Osiguranje robe u domacem i mdjunarodnom transportu

OSIGURANJE ROBE U DOMAĆEM I

MEDJUNARODNOM TRANSPORTU

SEMINARSKI RAD

SADRŽAJ:

1. UVOD……………………………………………………………………..1

1.1 POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ TRANSPORTNIH OSIGURANJA…………..1
1.2 ZNAČAJ I SPECIFIČNOSTI TRANSPORTNIH OSIGURANJA………………2

2. OSIGURANJE ROBE U MEĐUNARODNOM

TRANSPORTU……………………………………..................................6

2.1 OSIGURANJE POMORSKOG KARGA…………………………..6

2.1.1 LOJDOVA S.G POMORSKA POLISA…………………………………………7
2.1.2 NOVA ENGLESKA POMORSKA POLISA-MAR POLISA………………… 10
2.1.3 MEĐUNARODNI UNCTAD-OVI USLOVI ZA OSIGURANJE ROBE……...13

2.2 OSIGURANJE KOPNENOG KARGA…………………………... 15

2.2.1 USLOVI ZA OSIGURANJE ROBE U IZVOZU……………………………... 16
2.2.2 USLOVI ZA OSIGURANJE ROBE U UVOZU……………………………… 17
2.2.3 POJEDINAČNE POŠILJKE…………………………………………………... 18
2.2.4 OTPISNE POLISE……………………………………………………………...19
2.2.5 UGOVORI O OTVORENOM POKRIĆU…………………………………….. 19

3. OSIGURANJE ROBE U DOMAĆEM

TRANSPORTU……………………………………..21

3.1 OSIGURANJE PO GENERALNIM POLISAMA……………………………….21
3.2 OSIGURANJE POJEDINAČNIH POŠILJAKA………………………………....23

4. ZAKLJUČAK………………………………………25

Početkom XIV veka u Italiji se javljaju prvi ugovori o pomorskom osiguranju. Pojedini trgovci
su počeli da uz naknadu od brodovlasnika ili vlasnika robe preuzimaju u osiguranje deo vrednosti
broda ili robe (zavisno od svog kapitala), a pošto je osiguranje bila njihova profesionalna
delatnost, prihvatali su u osiguranje veći broj delova brodova i roba i na taj način kod sebe
delimično izjednačavali rizik.

Smatra se da je najstariji zakon o osiguranju na svetu dubrovački iz 1568. godine, poznat pod
nazivom ''Ordo super Assecuratoribus'' (''Uredba o osiguravačima''). U njemu je propisana forma
ugovora o osiguranju (ugovor o osiguranju morao se zaključiti pismeno pred notarom), utvrđen je
način kontrole rada osiguravača (premiju je određivao petočlani odbor imenovan od senata na tri
godine), ograničena je visina premije (maksimalno 16% vrednosti broda ili robe, ali se kretala od
12 do 16%, u zavisnosti od procene rizika – godišnjeg doba, relacije, sposobnosti kapetana i
slično), određen je limit pokrića koji svaki osiguravač može da pruži (300 dukata po brodu ili
robi na brodu), regulisana je obaveza osiguravača da osiguraniku naknadi štetu, ali mu je dato
pravo da, ako posumnja da je prevaren, traži od osiguranika da kod suda položi određeni iznos
kao garanciju, ukoliko je osiguravač uspeo da u roku od tri meseca dokaže da je prevaren,
osiguranik je bio dužan da mu vrati celokupan iznos naknade, uvećan za 20% kamate; ukoliko
osiguravač ne bi uspeo da dokaže da je prevaren, osiguraniku se vraćao položeni depozit.

Sa razvojem trgovine na kopnu i moru, razvijalo se i transportno osiguranje. Moderni sistem
pomorskog osiguranja vezan je za londonski ''Lojd''. Uzrok ove pojave treba tražiti u dvema
činjenicama: prvo, u Evropi, sa prekidima, ratovi su trajali od 1775. pa sve do 1815. godine, i
drugo, u pomenutom razdoblju Engleska se razvjala u veliku privrednu i trgovačku sili, posebno
pomorsku.

