Osiguranje imovine

Osiguranje imovine -

Prof.dr Jova Miloradović

SADRŽAJ

List br

UVOD.........................................................................................3
1. VRSTE OSIGURANJA........................................................5

2. OSIGURANJE IMOVINE..................................................................................6

2.3.1. Načelo obeštećenja........................................................................................7

2.3.2. Načelo materijalnog interesa.........................................................................8
2.5.1. Metode za procenu i isplatu naknade iz osiguranja.....................................11
2.5.2. Oblici naknade.............................................................................................12

3. OSIGURANJE U UŽEM SMISLU....................................13

3.1.1. Osiguranje industrijske i trgovačke delatnosti............................................13
3.1.2. Privatna osiguranja......................................................................................15
3.1.3. Osiguranje poljoprivrede.............................................................................16
3.1.4. Osiguranje prometnih sredstava..................................................................16

ZAKLJUČAK.........................................................................18
LITERATURA........................................................................19

Osiguranje imovine -

Prof.dr Jova Miloradović

UVOD

Kroz različite vidove pokrića, odnosno vrste zaštite, delatnost osiguranja je prisutna u

svakodnevnom životu. Pravna lica i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti dešavanja

opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu. Uloga osiguranja je da se umanje i ublaže štetne

posledice nastupanja rizika i tako smanjene negativne posledice utiču povoljno na

ekonomski rast i razvoj, jer se blagovremeno obavlja sprečavanje i ublažavanje nastanka

štete, kao i naknada nastale štete. Na taj način se stvaraju uslovi za nesmetano odvijanje

procesa društvene reprodukcije. S druge strane, postignuti viši nivo ekonomskog razvoja

pruža brojne mogućnosti za upravljanje rizikom i osiguranje, tako što su neophodna

sredstva za te procese dostupnija nego u nedovoljno razvijenim zemljama, a i svest ljudi sa

višim životnim standardom o neophodnosti osiguranja je razvijenija nego kod ljudi sa nižim

standardom života i rada. Istorijski i ekonomski razvoj implicira povećanu specijalizaciju i

koncentraciju ekonomskih resursa. Multinacionalne kompanije imaju sve veće učešće u

svetskoj trgovini sa svojom povezanošću i međuzavisnošću brojnih operacija. Koncentracija

se povećava ne samo u vrednosnim jedinicama, sa konsekventnom mogućnošću stvaranja

velikih gubitaka, već i kroz postojanje poslovnih veza, kao što je zavisnost proizvođača od

snabdevača sirovina, opreme, usluga i tehnologije.

Reč osiguranje u stručnom smislu i svakodnevnom govoru ima nekoliko značenja:



U osnovnom smislu, ono podrazumeva privrednu, uslužnu delatnost koja štiti čoveka
i njegovu imovinu od posledica dešavanja brojnih opasnosti. Na taj način se stvara

neophodna bezbednost u privredi i društvu u celini.



Pod osiguranjem se podrazumeva i zaključeni ugovor o osiguranju.



Ovaj izraz obuhvata i pojam osiguravajućeg društva kao preduzeća koje se u svom
poslovanju mora pridržavati ustaljenih načela struke.



Kada se kaže osiguranje, u nekim slučajevima se misli na vrstu osiguranja.



Pod ovim pojmom može se takođe podrazumevati svota osiguranja koju osiguravač
isplaćuje osiguraniku po nastupanju osiguranog slučaja.



Ponekad reč osiguranje znači i tržište osiguranja.

Sama reč

osiguranje

predstvalja pridev siguran. Za tuđicu siguran može se navesti čak pet

srpskih istoznačnica: bezbedno, jamačno, pouzdano, zacelo, svakako.

Osiguranje u najširem smislu predstavlja zaštitu imovinskih interesa fizičkih i pravnih lica

prilikom realizacije rizika, odnosno nastupanja osiguranih slučajeva na račun fondova

osiguranja formiranih naplatom premija tih lica.

