Osiguranje

SADRŽAJ:

REZIME

…………………………………………………………..........................2

I OSIGURANJE POJAM I DEFINICIJA

……………………………………… 3

1.1. Nastanak osiguranja………………………………………………………... 3
1.2. Funkcija osiguranja…………………………………………………………. 5
1.3. Elementi osiguranja………………………………………………………… 6
1.4. Ekonomska nacela u osiguranju …………………………………………..9
1.5. Subjekti osiguranja…………………………………………………………..12
1.6. Podela osiguranja…………………………………………………………... 13

II OSIGURANJE USEVA I PLODOVA

…………………………………………14

2. Poljoprivredna proizvodnja………………………………………………….. 14
2.1. Biljna proizvodnja…………………………………………………………… 14
2.1.1. Predmet osiguranja…………………………………………....................15
2.1.2. Osigurane opasnosti (rizici)……………………………………………… 16

2.1.2.1. Grad……………………………………………………………… 25
2.1.2.2. Pozar…………………………………………………………….. 25
2.1.2.3. Grom…………………………………………………………….. 25
2.1.2.4. Oluja………………………………………………………………25
2.1.2.5. Mraz……………………………………………………………… 28
2.1.2.6. Poplava………………………………………………………….. 29
2.1.2.7. Susa i visoke temperature…………………………………...... 30

2.1.3. Pocetak I prestanak obaveze osiguravaca…………………………….. 32
2.1.4. Vidovi osiguranja…………………………………………………………..33

2.1.4.1. Osiguranje od osnovnih rizika………………………………… 33
2.1.4.2. Osiguranje od dopunskih rizika……………………………….. 33

2.1.5. Vrednost useva i plodova i suma osiguranja………………………….. 50
2.1.6. Pribava osiguranja………………………………………………………... 52
2.1.7. Procena stete………………………………………………………………54

III OSVRT NA OSIGURANJE USEVA I PLODOVA NA TERITORIJI
OPSTINE BACKA PALANKA

…………………………………………………. 59

IV OSIGURANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA - PRAKTICNI
PRIMER

…………………………………………………………………… …

REZIME

Zadatak ovog diplomskog - master rada je da prvo sa teoretskog a

zatim   i   praktičnog   aspekta     sagleda   kretanje   rizika   u   osiguranju   useva   i
plodova kao grane  osiguranja imovine. Tržište osiguranja je kod nas jos uvek
nedovoljno razvijeno,  ali se svakim danom sve vise razvija i počinje da prati
trendove drugih, razvijenih zemalja,   i sigurno značajnu ulogu u njegovom
razvoju imaju  sve veći broj osiguravajućih kuća koje se pojavljuju na našem
tržištu i upoznavanje stanovništva sa prednostima osiguranja kojih je zaista
mnogo.

Rad obuhvata nekoliko poglavlja.

Na početku je dat mali osvrt na istorijski

razvoj osiguranja, negov značaj i osnovne karakteristike osiguranja. U drugom
i trećem delu posebna pažnja je posvećena rizicima u osiguranju njihovoj
podeli upravljanju i klasifikacijama kao i upoznavanju sa osiguranjem useva i
plodova.

U završnom delu rada je prikazan praktičan primer.

Pravo osiguranje u sadašnjem smislu se javilo tek kada su se, na bazi razvoja
statističko matematičke nauke (pre svega računa verovatnoće) izravnavali
rizici tako da se operacija na sastoji samo u tome da šteta prelazi s jednog
pojedinca na drugog već se šteta razdeljuje na sve učesnike u operaciji.

Osiguranje je institucuja koja nadoknađuje  štete nastale u društvu,  njegovoj
privredi   ili   kod   ljudi,   usled   dejstva   rušilačkih   prirodnih   sila   ili   nesrećnih
slučajeva.
Ono,   ustvari,   pruža   ekonomsku   zaštitu   osiguranicima   (pravnim   i   fizičkim
licima)   od   štetnih   dejstava   i   ekonomskih   poremećaja   do   kojih   dolazi   kad
nastane   osigurani   slučaj,   odnosno   kad   se   ostvari   rizik   u   svim   fazama
društvene reprodukcije, ili u svakodnevnom životu ljudi.
Pojmovi   opasnosti,   rizik,   šteta,   odšteta   usko   su   povezani   s   pojmom
osiguranja.
Osiguranje predstavlja udruživanje svih onih koju su izloženi istoj opasnosti s
ciljem   da   zajednički   podnesu   štetu   koja   će   zadesiti   samo   neke   od   njih.
Osnova osiguranja leži u načelu uzajamnosti i solidarnosti.

Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela:



ekonomski



tehnički



pravni

Prvi tragovi osiguranja u Srbiji nalaze se u Zakoniku cara Dušana iz 1349. i
1354. godine a osiguranje u današnjem smislu reči u Srbiji se, kao privredna
aktivnost, pojavljuje u 19. veku.
Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine. Te godine osigurao je u
Beogradu neki Zuban svoju kuću. "Posle nekoliko dana kuća izgori i agent
Tršćanskog osiguravajućeg društva, koji se nalazio u Zemunu i kod koga je
bilo izvršeno osiguranje, isplati odmah osiguranu sumu od 175 talira", pisale
su ’’Srbske novine ‘’.

