1
I glava
1. Objasniti pojam osiguranja?
-Osiguranje je kao institucija koja pruza zastitu imovini, licima, zastitu zivota,
zdravlja i socijalno ugrozenih grupa stanovnista od dogadjaja koji izazivaju
ekon.stetu, ili ugrozavaju zivot ljudi.
-Kao nauka, osiguranje definisemo sa stanovistva rizika, sa stepena desavanja rizika,
verovatnoce gubitka rizika i sl.
-Osiguranje je delatnost koja u obavljanju svojih funkcija ima za cilj ostvarenje
dobiti, kao poslovni proces i pravni subjekat.
2. Koji su pojavni vidovi osiguranja u teoriji?
1.Privredni
2.Pravni
3.Tehnicki
3. Kada i kako je osiguranje nastalo?
-Pravo osiguranje u sadasnjem smislu se javlja na osnovu razvoja statisticko-
matematicke nauke, kada su se poceli izracunavati rizici u velikom skupu osiguranja.
-U doba kapitalizma, stvaranjem osig. drustva krajem 17. i pocetkom 18.veka pocinje
savremena faza razvoja osig.delatnosti.
-Sredinom 16. veka nastalo je pomorsko osiguranje, a u drugoj polovini 17.veka
nastalo je osiguranje od pozara,(veliki pozar u Londonu-1666.). Krajem 16.veka
nastaje osiguranje zivota. U drugoj polovini 19.veka nastaje osiguranje od nesrecnog
slucaja, osiguranje od loma masina, a krajem 19.veka nastaje osiguranje od
odgovornosti, osiguranje od prekida proizvodnje, osig.od kradje, osig.motornih
vozila, zdravstveno osiguranje.
-Faktori razvoja osig: Otkrice novih svetova, industrijalizacija, globalizacija.
4. Kakav je znacaj osig.del. u svetskoj privredi?
-Tokom 19.,a narocito tokom 20. i 21. veka osiguranje je dozivelo pravi procvat,
postavsi mocna grana svetke privrede.
5. Kakav je stepen razvoja osiguranja u pojedinim zemljama u svetu?
-Premija osiguranja na svetskom trzistu je iznosila oko 5 milijardi dolara. Najvisi
obim premije je u Vel.Brit, Kini i Francuskoj.
6. Sta je gustina osiguranja?
-Gustina osiguranja, tj premija po stanovniku, odrzava kupovna moc u ovoj
delatnosti i cesto se srece u istrazivanjima dostignutih razvijenosti osiguravajucih
trzista. Najvisa je u Svajcarskoj, Luksemburgu, Danskoj. Premija osiguranja u Srbiji
iznosi 111dolara, sto je 71 puta manje nego u Svajcarskoj.
7. Objasniti podor osiguranja?
-Prodor osiguranja je ucesce premije u drustvenom proizvodu, a prodor osiguranja je
najveci u Tajvanu, a zatim u Honkongu, pa u Juznoj Africi. Prodor osiguranja u
Srbiji iznosi 1,9%, sto je deset puta manje nego u Tajvanu. Ovaj pokazatelj se smatra
jednim od najvaznijih za pracenje stepena razvijenosti osiguravajuce delatnosti.
2
8. Koji su ciljevi i zadaci osiguranja?
-Osnovni: *zastita imovina i lica; *finansijski ciljevi; *drustvena odgovornost
-Dopunski: *uticaj na privredni razvoj; *podrska medjunarodnim privredama;
*potpora drustvenom blagostanju; *uspostavljanje bezbednosti i poverenja.
9. Kako preko osiguranja delujemo na umanjenje stete, objasniti preventivno i
represivno delovanje osiguravaca?
-Preko osiguranja delujemo na umanjenje stete na sl.nacin:
1.Obracun premije - Veca premija na rizike sa losijim obelezjima, i obrnuto.
Takodje se mogu dati snizenja na premiju kada osiguranik unese predlozena
poboljsanja.(npr: Pozar-aparati sa pozar itd)
2.Provera i nadzor - Osiguravaci cesto proveravaju predmet osiguranja i daju
preporuke u vezi poboljsanja. Ukoliko osiguranik uvede poboljsanja, tada se premija
smanjuje, kao i steta, a ukoliko osiguranik odbije da uvede poboljsanja, osiguravac
moze da odustane od zakljucenja ugovora.