Zbog svoje sigurnosti (usled pomenutih ratova) i razvoja trgovine, tržište osiguranja, posebno
transportnog, seli se u Englesku. U ovakvim uslovima ''Lojd'' je našao povoljan teren za svoj
uspon, što je iskoristio i sve do danas ostao vodeće osiguravajuće društvo, posebno u
transportnom, odnosno pomorskom osiguranju.

"Razvoj transportnog osiguranja u našoj zemlji, adekvatan je razvoju drugih vrsta osiguranja,
koje je prošlo sve faze razvoja društvenog i privrednog sistema. Treba napomenuti da je za
razliku od ranijih faza razvoja osiguranja kod nas u poslednjoj etapi razvoja transportno
osiguranje, posebno međunarodno, u domenu izvoza i uvoza, doživelo nagli razvoj.

Ovo je normalno ako se ima u vidu utvrđena politika naše zemlje za uklapanje u međunarodnu
podelu rada i težnja za povećanjem izvoza robe i usuga".

ZNAČAJ I SPECIFIČNOSTI TRANSPORTNIH OSIGURANJA

Marović,B.,Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001.,s.190;

Zbog   svoje   specifičnosti,   transportno   osiguranje   je   veran   pratilac   robnog   prometa,   odnosno
spoljne trgovine bilo da se radi o uvozu ili izvozu robe i usluge.
Imovinske   vrednosti   koje   se   angažuju   u   saobraćaju,   morem,   železnicom,   drumskim   ili,   pak,
vazdušnim putem su ogromne. Ostvarenje ove veoma važne privredne aktivnosti bez osiguranja
transporta bilo bi nezamislivo.

Danas   se   delatnost   prometa,   transporta   i   pomorstva   ne   može   zamisliti   bez   efikasne   podrške
osiguravajućih   organizacija.To   je   prvenstveno   zbog   toga   što   je   jedino   uz   pomoć   osiguranja
obezbeđen razvoj tih delatnosti, nezavisno od spoljnih uticaja i to samo uz pretpostavku da se
koristi   adekvatna   osiguravajuća   zaštita.Sva   transportna   sredstva   kojima   se   obavlja   transport
predstavljaju veoma velike vrednosti. Zato je transportno osiguranje uslov za normalno odvijanje
kopnenog,   rečno-jezerskog,   a   pogotovo   pomorskog   saobraćaja.   To   se,   naravno   odnosi   i   na
vazdušni saobraćaj.

Mnoge vrste transportnih osiguranja imaju nužno međunarodni karakter, jer ni jedna
osiguravajuća organizacija u svetu, ne može, a i ne želi, da sama osigura velike pomorske
brodove ili velike transkontinetalne avione. Zbog toga su transportna osiguranja značajna za
čitavu privredu jedne zemlje, bez obzira na njenu veličinu i ekonomski potencijal.
"Transportno osiguranje je imovinsko osiguranje, ali ga mnoge specifičnosti koje sadrži izdvajaju
u posebnu granu osiguranja. Specifičnosti transportnog osiguranja koje ga izdvajaju iz ostalih
imovinskih osiguranja:



za sklapanje ugovora o osiguranju nije potrebna forma ili pismeni oblik;



polisa o pomorskom osiguranju (a i ostale polise o transportnom osiguranju) izdaje se na
zahtev ugovarača osiguranja, može imati više originala, u nju se obično ne unosi iznos
premije osiguranja, ali sadrži klauzulu da je premija osiguranja plaćena;



polisa transportnog osiguranja je dokaz da je ugovor o osiguranju sklopljen i isprava je o
dugu, tj.osiguravačevoj obavezi iz ugovora o osiguranju, prenosiva je i obezbeđuje sve
kupce koji za vreme transporta učestvuju u kupoprodaji;



u međunarodnom transportu se primenjuje međunarodno pravo, međunarodni uslovi
osiguranja i konvencije;



u plovidbenom osiguranju postoje specifični instituti: zajednička havarija, spasavanje,
ograničena odgovornost brodara;



konstatacija štete je obaveza osiguranika i on je dužan da je obezbedi na način određen u
polisi (havarijski komesar, kontrolna kuća, zapisnik vozara i dr.);



šteta može biti likvidirana i na osnovu izvedenog totalnog gubitka;