Danas u Srbiji (prema podacima Narodne banke Srbije ) posluje 20 društava
za osiguranje, 48 društava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i
vršenje drugih poslova u osiguranju, 103 preduzetnika (zastupnika u
osiguranju), jedna turistička agencija koja se bavi posredovanjem u osiguranju
i 3 banke koje imaju ovlašćenje za zastupanje u osiguranju.

Tehička osnova osiguranja

Ekonomski vid

se izražava u cilju koji se postiže u osiguranju – to su funkcije

osiguranja.

Tehnički

je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja kao specifičnog

mehanizma za izjednačavanje rizika.

Pravni

predstavlja uređivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nužno

nastaju u osiguranju udruživanjem sredstava za obeštećenje svih osiguranika
koje zadesi šteta.

1.2. FUNKCIJA OSIGURANJA

Osiguranje ima tri funkcije:

1. čuvanje (zaštita) imovine
2. mobilizacija (prikupljanje) novčanih sredstava (finansijska funkcija)
3. poboljšanje životnih uslova (socijalna funkcija)

Čuvanje (zaštita) imovine je osnovna funkcija osiguranja, što će reći da su dve
druge uglavnom izvedene.

Čuvanje

se osvaruje na dva načina : neposredno i posredno

Neposredno čuvanje se sastoji u predupređivanju, u sprečavanju nastajanja
štete kroz šta se, u stvari, ide na otklanjanje uzroka za nastajanje stihijskih
nedaća i nesrećnih slučajeva. To je tzv. preventivna funkcija osiguranja.

Posredno osiguranje čuva imovinu naknađivanjem štete, odnosno
isplaćivanjem (u osiguranju lica) osiguranih suma iz sredstava prikupljenih
uplatama premije.

Funkcija prikupljanja

(mobilizacija)

novčanih

sredstava

proizilazi iz

pravila da se premije plaćaju unapred. Pošto se naknađivanje štete
vrši sukcesivno tj. tokom godine kada nastaju štete u međuvremenu
prikupljena sredstva se koriste kroz bankarski mehanizam u
reprodukcionom procesu.

Socijalnu

funkciju

osiguranje ostvaruje ili neposredno kroz osiguranje

lica ili posredno kroz:

imovinska osiguranja (sprečavajući štete ili otklanjajući posledice usled
nastalih šteta)

ostvarivanje navedenih finansijskih funkcija ( koja doprinosi i povećanju
proizvodnje i privrednom rastu – razvoju zamlje)

Premija – cena osiguranja ne može biti pogođena između kupca i prodavca
prilikom prodaje, odnosno kupovine osiguravajuće usluge, iz prostog razloga
što je   premija osiguranja, utvrđena tarifom premija, dobijena dugogodišnjim
ostvarenim   rezultatima   –   štetama     na   bazi   aktuarske   matematike,   uz
korišćenje   statističkih   podataka   o   proteklim,   sadašnjim   i   budućim   rizicima.
Otud njeno formiranje počiva na zakonu  velikih brojeva i računu verovatnoće.

OSIGURANI SLUČAJ

Osigurani   slučaj   je   pretpostavka   za   izvršenje   obaveze   osiguravača   da
nadoknadi štetu koja je pokrivena uslovima osiguranja. „Osigurani slučaj je
događaj   čije   nastupanje   predstavlja   ostvarivanje   rizika   koji   je   obuhvaćen
osiguranjem. Drugim rečima, to je događaj unapred predviđen ugovorom o
osiguranju, čijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravača da isplati
naknadu iz osiguranja ili učini nešto drugo. Ovaj događaj povlači određene
obaveze   osiguranika,   a   osim   toga   od   velikog   je   značaja   za   dalju   sudbinu
zasnovanih odnosa osiguranja.

SUMA OSIGURANJA

Pod sumom osiguranja podrazumevamo najveći mogući iznos naknade kod
određenog imovinskog osiguranja. Suma osiguranja obično je jednaka
vrednosti osigurane stvari. „ to je suma određena zakonom ili ugovorom o
osiguranju, koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača. Obaveza
osiguravača može izneti najviše koliko iznosi svota osiguranje, ali nema svuda
isti značaj“.

Osigurana suma ima najveći značaj kod osiguranja lica. Ovde se naknada
štete, odnosno naknada iz osiguranja, izjednačava s naknadom koju
osiguravač isplaćuje osiguraniku kada nastupi osigurani slučaj.

U osiguranju lica u slučaju nastanka osiguranog slučaja, osiguraniku odnosno
korisniku osiguranja se isplaćuje osigurana suma koja je nezaobilazni tj. bitan
element kod zaključivanja ugovora o osiguranju pri tome, nije bitno kolika je
stvarna šteta niti se ona utvrđuje.

Opšteptihvaćen   je   stav   da   se   naknada   štete   u   imovinskim   osiguranjima
određuje   u   odnosu   na   tri   osnovna   elementa   –   suma   osiguranja,   visinu
pretrpljene štete i vrednost osigurane stvari. Pri tome, visina naknade štete ne
sme   da   pređe   iznos   pojedinačno   ni   iznos   sume   osiguranja,   ni   visinu
pretrpljene štete, ni vrednost osigurane stvari. I dok je prilično ujednačeno
shvatanje   da   visina   naknade   štete   ne   može   da   pređe   vrednost   osigurane
stvari niti visinu stvarno pretrpljene štete, suma osiguranja, kao gornja granica
obaveze osiguravača u odnosu na osiguranika u praksi se ponekad dovodi u
pitanje, ukoliko nastupi osigurani slučaj.