Osiguranje imovine -

Prof.dr Jova Miloradović

VRSTE OSIGURANJA

Postoje brojni tipovi osiguranja. Najvažnija podela je na:



životno osiguranje (osiguranje života, rentno, dopunsko osiguranje uz osiguranje života,
dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja) i



neživotno osiguranje (osiguranje od posledica nezgode, dobrovoljno penzijsko
osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti,
ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i
osiguranje od opšte odgovornosti za imovinu).

Najčešći tipovi osiguranja su:



osiguranje automobila, koje može obuhvatati kako osiguranje od štete na vozilu osiguranog,

tako i osiguranje od njegove odgovornosti za pričinjenu štetu,



životno osiguranje, koje predviđa isplatu novca u slučaju smrti nasledniku ili onom koga je

osigurani naznačio,



zdravstveno osiguranje, koje pokriva predviđene troškove lečenja, lekova i pomagala za

osiguranoga,



osiguranje imovine,

koje obezbeđuje osiguranje od požara, provale, zemljotResa, poplave i

sličnih događaja,



putničko osiguranje, koje obično pokriva osiguranje od nesreće na putu, od krađe i bolesti,



rente, a to je fiksni tok dohotka tokom određenog vremena,



penzijsko osiguranje, slično renti, ono obezbeđuje dohodak u starosti,



osiguranje od odgovornosti, koje pokriva tužbene zahteve protiv osiguranog. Na primer, za

lekara koji je osiguran eventualnu štetu će po sudskoj presudi platiti osiguravajuće društvo,



osiguranje od finansijskih gubitaka u užem smislu, koje obuhvata osiguranje od kursnih

promena, od neuspeha naplate potraživanja itd.

Osiguranje imovine -

Prof.dr Jova Miloradović

OSIGURANJE IMOVINE

2.1

Funkcija zaštite imovine i lica kao jedna od osnovnih funkcija

osiguranja

Institut osiguranja je prvenstveno nastao zbog zaštite imovine i lica kao osnovne funkcije, a sa
razvojem osiguranja povećao se broj funkcija koje su od izuzetnog značaja za pojedince i društvo
u celini.
U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledeće funkcije: zaštita imovine i lica,
akumulaciona funkcija, funkcija poboljšanja uslova za život (socijalna funkcija) i međunarodna
funkcija osiguranja.
Funkcija zaštite imovine i lice je najstarija funkcija osiguranja i iz nje proizilaze ostale funkcije.
One se ostvaruju posredno i neposredno.
Neposredno čuvanje imovine i lica ostvaruje se preventivnom i represivnom funkcijom
osiguranja i putem bonifikacije. Neposredno čuvanje imovine i lica sprečava nastanak šteta (dok
posredno čuvanje imovine i lica samo nadoknađuje već nastalu štetu), doprinosi umanjivanju već
nastale štete i stimuliše osiguranike da sami efikasnije štite svoju imovinu. Preventivne mere
predstavljaju najznačajniji vid neposredne zaštite imovine i lica a njihov je cilj da štete ili ne
nastanu ili da nastaju u što manjem obimu. Osiguranici (u skladu sa zakonskim aktima) plaćaju
premiju ali izdvajaju i deo za organizaciju i sprovođenje preventivnih mera. Sistem bonifikacije
obuhvaća stimulativne mere za osiguranike da se savesno odnose prema osiguranoj imovini (što
je istovremeno i interes osiguranika) i podrazumeva umanjivanje visine premija za takve
osiguranike.
Bonifikacionih mera stimulišu savesne osiguranike, a represivne mere sankcionišu nesavesni
osiguranici. Društvo za osiguranje nije dužno da isplati naknadu ukoliko je šteta izazvana
namerno ili prevarom. Osiguranik je dužan da preduzme sve mere potrebne da se spreči
nastupanje osiguranog slučaja, a ukoliko on ipak nastupi, dužan je da se ograniče njegove štetne
posledice.
Pored zaštite pojedinaca i društva, savremeno osiguranje ima i funkciju zaštite trećih lica koja se
utvrđuje uvođenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. Dakle, štite se treća lica koja su bez
svoje krivice pretrpela štetu na svojoj ličnosti ili imovini.