„međugeneracijske solidarnosti" postao je veoma izražen. Materijalni status osiguranika sve je
lošiji, a funkcionisanje penzionih fondova u velikoj meri atakuje na budžet Republike Srbije.

Sve analize pokazuju da je sadašnji način finansiranja i isplate penzija neefikasan i

dugoročno neodrživ. Sve je veći broj zemalja, među kojima je i Srbija, koje ne mogu iz tekućih
doprinosa nesmetano pokrivati isplate penzijskih naknada. Zato je kod ovih država izražen veliki
uticaj države koje vrše sufinansiranje sredstvima iz budžeta obezbeđenim na osnovu većih
poreza. U ovakvoj situaciji postoji mogućnost povećanja stope doprinosa, ili drugo nepopularno
rešenje, a to je smanjivanje nivoa penzijskih naknada. U koliko se ne učine neke od ove dve
mogućnosti, isplata penzijskih naknada tada zavisi od sposobnosti mlađe generacije da podnese
finansijski teret ili zavisi od mogućnosti pokrivanja deficita sradstava od strane države.

Reforma penzijskog sistema je neminovna, ali se pre ulaska u taj proces moraju detaljno

sagledati pozitivni i negativni efekti svakog od mogućih rešenja. Sistem obaveznog penzijskog
osiguranja u Srbiji funkcioniše po principu „pay as you go", tj. trenutno aktivno radno
stanovništvo putem doprinosa finansira penzijske nadoknade trenutnih penzionera. Primena
ovakvog sistema finansiranja dovodi u pitanje postojanje bilo kakvog „fonda", iz razloga što se
uplaćeni doprinosi odmah usmeravaju za isplatu penzijskih nadoknada i to sve preko "prelaznog
računa" – fonda.

Na sadašnje stanje penzijskog osiguranja značajnije su uticala demografska kretanja

, ali

i dešavanja u nacionalnoj ekonomiji. Negativni trendovi prirodnog kretanja stanovništva
prisutni su na našem području više decenija, ali su poslednjih nekoliko godina sve izraženiji.
Činjenica da trenutna stopa fertiliteta nije dovoljna za „zamenu generacija" je više nego
poražavajuća.

Permanentno opadanje privrednih aktivnosti počelo je 80-tih godina prošlog veka i

kumulirano je uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti UN i hiperinflacijom početkom 90-tih
godina. Oslabljenu privredu značajno je opteretio i veliki broj raseljenih lica koja su doselila u
našu zemlju nakon ratnih dešavanja. Završni udar na nacionalnu ekonomiju predstavljalo je
bombardovanje od strane NATO-a.

Poslednjih tridesetak godina našu ekonomiju karakteriše propadanje celokupne

privredne aktivnosti, pad životnog standarda, porast nezaposlenosti, nerazvijenost tržišta rada,
neefikasnost zakonodavstva i značajni politički pritisci.Prethodno opisana demografska kretanja
i stanje nacionalne ekonomije negativno su uticala na dešavanja u obaveznom penzijskom
osiguranju.

Konstantno se povećava broj korisnika penzijskih nadoknada

Smanjenje nivoa fertiliteta, smanjenje nivoa nataliteta, povećanje stope mortaliteta itd.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje

U 2012. godini odnos broja aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada iznosio

je 1,16. Ovakav odnos uslovljen je kako nepovoljnim prirodnim kretanjem stanoviništva i
liberalnim uslovima penzionisanja, tako i sve većim brojem radno sposobnih stanovnika
angažovanih u „sivoj ekonomiji" (stanovništvo koje nije prijavljeno i ne plaća doprinose). Ne
može se izostaviti činjenica daje visok procenat korisnika invalidskih (31,6%) i porodičnih penzija
(24%) u odnosu na ukupan broj korisnika. Bitno je napomenuti da je odnos aktivnih osiguranika
i korisnika penzijskih nadoknada koji omogućava normalno funkcionisanje penzijskog sistema
3,5:1 (ovaj odnos unašoj zemlji je postojao 1981. godine nakon čega je usledio do permanentni
pad).

Jedno od mogućih rešenja problema bilo bi povećanje starosne granice za odlazak u

penziju. Međutim, takvo rešenje bi sa sobom povuklo problem zapošljavanja mladih ljudi,
tj.problem nezaposlenosti.

Postojanje veoma visokog odnosa prosečne penzijske nadoknade i prosečne zarade

Odnos prosečne penzijske nadoknade i prosečne zarade kreće se preko 70%, što je u

poređenju sa drugim zemljama sveta izuzetno visok procenat (Nemačka 45,2%, Makedonija
42,8%,Velika Britanija 38%, SAD 34,7%). Poseban problem predstavlja činjenica da se značajan
deo (oko 40%) ukupnog iznosa za penzije isplaćuje neposredno iz budžeta, a preostalih oko 60%
iz doprinosa koje plaćaju osiguranici i poslodavci. Kada se uzme u obzir realna činjenica da se
značajan deo budžeta prethodnih godina obezbeđivao iz sredstava koja su dobijena od
privatizacije, postavlja se logično pitanje šta će biti kada se uskoro završi privatizacija putem
prodaje preduzeća i kada nestane značajan izvor „punjenja" budžeta. Izmenom načina
indeksacije penzijskih nadoknada moglo bi se postići smanjenje odnosa penzijske nadoknade i
prosečne zarade.

Iznos penzijskih nadoknada je izuzetno nizak

Penzijske nadoknade su na nivou egzistencijalnog minimuma. U 2012, godini oko 60%

korisnika penzijskih nadoknada je primilo nadoknadu manju od prosečne. Takođe, neophodno
je napomenuti i postojanje kašnjenja u isplati penzijskih nadoknada.

Visoke stope doprinosa

Stopa doprinosa je po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (iz 2014. godine)

povećana sa 19,6% na 20,6% (10,3% na teret poslodavca i 10,3% na teret zaposlenog). Međutim
povećanje stope nije doprinelo rešenju problema finansiranja fondova, već je imalo potpuno
suprotan efekat – evaziju doprinosa. Do ovoga je došlo iz razloga otežanog funkcionisanja
velikog broja preduzeća, koja imaju velikih poteškoća oko isplate zarade, ali i zbog postojanja
"sive ekonomije".

Posmatrajući funkcionisanje penzijskog osiguranja u ovakvim uslovima, nameće se

činjenica daje postojeći sistem u krizi i daje neophodno sprovođenje reforme. S toga bi bila
potrebna strategija reforme penzijskog sistema koja bi dala zadovoljavajuće rezultate. Temelj
ovakve reforme treba da se odnose na povećanje stepena zaposlenosti i broja onih koji plaćaju