3.Delovanje procenitelja steta - To su strucnjaci koji se zaposljavaju tek kada
dodje do stete. Njih zaposljava osiguravac. Njihov uticaj je da daju preporuke kojima
ce se spreciti ponovni nastanak takvih steta.
4.Obrazovanje - Osiguravajuca drustva su ukljucena u obuku za sprecavanje
pozara i kradja, a cesto i saradjuju sa policijom, sto sve utice na smanjenje stete.
5.Udruzenje osiguravaca - Njihov savetodavni posao i posao vodjenja
najrazlicitijih statistickih podataka neposredno pomaze smanjenju steta.
-Mere sprecavanja, tj preventivne mere - predstavljaju postupak ili sredstva zastite
pomocu kojih se nastoji umanjiti mogucnost nastanka stetnog dogadjaja.Njihova
uloga se odnosi na otklanjanje ili umanjivanje uzroka koji bi doveo do unistavanja ili
ostecenja imovine, odnosno nastanka nesrecnog slucaja kod ljudi.
-Mere suzbijanja, tj represivne mere - predstavljaju postupak zastite pomocu kojih se
nastoji umanjiti steta ako je stetni dogadjaj vec nastupio. Kod represivnih mera
osiguranik i osiguravac imaju zajednicke koristi i obaveze(poplave, pozari)
10. Koliki je medjunarodni znacaj osiguranja i kakvu ulogu ima u svetu?
-Sve zemje su razvile trzista osiguranja na kojima obezbedjuju pokrice za vecinu
rizika. Osiguranje, pogotovo reosiguranje upuceni su na saradnji sa inostranstvom,
sto proistice iz cinjenice da se rizik, osiguravac, osiguranik ili vlasnik osig.drustva
cesto nalaze u razlicitim zemljama.
-Uloga: obezbedjenje pomorskog i dr.prevoza robe, odobravanje izvoznih kredita,
popravlja platnobilansni polozaj prilivom sredstava iz poslvnica koje osiguravaci
imaju u inostranstvu.
11. Koja su ogranicenja osiguravajuce delatnosti?
1.Svi rizici ne mogu biti osigurani.(prema tome imam osigurljiv rizik i
neosigurljiv rizik)
2.Mora postojati osigurljivi interes(Osigurljivi interes predstavlja korist koja se
moze pokriti osiguranjem. U imovinskom osiguranju osigurljivi interes moze imati
samo lice koje u slucaju nastanka stetnog dogadjaja trpi materijalni gubitak. U
osiguranju lica pod osigurljivim interesom se podrazumeva interes ugovaraca
osiguranja da obezbedi sebe licno ili neko trece lice od nezgode, bolesti, smrti i
drugih opasnosti.)
4
-Posrednik stiti interese osiguranika savetujuci ih o vrsti i obimu osiguranog pokrica
i izboru osiguravac, zatim vode pregovore sa drustvom za osiguranje o visini premije
i konacno zakljucuje ugovor o osiguranju u korist i za racun svog nalogodavca.
Pravilo je da osiguravac placa proviziju posredniku, a moguce je da i posrednik
naplati neke troskove od osiguranika.
8. Objasni pojam vinkulacije i ko je vinkulator?
-Vinkulatori su zalozni poverioci, odnosno banke koje su odobrile pozajmicu za
izgradnju osiguranog predmeta ili njihovu kupovinu. Vinkulatori mogu svoj interes
obezbediti vezivanjem, odnosno vinkulacijom polise osiguranja u svoju korist.
Ukolko se desi pokrivena steta, naknada moze biti isplacena osiguraniku jedno uz
prethodu saglasnost vinkulatora.
9. Nabrojati osnovne elemente u osiguranju?
1.Rizik; 2.Suma osiguranja; 3.Premija osiguranja; 4.Naknada u osiguranju;
5.Osigurani slucaj
III glava
1. Objasnite pojam rizik?
-Rizik je opasnost od nastanka privrednog ili drustvenog stetnog dogadjaja koji
podrazumeva osiguravacevu obavezu da nadoknadi stetu, odnosno isplati osiguranu
sumu u skladu sa uslovima osiguranja. Bez rizika ne bi postojalo osiguranje.
2. Kako delimo rizike?
1.Objektivni-Subjektivni
2.Stalni-Promenljivi
3.Opsti-Pojedinacni
4.Cisti-Spekulativni
5.Raspodeljivi-Neraspodeljivi
6.Merljivi-Nemerljivi
7.Rizik-uzork – Rizik-posledica(rizik stete)
3. Objasnite subjektivne i objektivne rizike?
-Subjektivni rizici zavise od covekovog ponasanja. On moze svojim postupcima ili
preduzimanjem odredjenih mera spreciti uzrok koji izaziva stetu, ali i sa svojom
nepaznjom ili namerno prouzrokovati opasnost.
