UVOD
Čoveku su oduvek pretile opasnosti koje su ugrožavale njegov život, zdravlje i imovinu.
Suočavajući se sa njima, on je morao organizovati neku vrstu zaštite od posledica sopstvenih
aktivnosti koje su mogle dobneti štetu ne samo njemu nego i trećim licima. Na temelju potrebe
za sigurnošću nastalo je osiguranje kao delatnost od velikog značaja kako za pojedinca tako i za
društvo uopšte. Osiguravajuća društva nude velike pogodnosti i širok spektar usluga u pogledu
osiguranja od postojećih rizika. Pored velikog broja različitih rizika za kojima postoji potreba
da se lica od njih osiguraju, ljudski život ostaje predmet osiguranja koji je od neprocenjive
vrednosti i za kojim će uvek postojati potreba za osiguranjem. Vodeći se tom činjenicom, kroz
ovaj rad ću predstaviti pojam i vrste životnog osiguranja, kao i njegov značaj i ulogu.
Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u svim razvijenim
zemljama. Pri opisivanju načina života, uobičajeno je koristiti reči kao što su dinamičan i
nepredvidljiv. U suprotnosti sa našim načinom života jedna je od temeljnih ljudskih potreba -
potreba za sigurnošću i stabilnošću. Miran san i sigurnost svako pokušava ostvariti na svoj
način. Životno osiguranje je način štednje jer se po isteku osiguranog perioda isplaćuje
osigurana suma uvećana za dobit. Na ovaj način obezbeđujete sebi finansijski sigurnu starost i
stvarate kapital koji se može iskoristiti za doživotnu rentu ili se može podići odjedanput. Tokom
celog perioda štednje vaš život je osiguran.
U slučaju smrti osiguranika, osiguranje zbrinjava članove njegove porodice i isplaćuje
celokupnu osiguranu sumu a ne samo onaj deo koji je do tada uplaćen, što predstavlja osnovnu
razliku u odnosu na štednju u bankama. Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za
ljude koje volite u situaciji ako vas više nema da biste brinuli o njima. Tu je da omogući novac
za život vaše porodice u slučaju prerane smrti zbog nesreće ili bolesti. Životno osiguranje je tu
da se finansijski pobrine i za vas, tako što predstavlja dodatni izvor prihoda. Po isteku
osiguranog perioda uplaćeni novac uvećan za dobit može se podići ili pretvoriti u doživotnu
rentu i tako omogućiti bolji životni standard. Osiguranje zivota moze se zakljuciti u dinarima I
devizama.
Uz osiguranje zivota moze se ugovoriti dopunsko osiguranje, kojim se obezbedjuje dodatna
suma za slučaj smrti I trajnog invaliditetanastalih kao posledica nesrecnog slucaja (nezgode).
Osiguranici zivotnih osiguranja imaju pravo na ucesce u dobiti koji osiguravac ostvari u ovoj
vresti osiguranja. Osiguranicima se prepisuje najmanje 85% od ostvarene dobiti u osiguranju
zivota. Dobit se pripisuje na kraju godine, po zavrsenom racunu, u vidu dodatnih osiguranih
suma srazmerno matematičkoj rezervi svakog osiguranja, a isplacuje se sa ugovorenom
osiguranom sumom, po nastanku osiguranog slučaja.
1
FUNKCIJA I PRIVREDNI ZNAČAJ OSIGURANJA ŽIVOTA
Osiguranje života predstavlja oblik zaštite osiguranika ili njemu bliskog lica za slučaj nesreće
koja ga može zadesiti. Na ovaj način čovek se na vreme obezbeđuje od rizika smrti, odnosno
gubitka ili smanjenja sposobnosti privređivanja. Životno osiguranje otklanja štetne posledice
oba rizika. Iako dugo zabranjivano, zbog objašnjenja da je nemoralno izvalačiti korist od smrti
ili nezgode, danas je ugovor o životnom osiguranju opšte prihvaćen u svim pravnim sistemima.