širina pokrića može se ugovarati po volji ugovornih strana;



transporta osiguranja su vrlo fleksibilna i mogu se prilagođavati potrebama svakodnevne
prakse;



ugovor o transportnom osiguranju može zaključiti svako lice koje ima ili bi moglo imati
osigurljiv interes na predmetu osiguranja, ali naknadu štete može dobiti samo lice koje je
u momentu nastupanja osiguranog slučaja imalo interes na predmetu osiguranja (lice na
kojem je u momentu ostvarenja opasnosti bio rizik);



ugovor o transportnom osiguranju može biti sklopljen nakon nastanka osiguranog slučaja,
čak i ako su obe ugovorne strane to znale, ali nisu znale obim i visinu štete".

Badnjarević A.,op.cit.,Transportna i kreditna osiguranja,Priručnik za praksu u osiguranju i reosiguranju,

DDOR Novi Sad a.d.o., Novi Sad, 1996, s.331;

želje osiguranika i spremnosti osiguravača da tim željam iziđe u susret. U našoj zemlji se
primenjuju engleski uslovi i to kod osiguranja robe u međunarodnom pomorskom prometu i
osiguranja pomorskih brodova koji plove iznad našeg obalnog mora. Kod ostalih transportnih
osiguranja primenjuju se naši domaći uslovi, ali i oni u znatnoj meri odgovaraju inostranim
uslovima, naročito kada su u pitanju osiguranja s elementima inostranosti (npr. kod osiguranja
međunarodnog kopnenog karga, osiguranja avijacije u devizama i sl.).

"Poslovni običaji predstavljaju važan izvor prava kod transportnih osiguranja, zbog toga što
zakonski propisi i uslovi osiguranja regulišu samo najznačajnije elemente ugovora o osiguranju i
odnose među strankama ostavljajući praksi njihovu konkretnu primenu u detaljima (npr. način
zaključivanja ugovora o osiguranju, ispostavljanje dokumenata, način konstatacije i likvidacije
šteta i sl.). Kod međunarodnih transportnih osiguranja kod kojih se kao osiguranici pojavljuju
inostrana fizička ili pravna lica u našoj zemlji se primenjuju uglavnom međunarodni poslovni
običaji prilagođeni našim konkretnim prilikama i potrebama.

Na odnose iz transportnih osiguranja primenjuju se slično kao i kod ostalih osiguranja još i Opšte
uzanse za promet robom, zatim građansko i privredno pravo kao i sudska praksa, a do izvesne
mere i pravna nauka".

Za ugovor o transportnom osiguranju važe dva osnovna načela bez kojih

se u današnje vreme ne može zamisliti normalno funkcionisanje transportnih osiguranja. To su
načelo obeštećenja i načelo maksimalno dobre volje.

Za načelo obeštećenja vezana su sledeća obeležja:
-

osiguranici mogu biti samo lica koja imaju opravdani materijalni interes na osiguranom
predmetu,

naknadu za nastalu štetu mogu tražiti samo lica koja su stvarno pretrpela materijalnu štetu,

osigurati se mogu samo oni predmeti koji imaju vrednost, tj.mogu se izraziti u novcu,

osiguranici, u načelu, mogu dobiti iznos štete koju su stvarno pretrpeli, i

ako je predmet osiguranja osiguran kod dva ili više osiguravača, pravo naknade može se
tražiti od jednog ili drugog, ali samo do visine stvarno nastale štete.

Načelo maksimalno dobre volje kod transportnih osiguranja je nešto više od načela savesnog
poslovanja. Kod transportnog osiguranja, obe ugovorne strane moraju poštovati princip
maksimalno dobre volje ne samo prilikom zaključenja, već prilikom trajanja ugovora o
transportnom osiguranju, odnosno likvidacije nastale štete. Nepoštovanje ovog principa u
osiguranju transporta veoma se strogo sankcioniše.

Sagledavajući uslove za osiguranja transporta konstatuju se mogućnost brojnih podela. U ovom
radu bliže upoznavanje sa transportnim osiguranjem predstaviću analizirajući podelu
transportnog osiguranja po predmetu i mestu osiguranja sa, osvrtom na osiguranje karga-robe
kako u domaćem tako i u međunarodnom transportu.

Tomašić,V.,Transportno osiguranje, Beograd,1987.,s.45;