranja. U
nekim slučajevima određivanja pojma osiguranog slučaja ne predstavlja nikakave
teškoće ako su rizik i predmet koji on ugrožava jasno određeni.
Za   osiguranje   imovine   u   opštim   uslovima   daje   se   sledeća   definicija   osiguranog
slučaja: smatra se da je u osiguranju stvari nastao osigurani slučaj onog trenutka
kada se jedna od osiguranih opasnosti, iznenada i neočekivano , počela da ostvaruje
na osiguranoj stvari i da je oštećuje. U vreme kada nastane osigurani slučaj nastaje i
obaveza osiguravača da isplati naknadu.
U osiguranju lica osigurani slučaj je doživljenje određenje starosti, smrt, povreda
itd,   dok   u   imovinskom   osiguranju   osigurani   slučaj   može   biti   požar,   zemljotres,
oluja, grad, poplava, havarija itd.
Osigurani slučaj mora unapred da bude predviđen uslovima osiguranja. On mora da
se desi u određenom vremenu, na određenom mestu i sa određenim posledicama.
Potrebno je dakle da bude predviđeno:



vreme ostvarenja osiguranog slučaja,



mesto ostvarenja osiguranog slučaja,



uzročna veza između predviđenog događaja i štete koja se ostvarila i



obaveza osiguranika kod nastanka osiguranog slučaja.

Da bi se izvršila naknada iz osiguranja, bitno je da se osigurani slučaj desi u
vremenu trajanja osiguravajućeg pokrića. Za osiguranika nije bitno kada je nastao
uzrok štete niti pak kada je utvrđena šteta i njena visina, budući da je za obavezu
osiguravača važno vreme kada je šteta nastala.

Prof. dr Jelena Kočović, prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Tatjana Rakonjac-Antić, “Osiguranje”

treće izmenjeno I dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2010.godina, str.111.