-Objektivni rizici su rizici na koje covek ne moze da utice. Ostvaruje se bez
covekove volje i ponasanja.(pr: susa, grad, zemljotres)
-Mada neki rizici koji se smatraju da su objektivni su prouzrokovani covekovim
ponasanjem(orkani, oluje), tako da se sve vise brise granica izmedju subjektivnih i
objektivnih rizika.
4. Objasniti stalne i promenljive rizike?
-Stalni rizici su oni u kojima izgledi za ostvarivanje ostaju nepromenjeni tokom
citavog trajanja osiguranja. Pr:pozar, grad(sezonski se menjaju).Ovi rizici svojom
5
ucestaloscu omogucuju da se ustanovi stalna premija koja odgovara pravoj tezini
opasnosti.
-Promenljivi rizici su rizici u kojima mogucnost za desavanje moze da raste ili opada
tokom trajanja osiguranja, ponekad iz dana u dan. Pr: tokom epidemije povecava se
mogucnost od dobijanja bolesti.
5. Objasniti ciste i spekulativne rizike?
-Cisti rizivi su oni rizivi koji prouzrokuju gubitak, ali ne i dobitak. Pr: opasnost od
sudara. Znaci ako dodje do sudara, vlasnik automobila ce doziveti gubitak, odnosno
novcanu stetu, a ako ne dodje do sudara vlasnik nece ostvariti nikakav dobitak,
ostace na istom.
-Spekulativni rizici mogu prouzrokovati gubitak,ali i dobitak. Ovi rizici su povezani
sa promenama cena i drugih stavki koje prate poslovanje.(poslovni rizici)
6. Objasnite opste i pojedinacne rizike?
-Opsti rizici pogadjaju celinu ili znacajni deo privrede, drustva, odn. drzavu. Pr:
ratovi, prirodne nepogode. Pojedinci ne mogu da uticu na uzrok ovih rizika, te tako
rade na smanjenje njihovih steta.
-Pojedinacni rizici uticu na pojedina lica.
7. Objasni raspodeljive i neraspodeljive rizike?
-Neraspodeljivi rizici pogadjaju sve ili gotovo sve ljude na isti nacin i u isto vreme,
te se njihov ukupan teret,odnosno ukupna steta ne moze raspodeliti na zajednicu. Pr:
svetska privredna steta.
-Raspodeljivi rizici se desavaju u pojedinim mestima i kod pojedinih ljudi,
odn.preduzeca, te se njihov teret moze podeliti na brojne osiguranike koji su izlozeni
istoj opasnosti.Pr:pozar, kradja, lom masine.
8. Objasniti merljive i nemerljive rizike?
-Rizici su, sa osiguravajuceg-tehnickog stanovista, merljivi samo kod dovoljno
velikog i dovoljno uravnotezenog skupa ugovora o osiguranju, sto znaci da su rizici
merljivi samo u okviru zajednice, tada se teret opasnosti moze prebaciti na
osiguravajuce drustvo.
-Nemerljivi rizici su potpuno neizvesni. Pr: poslovni rizik.
9. Objasniti rizik-uzroci i rizik-posledice?
-Kod rizik-uzorka se osigurava odredjeni razlog moguceg nastanka gubitka ili
ostecenja osiguranog predmeta. Pr: kod osiguranja prevoza i imovine imamo dva
rizika: Osnovni rizik(saobracajna nezgoda, prirodne nepogode, pozar..); Dopunski
rizici(kradja, pokisnuce, dodir sa drugom robom..)
-Rizik posledica predstavlja odredjeno ostecenje osiguranog predmeta kao posledica
iznenadnih spoljasnjih uzroka, ili kao posledica mana ili svojstva stvari(kvar, rdja).
10. Objasniti rizik-steta?
-Razlika izmedju rizika-uzorka i rizika-posledice je u tome sto kod rizika uzorka
kada nastupi steta moras da dokazes da je steta nastala tokom trajanja osiguranja i da
je nastala kao posledica nekog osiguranog rizika. A kod rizik-posledice treba samo
da dokazes da je nastala steta, bez obzira koji je uzorak stete, te zbog toga se rizik-
posledice moze nazvati i rizikom-stete.
