Seminarski rad
1. POJAM OSIGURANJA
Osiguranje je pojam koji ima široko značenje pa se zato objašnjava na
razne načine. U etimološkom smislu, reč osiguranje označava sigurnost,
poverenje u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost. Pored etimološkog,
osiguranje ima i privredno, pravno i tehničko značenje. U najširem smislu
reči i u svakodnevnom životu, osiguranje se shvata kao ekonomska
institucija od koje se, pod određenim uslovima, može očekivati nadoknada
štete nastale usled raznih okolnosti.
1
Osiguranje se danas definiše na razne načine, u zavisnosti sa kog
aspekta se osiguranje posmatra. Sa ekonomskog aspekta posmatrano,
osiguranje se definiše kao institucija-pojam putem koje se čovek štiti od
opasnosti koje ugrožavaju njegovu imovinu ili njegovu ličnost. U okviru
ekonoskih nauka, posebno su zastupljene dva shvatanja-teorije pojma
osiguranja: "teroija potrebe" i 'teorija sigurnosti".
Prema teoriji potrebe osiguranje je služi radi zaštite čoveka i njegove
imovine od opasnosti koje je ugrožavaju.
Prema treoriji sigurnosti, osiguranjem se obezbeđuje sigurnost da se
uništena dobra biti nadoknađena. Sa pravnog aspekta osiguranje se takođe
definiše na više načina. Prema teoriji odštete, cilj svakog osiguranja je
naknada štete, zato se i ugovor o osiguranju definiše kao ugovor o odšteti.
Prema teoriji prestacije, osnov ugovornih obaveza čine međusobne prestacije
na koje se obavezuju ugovorne strane.
2
O teorijskim shvatanjima pojma osiguranja moglo bi se raspravljati
veoma opširno. Međutim, iz praktičnih razloga ali i iz razloga što je pojam
osiguranja definisan Zakonom o osiguranju i Zakonom o obligacionim
odnosima, za naše potrebe zadržaćemo se na definiciji osiguranja koje
sadrže ovi izvori prava. Pri tome treba naglasiti da se prema ZOS pojam
osiguranja posmatra sa aspekta delatnosti osiguranja, dok se prema ZOO
pojam osiguranja posmatra, sa aspekta obaveza ugovornih strana iz ugovora
o osiguranju.
1
Kukoleća. S: Organizaciono poslovni leksikon. - Beograd, 1986 tom 1. str.961.
2
Jovanović. V.: Moderno shvatanje o osiguranju i ugovor o osiguranju, Osiguranje i privreda 7-8/1963.
str.10.
1
Seminarski rad
Prema članu 2, stav 1 ZOS delatnost osiguranja čine poslovi
osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja, kao i poslovi
neposredno povezani sa poslovima osiguranja. Poslovi osiguranja smatraju
se zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za
sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica.
Poslovima saosiguranja,, smatraju se poslovi zaključivanja i
izvršavanja ugovora o osiguranju sa više društava za osiguranje koja su se
sporazumela o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika. Poslovima
reosiguranja smatraju se zaključivanje i izvršavanje ugovora o reosiguranju
viška rizika iznad samopridržaja jednog društva za osiguranje kod drugog
društva za osiguranje. Poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja
su posredovanje i zastupanje u osiguranju, utvrđivanje i procena rizika i
šteta, posredovanje radi prodaje i prodaja osiguranih oštećenih stvari i
pružanje drugih intelektualnih i tehničkih usluga u vezi sa poslovima u
osiguranju.
Prema ZOO "Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarač
osiguranja, da na načelima uzajamnosti i solidarnosti udružuje određeni
iznos u zajednici osiguranja odnosno zajednici rizika (osiguravač), a
zajednica se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani
slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno
ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.
Svrha osiguranja je zaštita onih čija su dobra izložena opasnostima.
Potreba za osiguranjem javila se veoma davno i to od perioda kada je čovek
uvideo da razne opasnosti ugrožavale njega i njegovu imovinu. Međutim, sa
stalnim razvojem društva javljale su se i nove opasnosti (opasnosti od
određenih stvari i delatnossti), pa je čovek i dalje morao da iznalazi i
usavršava razne oblike zaštite. To je imalo za rezultat da se pored
dobrovoljnog razvija i obavezno osiguranje. Ljudi su bili svesni da se
osiguranje postići svoj cilj ako rizik preuzme profesionalna institucija i ako
osiguranjem bude obuhvaćeno više lica. Zato se danas poslovima osiguranja
bave profesionalni privredni subjekti, čija je delatnost pod nadzorom države,
upravo radi ostvarivanja svrhe osiguranja - obeštećenje oštećenih.