Životno osiguranje služi proširenju socijalog (obaveznog) osiguranja. U razvijenim društvima
kroz privatno životno I penzijsko osiguranje vrši se korekcija sistema penzijskog osiguranja
zasnovanog na načelu generacijske solidarnosti, pošto penzioni fondovi sve teže podnose
opterećenje velikog broja penzionera. Pored navedene socijalne funkcije životno osiguranje u
svakoj privredi igra značajnu ulogu kao izvor kreditiranja razvoja. Sa stanovišta države plaćanje
premije životnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju značaj štednje, koja je dugoročna,
unapred određena I namenska. Stoga se ona može upotrebiti kao izvor kreditiranja I
investiranja. Sa stanovišta pojedinca, polisa životnog osiguranja može se upotrebiti I kao
garancija za kredit, što osiguraniku može obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje
iznenadnih potreba. Imajući u vidu značaj koji životno osiguranje ima za privredu svake države,
ono zahteva poseban odnos države u domenu poreske politike. Stoga se u najvećem broju
zemalja premije životnog osiguranja oslobađaju poreza.
1
Pored svakodnevne brige o zdravlju, zaradama i porodici, od izuzetne važnosti za život u 21.
veku je osiguranje. Jer, biti osiguran znači biti odgovoran prema sebi, porodici, celokupnom
okruženju, ali i prema novcu koji većina teško zarađuje. Osiguranjem se obezbeđuje i zaštita
novca. Novac je na sigurnom, a uplaćeni iznos se stalno uvećava. Osiguranje je delatnost
pomoću koje se, zasnovano na načelima uzajamnosti i solidarnosti, građaninu pruža ekonomska
zaštita od određenih opasnosti, odnosno rizika, koji mogu da ugroze njegov život i imovinu.
Jedna od pretpostavki za one koji se odluče da se osiguraju je i da, bar nešto, poznaju od teorije
i informišu se o praksi osiguravajućih kuća, ali i da se upoznaju sa osnovnim postulatima
osiguranja života. Životno osiguranje, pored socijalne funkcije, u svakoj privredi ima i ulogu
izvora kreditiranja razvoja. Plaćanjem premija osguranja kumuliraju se sredstva koja imaju
značaj štednje, koja su dugoročna, unapred određena i namenska. Iz tih razloga mogu se
upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja. Zato i ne čudi podatak da su osiguravajuća
društva jedan od najznačajnijih učesnika na finansijskom tržištu. Polisa osiguranja života jedan
je od neizbežnih životnih planova prosečnog Evropljanina ili Amerikanca, koji u proseku
poseduje dve polise životnog osiguranja. Razvoju životnog osiguranja na zapadu pogoduje i
značajna tradicija ovakvog ulaganja u budućnost. Jedan od razloga zašto na našim prostorima
osiguranje života nikada nije zaživelo u takvom obimu, pored ekonomskih faktora je i
nedovoljno poznavanje prednosti koje osiguranje života sa sobom donosi svakom osiguranom
stanovniku. U životnom osiguranju nema nepoznanica. Sve se izračuna unapred, i jasno je
koliku će sumu osiguranik dobiti po isteku osiguranja, s obzirom na uloženi novac i godine
starosti prilikom potpisivanja ugovora. U svakom trenutku su poznate osobe kojima se isplaćuje
ugovorena suma. To znači, da roditelji i rodbina koji su ugovarači osiguranja, za korisnike
mogu imenovati čak i decu, unuke i druge naslednike. Osiguranici premiju mogu platiti u
evrima i dinarima. Osiguranje u dinarima plaća se uz valutnu klauzulu (uplatnicom, trajnim
nalogom ili administrativnom zabranom), čime je u potpunosti obezbeđena zaštita uloženih
sredstava. Uplate mogu biti mesečne, tromesečne, polugodišnje, godišnje i jednokratne. Visina
premije, odnosno iznosa koji se uplaćuje na ime usluge osiguranja, zavisi od mogućnosti i želja
svakog osiguranika. Jedino životno osiguranje garantuje isplatu pune osigurane sume sa
uplatom prve rate premije, u slučaju nastanka osiguranog slučaja (smrti osiguranika).
1
Prof. Dr Jova Miloradić, “Tehnologija osiguranja”, Beograd, 2010.godine