2
Seminarski rad
b) Osiguranje u srednjem veku. - Od raspada rimske imperije (V vek)
sve do XI veka, o osiguranju nema nikakvih tragova.
4
Neki tragovi
osiguranjajavljaju se u vidu zajedniča rizika, osnovanih u okviru cehova ili
gildi, koje svojim članovima obezbeđuju naknadu štete od pojedinih rizika.
Osiguranje iz ovog perioda je staleškog karaktera a uređuje se statutima
zajednice. Statutom su bili utvrđeni visina doprinosa i prava na naknadu, ali
lica izvan esanafa nisu imala pristup zajednici. Međutim, sa razvojem
trgovine koja se naročito odvijala pomorskim putem, sve više nastaje
potreba za obezbeđenjem od velikih rizika kojima je ta trgovina izložena. U
početku osiguranje se nije izdvajalo iz pomorskog zajma sve dok 1230.
godine, katolička crkva nije zabranila zelenasku kamatu na pomorski zajam,
kada se osiguranje izdvaja u posebnu delatnost.
U XIV veku pojavljuje se i prvi ugovor o osiguranju koji se i danas
čuva u đenovskom Notarskom arhivu.
5
U ovom periodu se osiguranje iz
Italije širi po Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj i drugim
zemljama. Iz tog perioda potiču i prvi pisani tragovi pomorskih običaja, od
kojih su kasnije nastali i prvi izvori prava o osiguranju kao što su:
Barselonska ordonansa iz 1435. Florentinska ordonansa iz 1522 i dr.
c) Osignranje u novom veku - Karakteristike osiguranja iz ovog
perioda su njegova komercijalizacija i postavljanje na tehničke osnove.
Privredni razvoj iz ovog perioda uslovio je pojavu prvih većih
osiguravajućih društava. Krajem XVII veka javljaju se velike osiguravajuće
organizacije, a sredinom XVIII veka, u osiguranju dolazi do primene
matematičkih i statistističkih metoda. Iz ovog perioda datira i državna
intervencija u osiguranju.
Prva preduzeća za osiguranje najpre se pojavljuju za osiguranje rizika
od požara, a razlog tome je veliki požar u Londonu iz 1666. godine, koji je
uništio veliku imovinu. Isto tako, i u pomorskom prevozu desilo se više
pomorskih havarija, koje su uzrokovale velike štete. Velika osiguravajuća
društva iz ovog perioda i danas postoje i to u Nemačkoj, (Hamburger
Feuerkasse osnovano 1676.), Engleskoj (Sun, osnovan 1710. Loyd's,
osnovano 1717.), Francuskoj (Bureau des incendies) i dr.
4
Stanojević, O.: Zajam i kamata, Beograd, 1966, str. 130.
5
Janković, I.: Ugovori u privredi, Beograd, 1987. str. 544.
4
Seminarski rad
Krajem XVII veka u evropskim zemljama veoma su razvijene tzv.
“tontine” koje nisu imale status osiguravajućih društava ali koje su u znatnoj
meri imale uticaja na razvoj osiguranja, posebno na primenu matematikčke
metode u osiguranju. Tontina je u stvari jedan oblik udruživanja sredstava
(slično današnjim društvima za uzajamno osiguranje), koji su obrazovali
članovu a isplaćivao se onim članovima koji prežive događaj predviđen
osiguranjem.
U slučaju da nema preživelih članova, prikupljena suma pripadala je
državi. Iz ovog perioda potiče i osiguranje života a prvi koji je postavio
određivanje životne rente na tačnim proračunima bio je holandski
matemaičar Jan Wit i njegov sunarodnik Johannes Hudde. Iako je osiguranje
u novom veku znatno razvijeno, sve pretpostavke za moderno osguranje
stvorane su tek od XIX veka kada se donose i prvi zakoni koji se odnose ili
na kontrolu osiguravajućih društava ili na ugovore o osiguranju. U ovom
periodu doneti su zakoni kojima se između ostalog uređuje oblast
osiguranja: Italijanski trgovački zakon iz 1888. Mađarski trgovački zakon iz
1875. Španski trgovački zakon iz 1885. Nemački trgovački zakon iz 1897.
Primetno je da to nisu bili posebni zakoni kojima se uređuje samo
delatnost osiguranja, već se delatnost osiguranja uređuje u okviru druge
delatnosti. Za ovaj perioda je posebno značajan porast obaveznog
osiguranja. U XIX veku dolazi do pojave i razvoja reosiguranja, a početkom
XX veka razvijaju se nove grane osiguranja kao što su osiguranje motornih
vozila, mašina od lomljenja, osiguranje kredita, atomskih rizika i sl.
5
